PRIŠTINA, 7.09.2011. – U organizaciji Fonda za humanitarno pravo i Fonda za humanitarno pravo Kosovo promovisana je Kosovska knjiga pamćenja 1998. koja sadrži opise smrti i nestanka za 2.046 ubijenih, palih i nestalih tokom konflikta na Kosovu 1998 godine. Nataša Kandić , direktorka Fonda za humanitarno pravo, je istakla da je ova knjiga veoma važna jer opisuje okolnosti ubijanja hiljada osoba na Kosovu. „Po prvi put u istoriji Balkana imamo knjigu koja opisuje način stradanja ljudi i koja će služiti budućim generacijama kao referentna knjiga kada budu pričali o tome šta se dogodilo u prošlosti“, dodajući da „cilj ove knjige nije izjednačavanje žrtava već da se pokaže društvima u Srbiji i na Kosovu šta se dogodilo u ovom vremenskom okviru“.
BEOGRAD, 8.09.2011. – U prostorijama Fonda za humanitarno pravo, danas 8. septembra u 12 časova promovisan je prvi tom Kosovske knjige pamćenja koji obrađuje ljudske gubitke na Kosovu tokom 1998. godine. Na promociji su govorili ambasador Kraljevine Norveške gospodin Nils Ragnar Kamsvåg, direktorka FHP Nataša Kandić, direktor FHP Kosovo Bekim Blakaj, Olgica Božanić iz udruženja porodica žrtava i nestalih, novinar Slobodan Kostić i pisac Vladimir Arsenijević. Prezentaciji su prisustvovali članovi porodica žrtava i nestalih, predstavnici nevladinih organizacija, kao i predstavnici diplomatskog kora i sudije i tužioci. Niko od političara niti visokih državnih funkcionera nije prisustvovao događaju.
BEOGRAD, 6.09.2011. – Tuzlanska “Amica” i Fondacija Aleksander Langer iz Bolcana su, u okviru programa “Adopt Srebrenica: International Cooperation for Memory – Peta međunarodna sedmica dijaloga i susreta”, 5. i 6.09.2011. u prostorijama Fonda za humanitarno pravo organizovali susret grupe studenata iz Italije i Bosne i Hercegovine sa saradnicima FHP-a. Tom prilikom im je Aleksandar Obradović predstavio aktivnosti Koalicije za REKOM od njenih početaka do trenutne faze javnog zagovaranja, a Jelena Plamenac približila proces rada Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju.
Tokom aprila 2011. održane su tri prezentacije preliminarnih rezultata Popisa ljudskih gubitaka Srbije i Crne Gore.
Prva prezentacija je održana 12. aprila u hotelu ”Podgorica”, na kojoj je prisustvovalo više od 100 osoba, članova porodica stradalih, predstavnici medija i nevladinih organizacija iz Crne Gore. Prezentaciju je otvorila Nataša Kandić, izvršna direktoraka FHP-a, a učešće su uzeli i Nikola Dedeić, sekretar Ministarstva rada i socijalnog staranja Crne Gore i Đorđije Radović ispred Udruženja boraca Crne Gore opštine Herceg Novi. Nakon predstavljanja dosadašnjih rezultata popisa, članovi porodica ubijenih, stradalih i nestalih imali su priliku da provere tačnost i potpunost podataka o njihovim najbližim u Bazi podataka FHP-a.
Dana 21.04.2011. godine održana je druga prezentacija rezultata istraživanja ljudskih gubitaka Srbije u Beogradu, u sali Skupštine grada Beograd na kojoj je pristustvovalo više od 150 osoba. Okupljene je pozdravila Nataša Kandić, izvršna direktorka FHP, zatim se obratio okupljenima Igor Jovičić, državni sekretar Ministarstva odbrane Srbije, a ispred Udruženja roditelja i porodica uhapšenih, zarobljenih i nestalih lica SR Jugoslavije u vihoru rat obratio se Dragan Medić, počasni predsednik.
Na trećoj prezentaciji održanoj 28.04.2011. u Holu Gradske kuće u Nišu prisustvovalo je oko 50 osoba. Sandra Orlović, zamenica izvršne direktorke FHP-a, pozdravila je okupljene, kojima se posle nje obratila Dušica Davidović, članica gradskog veća grada Niša, a ispred Udruženja boraca ratova ’90, opštine Lebane članove porodica, predstavnike medija i nevladinih organizacija pozdravio je predsednik Dragan Miljković.
Analizom 7.041dokumenata i 317 knjiga sa tematikom o oružanim sukobima na prostoru bivše Jugoslavije evidentirano je 1.930 građana Srbije i Crne Gore(1.637 građana Srbije i 293 Crne Gore.
BEOGRAD — Danas, 27. jula 2011. godine, organizacije za zaštitu ljudskih prava su sprečile prinudno iseljenje pet romskih porodica iz Skadarske 55 u Beogradu. Kako, usled prisustva predstavnika civilnog društvo sudski izvršitelj i pravna zastupnica stečajne uprave Poslovnog sistema Stankom a.d. nisu uspeli da uđu u posed, na izvršenju se pojavila i policija. Uz posredovanje službenika Policijske stanice Stari grad postignut je dogovor sa punomoćnikom vlasnika napuštenog objekta da se izvršenje prinudnog iseljenja odloži za 15 dana, kako bi u međuvremenu došlo do pronalaženja rešenja za smeštaj ovih porodica.
Inicijativa za REKOM je prva posleratna regionalna incijativa kojom civilno društvu u regionu nekadašnje SFRJ traži osnivanje međudržavnog i nezavisnog tela za utvrđivanje i javno saopštavanje činjenica o svim žrtavama, ratnim zločinima i drugim teškim poverdama ljudskih prava u vezi sa ratom.
Dana 03. jula 2011. godine, Fond za humanitarno je posetila grupa studenata New York University. Direktorka FHP-a Nataša Kandić i Sandra Orlović su studentima predstavile dosadašnji rad FHP-a, prezentaciju Kosovske knjige pamćenja, proces REKOM, kao i viziju Fonda u narednom periodu.
Logori koji su u Srbiji postojali tokom ratova devedesetih najveća su tabu tema i to je velika mrlja na obrazu Srbije, rekla je u četvrtak uveče Sandra Orlović iz Fonda za humanitarno pravo na tribini „Suočavanja“, koju su u Nišu organizovali Alternativni kulturni centar i Medijski istraživački centar.
Povod za tribinu bilo je novinarsko istraživanje o logoru u Nišu, kroz koji je, prema podacima Hrvatske komisije za nestale i zatočene, prošlo skoro 500 ljudi. Na niškom groblju prošlog leta ekshumirano je deset tela od kojih je jedno identifikovano, a nalazilo se na spisku nestalih iz Hrvatske.
Hapšenje Ratka Mladića 26. maja me je uhvatilo nespremnu. Nisam mogla da verujem. Stisnula sam šake, pokušavajući da ga čvrsto uhvatim svojim rukama. Konačno, odhanula sam sa olakšanjem.
Ali onda sam čula govor predsednika Srbije Borisa Tadića. Za njega, hapšenje Mladića predstavlja zatvaranje mračnog poglavlja u našoj istoriji i uklanjanje mračne sramotne mrlje koja je obeležavala srpski narod dve decenije. Ali nije bilo pominjanja mnogih drugih počinilaca genocida za vreme devedesetih ili odgovornosti koju srpska država snosi za te zločine. Još jednom, čini se, možemo izgubiti šansu da otvorimo bolnu ali neophodnu debatu o prošlosti.