Suđenja za etnički motivisana krivična dela i ratne zločine na Kosovu – Izveštaj za 2007.
FHP-Kosovo je jedina nevladina organizacija na Kosovu koja prati suđenja za ratne zločine i etnički motivisana krivična dela na Kosovu.
FHP-Kosovo je jedina nevladina organizacija na Kosovu koja prati suđenja za ratne zločine i etnički motivisana krivična dela na Kosovu.
Desetog jula 2003. godine, pred Većem Okružnog suda u Beogradu, kojim je predsedavala sudija Biljana Sinanović, svedočila je 18. godišnja Albanka, Saranda Bogujevci o ubistvu svoje majke, sestara, braće i rođaka 26. marta 1999. godine u Podujevu na Kosovu. Za ratni zločin, ubistvo 14 albanskih žena i dece, bio je optužen Saša Cvjetan, pripadnik rezervnog sastava MUP-a Srbije, jedinice Škorpioni. Saranda je sa ocem, stricem i još četvoro preživele dece, došla iz Mančestera, gde žive od juna 1999. godine. Troje dece, Fatos, Jehona i Lirie, svi maloletni, svedočili su pre Sarande, bez prisustva javnosti. Fatos je govorio na albanskom a ostala deca na engleskom. Saranda je govorila tiho ali razgovetno. Iako je bila usredsređena na užasne slike iz prošlosti, zastala bi svakih dva, tri minuta da prevodilac prevede njene reči na srpski. Mirno, gledajući u sudiju, opisala je kako su postrojeni uza zid padali jedno preko drugog, pod rafalima srpskih policajaca.
Fond za humanitarno pravo (FHP) pomaže post-jugoslovenskim društvima da uspostave vladavinu prava i prihvate nasleđe masovnog kršenja ljudskih prava kako bi se onemogućilo ponavljanje, utvrdila krivična odgovornost za počinioce i zadovoljila pravda.
Suđenja za ratne zločine odvijaju se pred Većem za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu, koje je osnovano u julu 2003. godine. Pored toga, pred Okružnim sudom u Požarevcu sudi se dvojici pripadnika MUP-a Srbije za ratni zločin na Kosovu (slučaj Orahovac), Okružni sud u Nišu izrekao je prvostepenu presudu dvojici pripadnika MUP-a Srbije za ubistvo na Kosovu u vreme oružanih sukoba (slučaj Emini), a i u slučaju Pakšec, Okružni sud u Novom Sadu izrekao je prvostepenu presudu za krivična dela ubistvo i silovanje.
Ovaj izveštaj se bavi suočavanjem sa posledicama ratnih događanja i zločinima počinjenim u periodu od 1991. do 1999. godine. Izveštaj je nastao na inicijativu Fonda za humaritarno pravo (FHP), u saradnji s Istraživačko dokumentacionim centrom (IDC-BiH) i Documentom (Hrvatska). Odnosi se na Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku, Srbiju, Kosovo i Crnu Goru.
Izveštaj se odnosi na period od januara do decembra 2006. godine, kada su se u Beču (Vienna) vodili pregovori između vlade Srbije i kosovskog pregovaračkog tima o budućem statusu Kosova.
Nakon smene Slobodana Miloševića, tranziciona vlada je podržala organizovanje suđenja za ratne zločine pred domaćim sudovima, ali se vrlo brzo pokazalo da postoje ozbiljne prepreke. Policija nije bila spremna da tužiocima preda podatke o počiniocima, pre svega, jer su većina iz redova policije, Sa druge strane, tužioci i sudije nisu mogli da obezbede učešće žrtava u suđenjima, uglavnom zbog nepoverenja žrtava u institucije Srbije.
Izveštaj se bavi procesima tranzicione pravde na područiju Srbije, Crne gore i Kosova, koji se ogledaju kroz inicijative za otkrivanje istine, suđenja za ratne zločine i reparacije.
Knjiga pred vama prenosi sudsku istinu o odgovornosti Saše Cvjetana, optuženog za krivično delo ratnog zločina prema civilima, izvršeno 28. marta 1999. u Podujevu na Kosovu. Dokumenti, hronološki poređani, prikazuju kako je suđenje, započeto na osnovu činjenično nepotpune i selektivne optužnice, preraslo u proces protiv poricanja, laži i nekažnjivosti. U tome velika zasluga pripada sudiji Biljani Sinanović, koja se rukovodila isključivo zakonom, i preživeloj deci, čije su se reči u sudnici slušale oborenih očiju i sa osećanjem stida.
Izveštaj se zasniva na preko 60 intervjua sa pripadnicima manjinskih etničkih zajednica u vezi sa sledećim pitanjima: sloboda kretanja, povratak raseljenih, jednak pristup institucijama, pristup javnim uslugama, obrazovanju, vaspitanju i zapošljavanju, upotreba maternjeg jezika i obnova kuća, kao i na intervjuima sa žrtvama etnički motivisanih incidenata i dostupnim podacima o kažnjavanju pojedinaca za etničko nasilje 17. marta 2004. godine.