Ljudska prava: pravno-sistemski okvir
Ovde možete preuzeti knjigu “Ljudska prava: pravno-sistemski okvir” dr Saše Gajin.
Ovde možete preuzeti knjigu “Ljudska prava: pravno-sistemski okvir” dr Saše Gajin.
Izveštaj o suđenjima u 2011. godini nastao je na osnovu praćenja suđenja u predmetima ratnih zločina pred odeljenjima za ratne zločine Višeg suda u Beogradu i Apelacionog suda u Beogradu i sudovima opšte nadležnosti, kao i rada Tužilaštva za ratne zločine. Izveštaj sadrži i analitički prikaz 24 slučajeva koji su se vodili pred sudovima u Srbiji tokom 2011. godine. U Izveštaju se posebno ukazuje na dostignuća i probleme u oblasti regionalne saradnje pravosudnih institucija, zaštiti svedoka, odbrani okrivljenih i primeni međunarodnog krivičnog prava u procesuiranju ratnih zločina u Srbiji.
Izveštaj o suđenjima za ratne zločine u Srbiji 2011. sumira koji su postupci pokrenuti i vođeni pred sudovima u Srbiji, komentariše zbivanja iz oblasti regionalne saradnje, uključujući ustupanje predmeta, osvrće se na standarde i nedostatke suđenja u Srbiji i njenog zakonodavstva, kao i probleme zaštićenih svedoka. Izveštaj takođe pruža rezime 24 postupka koji su vođeni pred sudovima u Srbiji za ratne zločine. Drugi deo izveštaja je posvećen međunarodnoj saradnji Tužilaštva za ratne zločine Republike Srbije sa pravosudnim organima država u regionu na procesuiranju ratnih zločina, kao i poternicama protiv stranih državljana (Slučaj Purda, Slučaj Divjak, Slučaj Šeks, Slučaj Veljka Marića) i hrvatskog odgovora na njih u vidu Zakona o ništetnosti.
Dosije “Ljubiša Diković“ iznosi činjenice o postupanju nekadašnjeg komandanta 37. motorizovane brigade tokom rata na Kosovu, kao i dokaze Haškog tribunala o počinjenim ratnim zločinima u zoni odgovornosti ratnog komandanta Ljubiše Dikovića.
Izveštaj FHP Kosovo ima za temu proces decentralizacije na Kosovu i napisan je povodom projekta „Praćenje procesa decentralizacije u tri novooformljene opštine“ (Gračanica/Graçanica, Verbovac/Kllokot i Ranilug/Ranillug). Na početku se govori o pravnom okrivu i institucijama koje su zadužene za decentralizaciju, zatim se prelazi na analizu novooformljenih opština i njihovih nadležnosti, prati se stanje javnih usluga, zdravstvenog sistema i regulisanje upotrebe jezika na njihovim teritorijama. Izveštaj se završava navođenjem izazova pred kojima se nalazi lokalna samouprava u ovim opštinama i davanjem preporuka kako da se postojeće stanje poboljša.
Izveštaj se bavi praksom sudova u Srbiji u vezi sa materijalnim reparacijama žrtvama povreda ljudskih prava od strane državnih organa. U izveštaju se navode problemi domaćeg zakonodavstva i pravne osnove za reparacije u Srbiji i pregled nepovoljnih uslova sa kojima se suočavaju zahtevi za reparacijama kao što su postupanje sudija, nepriznavanje statusa žrtve, neodgovarajuće kompenzacije i dužina postupka. Najveći deo izveštaja se bavi slučajevima u kojima je Fond za humanitarno pravo zastupao žrtve kršenja ljudskih prava, gde se razmatra više slučajeva posebno sa pregledom kako je došlo do kršenja ljudskih prava i tokom procesa pred sudovima, kao i presuda. Na kraju izveštaja su u aneksima dati dokumenti kao što su izveštaj Komesara za ljudska prava Saveta Evrope o Srbiji, zveštaj UN o sporovđenju Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima u Srbiji, izveštaj Komisije UN o sprovođenju Konvencije protiv torture i Evropsku konvenciju o naknadi štete žrtvama nasilnih krivičnih dela.
Treća publikacija koju zajednički pripremaju Institut za savremenu istoriju i Fond za humanitarno pravo predstavlja zbirku dokumenata – stenografskih beleški sa sednica Predsedništva SFRJ iz 1991. godine, koja je bila važna institucija za funkcionisanje zajedničke države. Tematski, ove sednice su se bavile pitanjima nastajućih paravojnih snaga i njihovog razoružanja, političkom budućnošću zemlje, i raspravom povodom prvog oružanog incidenta u Pakracu. Iz ovih stenografskih beleški se primećuju teškoće u funkcionisanju ove institucije, kao najava sve bližeg raspada zemlje i početka sukoba.
10. diverzantski odred, jedinica Glavnog štaba Vojske Republike Srpske (VRS) učestvovao je u izvršenju genocida u Srebrenici, u julu 1995. godine. Do danas je poznato da su pripadnici tog odreda učestvovali u dva masovna streljanja Muslimana iz Srebrenice.
Naime, dana 16. jula 1995. godine, osam pripadnika odreda, postupajući po prethodnom naređenju Dragomira Pećanca i Milorada Pelemiša, na vojnoj ekonomiji Branjevo, u selu Pilice, Bosna i Hercegovina (BiH), streljalo je oko 1200 zarobljenih Muslimana iz Srebrenice. Streljački vod su činili: Franc Kos, Marko Boškić, Aleksandar Cvetković, Dražen Erdemović, Brano Gojković, Vlastimir Golijan, Zoran Goronja i Stanko Savanović.
Drugo masovno streljanje je izvršeno 23. jula 1995. godine u selu Bišina, kada su pripadnici 10. diverzantskog odreda, po prethodnom naređenju Petra Salapure i Milorada Pelemiša, ubili najmanje 39 zarobljenika Muslimana. Identitet vojnika koji je učestvovao u ubijanju zarobljenika još uvek nije poznat.
Dosije o 10. diverzantskom odredu Glavnog štaba vojske Republike Srpske možete preuzeti ovde.
Digitalni narativ kreiran na osnovu dosijea možete pogledati ovde.
U okviru ovog dokumenta možete pronaći:
Integralni dokument možete preuzeti ovde.
Priručnik o reparacijama predstavlja najobuhvatniju studiju o programima reparacija. Ovaj zbornik, koji sadrži tekstove vodećih stručnjaka i onih koji se bave primenom reparacija, na jednom mestu sabira brojna dosadašnja iskustva u svetu i pruža normativne smernice za budućnost. Knjiga se usredsređuje na programe masovnih materijalnih reparacije za žrtve, njihovo modelovanje i primenu. Priručnik je podeljen u dva toma od kojih prvi sadrži studije slučaja reparacionih programa, odnosno empirijskog aspekta reparacija, kao i moralno-koncepcijsku analizu samog pojma reparacija i njenih ciljeva. U drugom tomu izdanja se nalazi zbirka nekih osnovnih dokumenata o reparacijama koji su zanimljivi za ovu studiju.