Predstavnice Fonda za humanitarno pravo Sandra Orlović i Marijana Toma sastale su se danas sa Zaštitnikom građana Sašom Jankovićem povodom problema sa kojim se žrtve kršenja ljudskih prava tokom devedestih suočavaju u postupcima za priznavanje statusa civilnih žrtava rata.
Dana 7. avgusta 2012. godine Međunarodni krivični sud (MKS) doneo je odluku da Fond za žrtve MKS žrtvama Tomasa Lubange, osuđenog lidera milicije u Demokratskoj Republici Kongo, obezbedi reparacije, što je prva odluka MKS ove vrste od njegovog osnivanja 2002. godine. Sud je preporučio izbor reparativnih mera nakon čega je njihovu primenu poverio Fondu za žrtve, koji će taj zadatak obaviti u saradnji sa udruženjima žrtava.
Beograd – 2. avgust 2012. Zamenica izvršne direktorke Sandra Orlović i Petar Žmak, koordinator za reparacije Fonda za humanitarno pravo (FHP) sastali su se danas, 2. avgusta 2012. godine, sa Poverenicom za zaštitu ravnopravnosti Nevenom Petrušić povodom Inicijative FHP-a za izmenu zakonskog okvira za ostvarivanje prava civilnih žrtava rata u Srbiji. Predstavnici FHP-a upoznali su Poverenicu sa postojećim zakonskim okvirom koji žrtve kršenja ljudskih prava tokom devedesetih, za koje su odgovorni pripadnici srpske vojske i policije, porodice nestalih i žrtve silovanja, onemogućuje da ostvare prava u svojstvu civilne žrtve rata. Dalje, predstavnici FHP-a su izrazili očekivanje da će u narednom izveštaju o stanju ravnopravnosti u Srbiji, Poverenica obratiti pažnju na neopravdano različit tretman određenih kategorija žrtava teških kršenja ljudskih prava u Srbiji.
Povodom 17. jula Međunarodnog dana pravde, FHP poziva države potpisnice Statuta Međunarodnog krivičnog suda (MKS) da pruže aktivnu i glasnu podršku komunikacionim aktivnostima suda – Outreach i informisanje javnosti – u periodu od 2013. godine nadalje. FHP posebno poziva Vladu Republike Srbije da se aktivnije uključi u raspravu o budžetu suda na predstojećem zasedanju Skupštine država potpisnica Statuta MKS i podrži stav o potrebi povećanja finansijskih sredstava za ove aktivnosti suda. Pismo Koalicije za MKS o značaju komunikacionih aktivnosti suda možete preuzeti ovde. Original pisma, na engleskom jeziku, preuzmite ovde.
U okviru letnjeg kursa Centralnoevropskog Univerziteta ‘Politika i prakse u pristupu digitalnim arhivima,’ koji je održan od 2. do 6. jula 2012. godine u Budimpešti, organizovana je panel diskusija o ulozi arhiva u zaštiti i promociji ljudskih prava. Fond za humanitarno pravo je na ovom skupu predstavljala arhivistkinja Stana Tadić. Na panelu su učestvovali i Gabrijela Gavran, menadžerka baze ratnih zločina Pravnog fakulteta Univerziteta u Zagrebu, Gabriella Ivacs, glavna arhivistkinja Arhive otvorenog društva u Budimpešti, Nikola Mokrović, arhivista Documente iz Zagreba i Alice Nemcova istraživač – koordinator OSCE.
Radio Slobodna Evropa: Performans u Beogradu – Za nezaborav genocida
Nevladina organizacija “Žene u crnom” te umetničke grupe Škart i Art klinika, obeležili su u ponedeljak uveče na beogradskom Trgu republike 17 godina od genocida nad bošnjačkim stanovništvom u Srebrenici 1995. godine.
Načelnik opštine Lovas Stjepan Milas uputio je pismo zahvalnosti Nataši Kandić i Fondu za humanitarno pravo, u ime opštine Lovas i porodica stradalih i preživelih žrtava, za podršku tokom suđenja za ratne zločine u Lovasu, pred sudskim većem Odeljenja za ratne zločine Višeg suda u Beogradu.
U nedelju, 1.07.2012, Fond za humanitarno pravo posetila je grupa studenata i profesora Centra za globalne odnose, post-diplomskog programa Njujorškog univerziteta. Marijana Toma i Dušan Jovanović iz FHP-a su studentima predstavili Kosovsku knjigu pamćenja, Inicijativu za REKOM, praćenje suđenja za ratne zločine i Dosije Diković. Razgovaralo se o radu Fonda i odnosu javnosti prema rezultatima FHP-a. Pored toga, bilo je reči i o suđenjima za ratne zločine u Srbiji, programu zaštite žrtava i svedoka, problemu poricanja u društvima bivše Jugoslavije i konsultativnom procesu REKOM-a.
Mirko Kovačić, član organizacije Vukovarske majke i član porodice žrtava, rekao je da izostanak glavnih svedoka, misleći na vrh vojne uprave, imao veliki uticaj na konačnu presudu.“Armija je u neku ruku zaštićeni medved koji se ne sme dirati.“ Ipak, Kovačić ističe da je postignuto makar trenutno zadovoljenje, da je bitno da se priča o zločinima i da po slovu zakona taj zločin ne bude pokopan. „Možda će ova suđenja pokrenuti neka druga, a tu pre svega mislim na Velepromet u Vukovaru koji je još uvek tabu tema.“
U sredu 13. juna 2012. godine, zamenica izvršne direktorke Fonda za humanitarno pravo Sandra Orlović, održala je prezentaciju rada Fonda predstavnicima 15 nevladinih organizacija iz Gruzije i Abhazije koje se bave nasleđem gruzijsko-abkhaskog sukoba koji se desio u periodu 1992-1994. godine. U fokusu razgovora bile su konkretne aktivnosti Fonda koje imaju za cilj uspostavljanje tranzicione pravde u zemljama bivše Jugoslavije, među kojima je najveće interesovanje zavredila Inciijativa za osnivanje REKOM-a. Sagovornike iz Gruzije i Abkhazije interesovalo je i koji su izazovi u procesuiranju kršenja ljudskih prava u Srbiji, odštetama žrtvama kao i obrazovnim sistemima u zemljama bivše Jugoslavije.