Razgovor sa aktivistima za ljudska prava iz Ukrajine

Fond za humanitarno pravo (FHP) juče su posetili aktivisti koalicije „Pravda za mir u Donbasu“ iz Ukrajine. Koalicija okuplja nevladine organizacije i inicijative iz Ukrajine, sa ciljem dokumentovanja kršenja ljudskih prava u onim regionima koji su od 2014. godine zahvaćeni oružanim sukobom. Cilj Koalicije je da prikupi svu relevantnu dokumentaciju o kršenjima ljudskih prava, koja će kasnije podržati sudske procese protiv počinilaca zločina i time osigurati jedan od osnovnih preduslova za povratak mira i pomirenje u istočnoj Ukrajini.

Jelena Krstić i Relja Radosavljević iz FHP-a predstavili su aktivistima Koalicije svoj rad u oblasti dokumentovanja ratnih zločina i drugih kršenja ljudskih prava tokom oružanih sukoba u bivšoj Jugoslaviji. Aktivistima iz Ukrajine je bilo zanimljivo i da čuju o načinima na koji FHP koristi prikupljenu dokumentaciju za pokretanje krivičnih i drugih procesa tranzicione pravde. Posebno su bili zanteresovani za odnos Srbije prema žrtvama ratnih zločina u pogledu reparacija za pretrpljena nedela, a diskutovalo se i o saradnji sa relevantnim institucijama, odnosu društva prema prošlosti i kažnjavanju počinilaca ratnih zločina.

Javni čas o Lovasu

Dana 18. oktobra 1991. godine srpski dobrovoljci predvođeni oficirima JNA prisilili su pedeset Hrvata iz Lovasa kod Vukovara da odu do jednog minskog polja u blizini sela. Na putu prema minskom polju, pripadnici srpskih snaga ubili su iz vatrenog oružja jednog zatočenog Hrvata. Kada su došli do minskog polja, preostali zatočenici su prisiljeni da uđu u njega i nogama čiste tlo ispred sebe kako bi polje očistili od mina. Eksplodirala je najmanje jedna mina i pripadnici srpskih snaga su otvorili vatru usled čega je poginulo 20, a ranjeno 12 zatočenika.

Događaju je prethodila višednevna psihička i fizička tortura meštana Lovasa hrvatske nacionalnosti, namerno uništavanje njihovih kuća, ubistva, zatočenja, i primena diskriminatornh mera poput nošenja belih traka oko ruke i obeležavanje kuća belom tkaninom.

Povodom 26. godišnjice od stradanja meštana Lovasa, Fond za humanitarno pravo Vas poziva na javni čas o događajima u i oko Lovasa te jeseni 1991. godine, i toku sudskog postupka koji se vodi pred sudovima u Srbiji od 2007. godine. Čas će održati pravna zastupnica žrtava, advokatica Marina Kljaić.

Čas će biti održan u biblioteci Fonda za humanitarno pravo (Dečanska 12/III), 18. oktobra 2017. godine, sa početkom u 18 časova.

Studentska poseta FHP-u

U četvrtak, 28. septembra 2017. godine, Fond za humanitarno pravo (FHP) su posetili studenti Škole za međunarodni trening (School for International Training – SIT). Polaznici ove škole pohađaju različite univerzitete u Sjedinjenim Američkim Državama, a u okviru SIT-ovog programa Studija mira pri Centru za komparativne studije konflikta na Fakultetu za medije i komunikaciju borave u studijskoj poseti Srbiji.

Relja Radosavljević, pravni analitičar FHP-a, je predstavio rad organizacije, govoreći o njenoj istoriji, ostvarivanju prava na reparacije u Srbiji i procesu REKOM. Sa studentima je razgovarala i Višnja Šijačić, pravna analitičarka FHP-a, koja je predstavila dostignuća u dosadašnjem procesu suočavanja sa prošlošću u Srbiji, posebno se fokusirajući na pravni okvir i rad institucija nadležnih za procesuiranje ratnih zločina u Srbiji.

Studenti su posebno bili zainteresovani za probleme koji se javljaju u suđenjima za ratne zločine koja se odvijaju pred nacionalnim sudovima i ograničenja sa kojima se suočavaju žrtve prilikom ostvarivanja prava na reparacije.

[Show as slideshow]

Predstavljen izveštaj Pravni i institucionalni okvir u Srbiji u pogledu prava i potreba civilnih žrtava rata

U utorak, 22. avgusta 2017. godine, Fond za humanitarno pravo (FHP) predstavio je izveštaj Pravni i institucionalni okvir u Srbiji u pogledu prava i potreba civilnih žrtava rata. Izveštaj daje kratak pregled postojećeg sistema u Srbiji u pogledu prava i potreba civilnih žrtava, nastoji da konstatuje njegove ključne nedostatke i identifikuje preporuke za njegovu izmenu i poboljšanje.

Pravni i institucionalni okvir u Srbiji u pogledu prava i potreba civilnih žrtava rata

Oružani sukobi na prostoru bivše Jugoslavije trajali su od 1991. do 2001. godine. Sukobi u Hrvatskoj (1991-1995), Bosni i Hercegovini (1992-1995) i na Kosovu (1998-1999) rezultirali su masovnim ubistvima civila, etničkim čišćenjem i progonom stotina hiljada ljudi, ali i velikim brojem teških zločina, neviđenih na tlu Evrope od završetka Drugog svetskog rata. Srbija je u ovim sukobima imala aktivnu i involviranu ulogu. U kontekstu oružanih sukoba, vlasti u Srbiji su za vreme celog ovog perioda bile odgovorne za teška kršenja temeljnih prava sopstvenih građana iz reda nacionalnih manjina, ali i nekih pripadnika većinskog srpskog naroda. U Srbiji danas živi značajan broj građana koji su usled rata izbegli iz drugih država bivše Jugoslavije, a najveći deo ostao je da živi u njoj trajno. Među njima je nemali broj onih koji su preživeli zločine čije fizičke i psihičke posledice trpe i danas, a mnogi su u ratu izgubili jednog ili više članova porodice.

NAJAVA: Predstavljanje izveštaja „Pravni i institucionalni okvir u Srbiji u pogledu prava i potreba civilnih žrtava rata”

U utorak 22. avgusta 2017. godine Fond za humanitarno pravo (FHP) predstaviće izveštaj „Pravni i institucionalni okvir u Srbiji u pogledu prava i potreba civilnih žrtava rata”. Prezentacija će biti održana u Velikoj sali Medija centra u Beogradu (Terazije 3, II sprat), sa početkom u 11 časova.

Predstavljen izveštaj Suditi nekažnjeno: Uloga tužilaca i sudija u montiranim procesima protiv kosovskih Albanaca 1998–2000. godine

U utorak, 25. jula 2017. godine Fond za humanitarno pravo (FHP) predstavio je izveštaj Suditi nekažnjeno: Uloga tužilaca i sudija u montiranim procesima protiv kosovskih Albanaca 1998–2000. godine. Izveštaj ukazuje na brojne povrede ljudskih prava tokom krivičnih postupaka koji su protiv kosovskih Albanaca vođeni u periodu od 1998. do 2000. godine, pred okružnim sudovima u Srbiji.

Suditi nekažnjeno: Uloga tužilaca i sudija u montiranim procesima protiv kosovskih Albanaca 1998–2000. godine

Krajem 1996. godine i početkom 1997. godine okružna javna tužilaštva sa teritorije Kosova počela su u velikom broju da podižu optužnice protiv kosovskih Albanaca zbog krivičnih dela iz člana 125 KZJ (terorizam) i člana 136 st. 1 ili 2 KZJ (udruživanje radi neprijateljske delatnosti). Sudski postupci po ovim optužnicama vođeni su pred okružnim sudovima na Kosovu tokom 1998. i 1999. godine, odnosno do potpisivanja Kumanovskog sporazuma 9. juna 1999. godine, kada su vojska i policija počele povlačenje sa teritorije Kosova.

NAJAVA: Predstavljanje izveštaja „Suditi nekažnjeno: Uloga tužilaca i sudija u montiranim procesima protiv kosovskih Albanaca 1998–2000. godine“

U utorak 25. jula 2017. godine Fond za humanitarno pravo predstaviće izveštaj „Suditi nekažnjeno: Uloga tužilaca i sudija u montiranim procesima protiv kosovskih Albanaca 1998–2000. godine.“ Prezentacija će biti održana u Velikoj sali Medija centra u Beogradu (Terazije 3, II sprat), sa početkom u 11 časova.

Škola tranzicione pravde: znanjem ka priznanju

Održavanjem javnog časa o sudski utvrđenim činjenicama o genocidu u Srebrenici, u utorak 11. jula u Beogradu je završena osma Škola tranzicione pravde Fonda za humanitarno pravo (FHP).

Ovogodišnja Škola tranzicione pravde održana je uz podršku predstavništva Fondacije Hajnrih Bel u Beogradu. Pohađali su je studenti prava, političkih nauka, ekonomije, istorije, bezbednosti, kao i aktivisti organizacija za ljudska prava, omladinski radnici, advokatski i sudski pripravnici. Tokom prethodnih nekoliko nedelja oni su stekli znanja o raspadu Jugoslavije i oružanim sukobima koji su ga pratili, institucionalnim i naporima nevladinih organizacija da žrtvama i društvima pruže priznanje i omoguće pristup pravdi i istini, doprinosu Haškog tribunala i domaćih sudskih procesa, kao i o sudski utvrđenim činjenicama o operaciji Oluja, opsadi Vukovara, i zločinima na Kosovu. O ovim temama polaznici su razgovarali sa istoričarkama Radinom Vučetić i Marijanom Toma, stručnjakom za međunarodno humanitarno pravo Ivanom Jovanovićem, profesorom na Pravnom fakultetu Univerziteta Union Sašom Gajinom, kao i sa istraživačima FHP-a.