Izašla je nova epizoda podkasta Kulture sećanja u dijalogu

Kada pomislimo na spomenike, uglavnom mislimo na statue od kamena izgrađene od strane državnih ili lokalnih vlasti, koje zauvek stoje na jednom mestu, osim ako ih neko skloni ili uništi. Spomenik ne mora nužno da bude takav. On može da dođe odozdo, da poziva na učešće i da ne bude vezan za jedno mesto. Takav je nomadski spomenik Što te nema posvećen žrtvama genocida u Srebrenici, jedna vrsta participativnog performansa u javnom prostoru koji se kroz punjenje fildžana bosanskom kafom seća žrtava. Svaki fildžan predstavlja jednu žrtvu genocida.

Fond za humanitarno pravo pokreće audio podkast i blog „Kulture sećanja u dijalogu“

Izašla je prva epizoda podkasta „Kultura sećanja u dijalogu“ Fonda za Humanitarno pravo.

Šta su kulture sećanja? Koja je svrha politika sećanja? Šta mladi danas uče i znaju o skorijoj prošlosti? U uvodnoj epizodi razgovaramo uopšteno o kulturama i politikama sećanja. Sagovornice su nam istoričarka Olga Manojlović Pintar sa Instituta za noviju istoriju Srbije i sociološkinja Tamara Pavasović Trošt sa Univerziteta u Ljubljani.

Suđenja za ratne zločine – i dalje na početku

U okviru redovnih aktivnosti na projektu „Praćenje suđenja za krivična dela koja su povezana sa konfliktom na Kosovu i uključivanje mladih u pravosudni sektor“, Fond za humanitarno pravo Kosovo (FHPK) objavljuje izveštaj o najznačajnijim suđenjima praćenim u toku prethodne 2019. godine pod naslovom “Suđenja za ratne zločine – i dalje na početku”.

Tribunal iz dana u dan, iz predmeta u predmet

Internet stranica SENSE Centra za tranzicijsku pravdu  dopunjena je i obogaćena arhivom Agencije SENSE, nastalom u periodu od 1998. do 2019. godine.  Time je, na jednom mjestu, kompletirana  digitalna online prezentacija ukupne produkcije SENSE od osnivanja do danas.

Krivična prijava za ubistvo Himze Fazlića u maju 1992. godine

Fond za humanitarno pravo (FHP) podneo je 22. aprila 2020. godine Tužilaštvu za ratne zločine (TRZ) Republike Srbije krivičnu prijavu protiv nekoliko NN lica, zbog ubistva Himze Fazlića u Zvorniku u maju 1992. godine.

Izveštaj o suđenjima za ratne zločine u Srbiji u 2019. godini

Na sledećem linku možete pročitati osmi po redu izveštaj o suđenjima za ratne zločine u Srbiji u 2019. godini Fonda za humanitarno pravo (FHP).

FHP je tokom 2019. godine pratio sva suđenja za ratne zločine koja su se vodila na teritoriji Srbije, odnosno ukupno 24 predmeta pred odeljenjima za ratne zločine Višeg i Apelacionog suda u Beogradu. U izveštaju su za sve predmete dati kratki pregledi postupka i osnovni nalazi FHP-a u vezi sa predmetom, a koji su od značaja za javnost. Veliki broj postupaka za ratne zločine obrađenih u ovom izveštaju traje više godina, te su za kompletan uvid u tok postupka i nalaze koji se tiču tih predmeta relevantni i prethodni godišnji izveštaji FHP-a o suđenjima.

Izveštaj ključnu pažnju poklanja radu Tužilaštva za ratne zločine (TRZ) i sudova u javnim delovima sudskog postupka, a pre svega analizira optužnice i presude u svakom pojedinačnom predmetu. Rad drugih organa uključenih u procesuiranje ratnih zločina – Službe za otkrivanje ratnih zločina Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije (MUP), Jedinice za zaštitu i sličnih – nije moguće analizirati na nivou pojedinačnih predmeta, jer o tome ne postoje javno dostupni podaci.

Studenti Akademije za međunarodno humanitarno pravo i ljudska prava iz Ženeve posetili FHP

Studenti master programa Akademije za međunarodno humanitarno pravo i ljudska prava iz Ženeve posetili su 12. februara 2020. godine Fond za humanitarno pravo (FHP), u okviru svoje studijske posete Srbiji.

Javni poziv za učešće u programu razmene Beograd-Prijedor-Priština

Fond za humanitarno pravo (FHP), Centar za mlade KVART (Prijedor, BiH) i Fond za humanitarno pravo Kosovo pozivaju mlade iz Srbije, Bosne i Hercegovine i Kosova* da se prijave za učešće u programu razmene, koji će se održati u periodu između marta i septembra 2020. godine.

I nakon proteka više od dvadeset godina od završetka sukoba na području bivše Jugoslavije, suočavanje sa prošlošću se odvija u društvima zaokupljenim jednostranim narativima i podelom na „nas i njih“. Istraživanja pokazuju da više od 70% učenika osnovnih škola o ratnim sukobima ne uči u školama, te da se o tim temama najčešće upoznaju kroz priče u okviru porodice i medija. Na taj način se selektivni i nekritički narativi prenose na mlađe generacije, što u situaciji kada je komunikacija sa pripadnicima drugih nacionalnih zajednica ograničena ili je uopšte nema, onemogućuje uvid u perspektive i patnje drugih.

Predstavljeni Izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina i Predlog praktične politike: Procesuiranje zločina seksualnog nasilja tokom oružanih sukoba pred sudovima u Republici Srbiji

U ponedeljak, 23. decembra 2019. godine, Fond za humanitarno pravo (FHP) predstavio je svoj peti po redu Izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina (Izveštaj). Otvarajući razgovor o Izveštaju, Ivana Žanić, izvršna direktorka FHP-a, ukazala je da je cilj usvajanja Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina (Nacionalna strategija) da se unapredi procesuiranje ratnih zločina u Srbiji, ali i da se promeni odnos društva u Srbiji u odnosu na teme suočavanja sa prošlošću, odnosno zločina koji su počinjeni tokom sukoba na prostoru bivše Jugoslavije. Imajući u vidu da period za koji je Nacionalna strategija usvojena ističe 2020. godine, za sada se ne može zaključiti da je Strategija ispunila svoj cilj – do unapređenja procesuiranja ratnih zločina nije došlo, a takođe se nije promenila ni percepcija javnosti o ovim temama, navela je Žanić.

Peti izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina

Fond za humanitarno pravo (FHP) prati i pruža podršku suđenjima za ratne zločine još od prvih postupaka koji su vođeni u Republici Srbiji 2002. godine. FHP je jedina organizacija koja u kontinuitetu prati i analizira suđenja za ratne zločine u Srbiji i o tome obaveštava domaću i međunarodnu javnost. Tužilaštvu za ratne zločine (TRZ) podnosi krivične prijave protiv osumnjičenih, a takođe identifikuje i ohrabruje svedoke i žrtve da svedoče u predmetima ratnih zločina i time doprinesu uspostavljanju pravde za zločine iz prošlosti.