Dosije: „Srpska dobrovoljačka garda“

Zločini koje je počinila Srpska dobrovoljačka garda (SDG/Garda), formacija Željka Ražnatovića Arkana, odnosno povezanost policijskih, vojnih i političkih struktura Srbije sa SDG i počinjenim zločinima, bili su sastavni deo optužnica Tužilaštva Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) protiv Slobodana Miloševića, Gorana Hadžića i Jovice Stanišića i Franka Simatovića.

Sudski procesi protiv Miloševića i Hadžića okončani su njihovom smrću pre donošenja presude, ali iskazi svedoka i predočeni dokazni materijal tokom suđenja sadrže obimnu građu o delovanju SDG i dokaze o počinjenim zločinima. Pored toga, Tužilaštvo MKSJ je podiglo optužnicu protiv komandanta SDG Željka Ražnatovića Arkana kojom ga je teretilo za zločine počinjene na području Sanskog Mosta.

NAJAVA DOGAĐAJA: Predstavljanje dosijea „Srpska dobrovoljačka garda“

U četvrtak, 23. marta 2023. godine, Fond za humanitarno pravo (FHP) predstaviće svoj petnaesti dosije pod nazivom „Srpska dobrovoljačka garda“ (Dosije). Prezentacija će biti održana u velikoj sali Medija centra u Beogradu (Terazije 3, II sprat), sa početkom u 12 časova.

Diskusija: Prošlost nas ne može izlečiti?

Standardizacija sećanja u ime ljudskih prava i postjugoslovenska društva

U svim konfliktnim i postkonfliktnim društvima zagovara se suočavanje sa prošlošću, dužnost sećanja na kršenja ljudskih prava i pravda za žrtve. Ova načela postala su temelji politika sećanja promovisanih u ime ljudskih prava, koje Lea David naziva moralnim sećanjem (moral remembrance). U knjizi „Prošlost nas ne može izlečiti. Propisano sećanje – opasnosti standardizacije u ime ljudskih prava”, prevedenoj u izdanju REKOM mreže pomirenja, David kritički ispituje odnos sećanja i ljudskih prava. Knjiga prati uspon globalnog fenomena memorijalizacije ljudskih prava koji naziva „moralno sećanje”, i istražuje šta se dešava kada se ta agenda sprovede i koje su njene posledice. Na primerima Zapadnog Balkana i Izraela i Palestine, David pokazuje da su dugoročni rezultati ovih napora suprotni od očekivanih i da dolazi do jačanja podela i novih oblika društvenih nejednakosti umesto očekivanog prihvatanja vrednosti ljudskih prava u širem društvu.

Kako se fenomen „moralnog sećanja“ ogleda na postjugoslovenskom prostoru? Koji su rezultati napora i procesa suočavanja sa prošlošću više od tri decenije nakon početka ratova?

Online diskusija: Nastava istorije i pomirenje u post-jugoslovenskim društvima

Nastava istorije ima veliki potencijal da doprinese procesima pomirenja u post-konfliktnim društvima. Nažalost, u post-jugoslovenskim društvima vrlo često se ovaj potencijal ne koristi, a neretko se nastava istorije zloupotrebljava kako bi se održavala negativna slika o drugim grupama. U lekcijama o raspadu Jugoslavije se zanemaruju, selektivno prikazuju, ili u potpunosti iskrivljuju određene činjenice o oružanim sukobima i zločinima počinjenim tokom njih.

Šta propisuju nastavni planovi i programi nastave istorije u Srbiji i Hrvatskoj kada se radi o raspadu Jugoslavije? Kakav je sadržaj lekcija o raspadu Jugoslavije u udžbenicima istorije? Kako ovim temama pristupaju nastavnici istorije u svom svakodnevnom radu? Kako se obrazuju budući nastavnici istorije?

Diskusija će se održati u utorak, 24. januara.2023. godine sa početkom u 19 časova putem Zoom platforme. Registracije je otvorena putem linka, a diskusiju je takođe moguće pratiti putem prenosa na linku.

Sećanje na oružani sukob u Makedoniji 2001. godine: Modeli komemoracije i memorijalizacije

Ovaj rad predstavlja analizu strategija komemoracija oružanog sukoba u Severnoj Makedoniji od njegovog zvaničnog završetka u avgustu 2001. godine do danas. Analiza pokazuje da postoje dva dominantna obrasca sećanja na 2001. godinu u postkonfliktnoj Makedoniji, koja se poklapaju sa dve najveće etničke zajednice u državi, makedonskom i albanskom. Opservacija razvoja događaja svake godine, međutim, pokazuje da komemorativne prakse unutar ta dva domena nisu uniformne koliko se to možda čini. Rad tvrdi da je u poslednje dve decenije došlo do kritičkih promena u komemorativnim diskursima, akterima i aktivnostima, koje ukazuju na menjanje dinamike moći vezane za sećanje na sukob i na mirovni sporazum koji ga je okončao.

(English) Call for Applications: Memory Activism Fellowship – Deadline: 1 October

Sadržaj dostupan na English.

Digitalni narativ: Prisilna mobilizacija izbeglica

Fond za humanitarno pravo (FHP) objavio je svoj osmi digitalni narativ „Prisilna mobilizacija izbeglica“, koji je zasnovan na istoimenom FHP Dosijeu iz 2019. godine.

MUP Republike Srbije je u leto 1995. godine sproveo kampanju prisilne mobilizacije izbeglica iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine na osnovu prethodnog dogovora vlasti Savezne Republike Jugoslavije, Republike Srpske Krajine i Republike Srpske. Privedene izbeglice pripadnici MUP-a predavali su vojnim, policijskim i paravojnim jedinicama Republike Srpske i samoproglašene Republike Srpske Krajine, kao i paravojnim jedinicama bliskim Resoru državne bezbednosti Republike Srbije.

Prema podacima FHP-a, MUP Srbije je tokom leta 1995. godine prisilno mobilisao oko 10.000 izbeglica. Najmanje 54 prisilno mobilisane izbeglice izgubile su život ili nestale nakon vraćanja na područje gde su se odvijali oružani sukobi.

Digitalni narativ „Prisilna mobilizacija izbeglica“ sadrži originalna vojna i policijska dokumenta, izjave prisilno mobilisanih izbeglica koje je prikupio Fond za humanitarno pravo, snimke svedočenja pred MKSJ, medijske priloge i druge materijale.

Narativ je dostupan na sledećem linku.

Digitalni narativ: 549. motorizovana brigada Vojske Jugoslavije

Fond za humanitarno pravo (FHP) objavio je svoj sedmi digitalni narativ „549. motorizovana brigada Vojske Jugoslavije“, koji je zasnovan na istoimenom FHP Dosijeu iz 2013. godine i dopunjen novijim podacima.

Digitalni narativ daje uvid u delovanje ove jedinice Vojske Jugoslavije tokom rata na Kosovu i zločine koji su se dogodili u njenoj zoni odgovornosti, a u kojima je ubijeno preko 2.100 albanskih civila. Najviše rangirani komandanti VJ i policije osuđeni su pred MKSJ zbog masovnih ubistava civila u toku 1999. godine na Kosovu, između ostalog, u zoni odgovornosti 549. mtbr. Pred sudovima u Srbiji vođen je samo jedan postupak protiv dva pripadnika 549. mtbr, i osuđen je jedan počinilac koji je trenutno u bekstvu.

Digitalni narativ „549. motorizovana brigada Vojske Jugoslavije“ sadrži originalna vojna dokumenta, izjave preživelih, snimke svedočenja, fotografije lokacija, izjave svedoka insajdera, i druge materijale.

Narativ je dostupan na sledećem linku.

Izveštaj „Bombardovanje izbegličkih kolona tokom ’Oluje’ – avgust 1995.“

U cilju utvrđivanja činjenica o bombardovanju izbegličkih kolona na teritoriji Bosne i Hercegovine tokom hrvatske vojno-policijske akcije „Oluja“, Fond za humanitarno pravo objavljuje podatke i delove izjava svedoka o tim događajima, koje je prikupio neposredno nakon njihovog dolaska u Srbiju.

Izveštaj je dostupan ovde

Godišnji izveštaj o suđenjima za ratne zločine u Republici Srbiji tokom 2021. godine

Izveštaj obuhvata analizu 26 predmeta koje je FHP pratio pred odeljenjima za ratne zločine Višeg i Apelacionog suda u Beogradu. Takođe, izveštaj sadrži i pregled opštih nalaza o suđenjima za ratne zločine tokom 2021. godine, kao i bitnih društveno-političkih događaja koji su od značaja za suđenja za ratne zločine u Srbiji.

Izveštaj je dostupan ovde