KONKURS: Nacionalna škola tranzicione pravde

Fond za humanitarno pravo i Fondacija Hajnrih Bel pozivaju mlade građane i građanke Srbije da se prijave na konkurs za upis četvrte generacije studenata Nacionalne škole tranzicione pravde, koja će biti održana u Beogradu, od 5. juna do 8. jula 2017. godine.

Škola tranzicione pravde je program neformalnog obrazovanja o sudski utvrđenim činjenicama o ratnim zločinima koji su počinjeni tokom oružanih sukoba u bivšoj Jugoslaviji, vansudskim mehanizmima za utvrđivanje činjenica o zločinima iz prošlosti, pravu žrtava na reparacije, inicijativama za očuvanje sećanja na žrtve, i stvaranju garancija neponavljanja sukoba.

NAJAVA: Debata o suđenjima za ratne zločine u Srbiji tokom 2016. godine

U četvrtak 18. maja 2017. godine Fond za humanitarno pravo predstaviće „Izveštaj o suđenjima za ratne zločine u Srbiji tokom 2016. godine“, uz debatu o dometima procesuiranja za ratne zločine pred sudovima u Srbiji. Debata će biti održana u Velikoj sali Medija centra u Beogradu, sa početkom u 11:00 časova.

Izveštaj obuhvata analizu 28 predmeta koje je pravni tim FHP-a pratio pred odeljenjima za ratne zločine Višeg i Apelacionog suda u Beogradu, kao i pred sudovima opšte nadležnosti. Takođe, izveštaj sadrži i pregled opštih nalaza o suđenjima za ratne zločine tokom 2016. godine, kao i bitnih društveno-političkih događaja koji su od značaja za suđenja za ratne zločine u Srbiji.

Studenti Akademije za međunarodno humanitarno pravo i ljudska prava iz Ženeve u poseti FHP-u

Studenti master programa Akademije za međunarodno humanitarno pravo i ljudska prava iz Ženeve posetili su 31. marta 2017. godine Fond za humanitarno pravo (FHP), u okviru svoje studijske posete Srbiji.

Direktorka pravnog programa FHP-a Milica Kostić predstavila je rad FHP-a na dokumentovanju povreda ljudskih prava tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji i angažovanje na polju krivične pravde i reparacija žrtvama.

Sa studentima je razgovarala i Anita Mitić, direktorka Inicijative mladih za ljudska prava, koja je predstavila rad Inicijative i prenela svoja iskustva iz rada na suočavanju s nasleđem ratne prošlosti.

Studenti su uzeli aktivno učešće u razgovoru, prvenstveno se interesujući za odnos društva u Srbiji prema nasleđu prošlosti, odnosu državnih institucija prema žrtvama kršenja ljudskih prava, ali i prezentaciji događaja iz 1990-ih u zvaničnim nastavnim programima.

Komitet UN za ljudska prava: Srbija da procesuira ratne zločine, utvrdi sudbinu nestalih i obešteti žrtve

Na sastanku 23. marta 2017. godine Komitet UN za ljudska prava usvojio je Zaključna zapažanja o trećem periodičnom izveštaju o Srbiji. U njemu Komitet daje pregled stanja ljudskih prava u Srbiji, u odnosu na treći periodični izveštaj koji je Srbija dostavila u septembru 2015. godine. Kao najproblematičnije oblasti Komitet je identifikovao prava i položaj Roma, LGBTI i osoba sa invaliditetom, žena, dece, izbeglica i azilanata, žrtava trgovine ljudima i prisilnog rada, kao i žrtava zločina koji su počinjeni u kontekstu oružanih sukoba u bivšoj Jugoslaviji.

Preminuo Lazar Stojanović

U subotu 4. marta 2017. godine Fond za humanitarno pravo (FHP) ostao je bez svog dugogodišnjeg saradnika i prijatelja, reditelja Lazara Stojanovića.

Lazarov doprinos misiji FHP-a je nemerljiv. Tokom svih proteklih godina svoja umeća stavljao je u službu uspostavljanja istine o zločinima počinjenim tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji i dostizanja pravde za njihove žrtve. Kao autor filma „Škorpioni – spomenar” pomogao je da se javnosti obznani učešće ove zloglasne jedinice u ratu u BiH i njenu umešanost u počinjenje genocida u Srebrenici. Svoju neiscrpnu energiju nesebično je ulagao i u Inicijativu za REKOM, predvodeći medijsku kampanju koja je pratila prikupljanje potpisa podrške osnivanju ovog tela i zahtevajući od predstavnika vlada da se posvete izgradnji regionalnog mira.

Studenti u poseti FHP-u

U četvrtak, 2. marta 2017. godine, Fond za humanitarno pravo (FHP) posetili su polaznici Škole za međunarodni trening (School for International Training – SIT). Studenti-polaznici ove škole pohađaju različite univerzitete u Sjedinjenim Američkim Državama, a u okviru SIT-ovog programa Studija mira, pri Centru za komparativne studije konflikta na Fakultetu za medije i komunikaciju, borave u Srbiji, Bosni i Hercegovini i na Kosovu.

Komesar SE za ljudska prava: Vladama prioritet da bude rešavanje sudbine nestalih osoba

Komesar Saveta Evrope za ljudska prava objavio je 22. februara 2017. godine izveštaj „Nestale osobe i žrtve prisilnih nestanaka u Evropi”, u kojem sumira svoje nalaze i preporuke za unapređivanje potrage za nestalim osobama i zaštitu prava žrtava prisilnih nestanaka u državama članicama Saveta Evrope (SE). Izveštaj je usledio nakon okruglog stola sa braniteljima ljudskih prava koji je sredinom 2016. godine održan u Strazburu, a na kojem su učestvovali predstavnici SE, Specijalni izvestilac UN o braniteljima ljudskih prava, član Radne grupe UN za prisilne nestanke i branitelji ljudskih prava iz država članica SE, među kojima i Fond za humanitarno pravo. Cilj sastanka bila je razmena informacija o situaciji u državama Evrope koje su pogođene problemom nestalih osoba, zasnovana na nalazima i preporukama Komesara iz marta 2016. godine.

FHP izvestio Komitet UN za ljudska prava o stanju u Srbiji

U okviru svog 119. zasedanja od 6. do 29. marta 2017. godine, Komitet Ujedinjenih nacija za ljudska prava (Komitet) razmatraće treći periodični izveštaj Srbije o primeni Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima (Međunarodni pakt). Fond za humanitarno pravo (FHP) poslao je Komitetu izveštaj o stanju u Srbiji i napretku od poslednjeg ciklusa izveštavanja 2011. godine.

FHP se u izveštaju fokusirao na poštovanje prava na život, zabranu torture i drugog okrutnog, nečovečnog i ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja i prava na delotvorno pravno sredstvo (sadržanih u čl. 2, 6 i 7 Međunarodnog pakta), usredsredivši se na spisak dodatnih pitanja koja je Komitet uputio Srbiji u vezi sa trećim periodičnim izveštajem, kao i na odgovore Srbije na ta pitanja.

FHP je obavestio Komitet da je u proteklom periodu nedovoljno učinjeno u potrazi za preostalim osobama koje se vode kao nestale iz sukoba u bivšoj Jugoslaviji, budući da od decembra 2013. godine na teritoriji Srbije nije pronađena nijedna nova lokacija na kojoj se nalaze posmrtni ostaci žrtava ratnih zločina na Kosovu, iako postoje dovoljni pokazatelji da postoji još neotkrivenih lokacija. Regionalna saradnja sa susednim državama je spora i neefikasna. Srbija ne sprovodi preporuke Komiteta za prisilne nestanke, naročito u pogledu otvaranja državnih arhiva u cilju pronalaženja nestalih, ali u praksi ne sprovodi ni sopstveno opredeljenje izraženo u Nacionalnoj strategiji za procesuiranje ratnih zločina, po kojoj jedan od prioriteta u suđenjima za ratne zločine mora biti rasvetljavanje sudbine što većeg broja nestalih osoba.

Nekažnjeno skrivanje preko 900 tela u masovne grobnice u Srbiji

U utorak 31. januara 2017. godine Fond za humanitarno pravo (FHP) je predstavio svoj sedmi po redu dosije o nekažnjenim zločinima i potencijalnim počiniocima. Dosije „Uklanjanje dokaza o zločinima tokom rata na Kosovu: Operacija skrivanja tela“ prikazuje kako je operacija skrivanja tela Albanaca ubijenih tokom rata na Kosovu 1999. godine bila isplanirana i sprovedena, te koje su civilne, vojne i policijske institucije u nju bile uključene. Cilj dosijea je da ukaže na počinioce prikrivanja najtežih zločina na Kosovu, da građanima Srbije omogući uvid u nedela koja su počinjena u njihovo ime, te da podstakne svedoke da iznesu svoja saznanja o ovim događajima i pomognu potragu za više od hiljadu tela albanskih civila ubijenih tokom sukoba na Kosovu.

Dosije: “Uklanjanje dokaza o zločinima tokom rata na Kosovu: OPERACIJA SKRIVANJA TELA”

Od 2001. godine do danas, na teritoriji Republike Srbije su na četiri lokacije otkrivene masovne grobnice sa 941 telom Albanaca ubijenih na Kosovu 1999. godine, prevashodno civila koji su stradali van borbe. U Batajnici nadomak Beograda otkrivena su 744 leša kosovskih Albanaca, u Petrovom Selu najmanje 61 telo, a kod jezera Perućac masovna grobnica sa 84 tela. Naknadno, u masovnoj grobnici Rudnica otkrivena su još najmanje 52 leša.