Podrška borbi za utvrđivanje činjenica i odgovornosti za nesreću na železničkoj stanici u Novom Sadu 1. 11. 2024.

Fond za humanitarno pravo podržava studente i studentkinje, srednjoškolce i srednjoškolke u Srbiji u njihovim zahtevima i spremnosti da u njima istraju. U izrazu solidarnosti s kolegama i građanima napadnutim na protestima na kojima se tražila pravda za žrtve nesreće na novosadskoj železničkoj stanici, studenti širom Srbije blokadama fakulteta i plenumima pokazuju empatiju u odnosu prema žrtvama i odlučnost u zaštiti ljudskih prava.

Ističući da ih pokreću potraga za istinom i borba za pravdu, studenti i studentkinje podsećaju na načelo podele vlasti i u skladu s tim upućuju svoje zahteve, među kojima su pravda za žrtve, sloboda za pritvorene učesnike protesta, procesuiranje odgovornih za nasilje na protestima i veća finansijska potpora državnim fakultetima.

Procesuiranje ratnih zločina u zemljama bivše Jugoslavije – dvadesetogodišnji pregled

Fond za humanitarno pravo organizuje međunarodnu konferenciju „Procesuiranje ratnih zločina u zemljama bivše Jugoslavije – dvadesetogodišnji pregled“ kako bi se sagledali dometi dosadašnjih suđenja i dale konkretne preporuke za unapređivanje tih procesa, posebno u domenu procesuiranja ratnih zločina seksualnog nasilja i položaja žrtava u sudskim procesima. U tom okviru, konferencija će se baviti i društvenim posledicama relativizacije sudski utvrđenih činjenica, istorijskog revizionizma i medijske glorifikacije osuđenih ratnih zločinaca.

Reč je o prvoj konferenciji, nakon više od decenije, koja okuplja tužioce za ratne zločine, sudije, predstavnike ministarstava, porodice žrtava, NVO i medije iz regiona u diskusiji i analizi procesuiranja ratnih zločina pred sudovima u zemljama bivše Jugoslavije. Organizator konferencije, Fond za humanitarno pravo, jedina je organizacija koja od prvog suđenja u kontinuitetu prati i analizira sudske procese za ratne zločine u Srbiji.

Nova epizoda podkasta Kulture sećanja u dijalogu: „Poželjna sećanja“

Tokom protekle decenije, porasla je zainteresovanost za načine na koje sećanje na zločine iz prošlosti informiše i oblikuje državne politike i međunarodne odnose. Društveni naučnici, sa izuzetkom istoričara, do tada su uglavnom ignorisali Holokaust, uprkos njegovoj centralnosti za mnoge njihove koncepte i teorije te potrebi da se zločin sagleda sa stanovišta različitih disciplina.

Multidisciplinarni pogled na Holokaust pruža knjiga Politika, nasilje, sećanje: Nova društvena nauka o Holokaustu (Politics, Violence, Memory: The New Social Science of the Holocaust), koju je objavio Cornell University Press. Knjiga istražuje izvore i merenje antisemitizma, objašnjenja za saradnju, spasavanje i preživljavanje, navode o susedskom nasilju, te zaostavštine Holokausta u savremenoj Evropi.

Nova epizoda podkasta Kulture sećanja u dijalogu: „Pomirenje kroz REKOM“

Inicijativa za osnivanje Regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima i drugim teškim kršenjima ljudskih prava u bivšoj Jugoslaviji (REKOM) izazvala je znatnu pažnju domaće i inostrane javnosti. Među raznim inicijativama za utvrđivanje istine i ostvarivanje pravde, inicijativa za osnivanje REKOM-a istakla se svojom originalnošću i održivošću.

Nova knjiga Denise Kostovicove, „Prikriveno pomirenje: kako ljudi razgovaraju o ratnim zločinima“ (Reconciliation by Stealth: How People Talk about War Crimes), analizira konsultacije koje su pokrenuli aktivisti civilnog društva u periodu od 2006. do 2011. godine, a koje su nastojale da definišu prirodu i delokrug regionalne komisije za istinu, te kulminirale izradom i usvajanjem predloga Statuta REKOM-a. Iako su države u međuvremenu odustale od podrške regionalnom pristupu u razrešavanju nasleđa zajedničke prošlosti, istraživački projekti REKOM mreže pomirenja nastavljaju se.

Zvanično obeležavanje ratne 1991. u Hrvatskoj: analiza i preporuke

Analiza „Službeno obilježavanje ratne 1991. u Hrvatskoj: analiza i preporuke” pokazuje kako, 29  godina od završetka oružanog sukoba, rat i dalje predstavlja temelj Republike Hrvatske. Vlasti izrazitu pažnju posvećuju obeležavanju 1991. godine, kada je rat počeo.

Ratni zločin u Škabrnji tri decenije posle: Dobrodošli u živo selo

Za zločin u Škabrnji pred sudom u Hagu osuđeni su nekadašnji visoki funkcioneri Republike Srpske Krajine – Milan Martić i Milan Babić. A da je JNA unapred isplanirala napad potvrđuje zapis u dnevniku osuđenika za najteže ratne zločine, u to vreme načelnika štaba Kninskog korpusa Ratka Mladića, koji je za 17. novembar 1991. napisao: “U borbi odraditi, kvalitetno očistiti rejon Nadin–Škabrnja, ako treba, dva dana neka se radi”, a zatim navodi da je potrebno da se “to zbriše”. Ovaj zločin je bio deo haške optužnice Slobodanu Miloševiću, kao i šefovima Državne bezbednosti Srbije Jovici Stanišiću i Frenkiju Simatoviću pred Međunarodnim sudom u Hagu. Milošević je umro pre presude, a za Stanišića i Simatovića nije bilo dovoljno dokaza

“Vidiš ove kuće, to je selo iz kog su nas napadali, sve je tako blizu”, prijatelj mi desnom rukom pokazuje zelene predele dok me vozi u Škabrnju, selo 15 minuta vožnje udaljeno od Zadra u Hrvatskoj.

Nova epizoda podkasta Kulture sećanja u dijalogu: „Izlaz iz devedesetih“

U javnom sećanju na žrtve rata dominiraju etnocentrični narativi kao nacionalna strategija, odmeravanje obima tuđeg zločina i marginalizacija vlastitog. Čini se da nedostaje ne samo moralna nego i kontinuirana istorijsko-didaktička, pedagoška, medijsko-teorijska, muzeološka i estetička debata kao osnova stvaranja sećanja koje uključuje i sećanje na istoriju zločina počinjenog i u naše ime.

„Dostojanstvo za nestale“ – 1.636 I DALJE NESTALI

Posle Prištine, u Beogradu je 31. 8. 2024. godine predstavljena druga knjiga Kosovske knjige pamćenja, pod naslovom „Dostojanstvo za nestale“, koju su objavili Fond za humanitarno pravo (FHP) i Fond za humanitarno pravo Kosovo (FHPK), kao rezultat projekta REKOM mreža pomirenja. U različitim fazama projekat su finansijski podržali EU, Fondacija braće Rockefeller (RBF), Civil Rights Defenders (CRD), Nacionalna zadužbina za demokratiju (NED), ministarstva spoljnih poslova Norveške i Češke. Knjiga o 1.636 nestalih temelji se na 6.714 dokumenata koji se čuvaju u zajedničkoj bazi podataka FHP-a i FHPK-a. Najvažniji izvor o okolnostima nestanka čini 2.007 izjava članova porodica i svedoka, potvrđenih sa još 1.178 izveštaja o dodatnom istraživanju i 397 izveštaja o proveri statusa – da li je prijavljena žrtva stvarna žrtva. Među nestalima je 1.487 civila. Za identifikaciju 151 nestalog nije obezbeđeno dovoljno krvnih uzoraka. I dalje su nestali – 272 osobe starije od 70 godina, 120 mlađih od 18 godina i 72 osobe sa ozbiljnim invaliditetom.

NAJAVA DOĐAGAJA: Predstavljanje knjige „Dostojanstvo za nestale“.

Drugi dan XVI Foruma za tranzicionu pravdu u postjugoslovenskim zemljama

U organizaciji Fonda za humanitarno pravo (FHP) i Fonda za humanitarno pravo Kosovo (FHPK), koji su deo REKOM mreže pomirenja, u nedelju je, u Hotelu International u Prištini/Prishtinë, održan drugi dan XVI Foruma za tranzicionu pravdu u postjugoslovenskim zemljama. Drugi dan Foruma, posle dva panela, obeležila je poseta porodicama Bogujevci i Duriqi i mestima na kojima počivaju žrtve masakra u Podujevu/Podujevë.

Na XVI Forumu prethodno je predstavljen drugi tom Kosovske knjige pamćenja (1998–2000), naslovljen „Dostojanstvo za nestale”.