Za društva koja su prošla kroz periode masovnih kršenja ljudskih prava, pitanje reparacija žrtvama jedan je od najvažnijih elemenata uspostavljanja vladavine prava u odnosu na počinjene zločine, kao i izgradnje solidarnosti i kulture ljudskih prava.
Dana 27. i 28. aprila 1999. godine u selima zapadno od grada Đakovica na Kosovu sprovedena je opsežna zajednička operacija Vojske Jugoslavije (VJ) i Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) pod nazivom operacija Reka. Tokom ove operacije, pripadnici srpskih snaga ubili su najmanje 350 civila – kosovskih Albanaca, a njih nekoliko hiljada proterali u Albaniju. Tela 309 ubijenih pronađena su 2001. godine u tajnim masovnim grobnicama u predgrađu Beograda. Napad srpskih snaga na civilno stanovništvo u dolini Reka po broju žrtava najteži je zločin počinjen nad civilima tokom rata na Kosovu i jedan od najvećih u ratovima u bivšoj Jugoslaviji tokom devedesetih godina prošlog veka.
Cilj Modela Strategije za procesuiranje ratnih zločina izvršenih tokom i u vezi sa oružanim sukobima u bivšoj Jugoslaviji (Model Strategije) je da podstakne nadležne institucije da usvoje zvaničnu državnu strategiju za procesuiranje ratnih zločina počinjenih u sukobima tokom 1990-ih godina na teritoriji bivše Jugoslavije, kao i da obezbedi sveoubuhvatan, informativan i objektivan prilog izradi te Strategije.
Model zakona o pravima civilnih žrtava povreda ljudskih prava u oružanim sukobima i u vezi sa oružanim sukobima u periodu od 1991. do 2001. godine nastao je sa ciljem pružanja pomoći, podrške i zaštite osobama koje su kao civili stradale tokom ratova i u vezi sa ratovima u bivšoj Jugoslaviji, kao i sa ciljem priznavanja njihovih patnji. Polaznu osnovu dala je praksa FHP u zastupanju žrtava u postupcima za naknadu štete i za ostvarivanje prava po važećem Zakonu o pravima civilnih invalida rada. Rešenja predložena ovim modelom su prilagođena potrebama žrtava i zasnovana su na analizi uporednopravnih rešenja u oblasti reparacija za žrtve teških kršenja ljudskih prava, kao i na analizi svih nedostataka postojećeg zakonskog okvira u Republici Srbiji u cilju njegovog usklađivanja sa međunarodnim standardima u ovoj oblasti.
Model zakona o pravima civilnih žrtava povreda ljudskih prava u oružanim sukobima i u vezi sa oružanim sukobima u periodu od 1991. do 2001. godine preuzmite ovde
U martu 2012. godine, Fond za humanitarno pravo (FHP) obratio se dr Patricku Ball-u, izvršnom direktoru Grupe za analizu podataka o ljudskim pravima, molbom da oceni kvalitet i kompletnost baze podataka Kosovske knjige pamćenja. Dr Ball je formirao tim, koji su osim njega, činili dr Jule Krüger, konsultantkinja Grupe za analizu podataka o ljudskim pravima i profesor Michael Spagat sa Royal Holloway Univerziteta u Londonu. Tim je 10. decembra 2014. godine predao FHP-u dva izveštaja, jedan koji su sačinili dr Jule Kruger i dr Patrick Ball, i drugi, čiji je autor profesor Michael Spagat. Izveštaji su dostupni na engleskom jeziku:
Odabrani radovi studenata druge generacije Regionalne škole tranzicione pravde objedinjeni su u drugom broju Zbornika. Radovi studenata su svrstani prema osnovnim temama tranzicione pravde – od analiza suđenja za ratne zločine i prava žrtava reparacije, preko uloge medija u procesu pomirenja, pa sve do analiza dosadašnjih napora u priznanju prava na istinu o zločinima počinjenim u prošlosti.
Do trenutka objavljivanja ovog dosijea (januar 2015), u Rudnici su ekshumirani i identifikovani posmrtni ostaci 52 osobe. DNK analizom je utvrđeno da se radi o telima kosovskih Albanaca, ubijenih tokom sukoba na Kosovu 1999. godine. Prema rečima predstavnika Komisije za nestala lica Vlade Republike Srbije, pretraga lokacije u Rudnici će biti nastavljena ukoliko nadležne institucije dođu do novih podataka.
Analiza političkog i institucionalnog diskursa o suđenjima za ratne zločine u periodu 2003-2013. godine prikazuje kako se odnos političkih elita vremenom menjao, od neskrivanog otpora procesuiranju ratnih zločina do zahteva za kažnjavanjem svih zločina. Međutim, on nikada nije prerastao u jasnu političku podršku suđenjima i institucijama koje su angažovane na procesuiranju ratnih zločina, da bi danas vidljivo ignorisao ovaj proces.
Analizu Politički diskursi o domaćim suđenjima za ratne zločine u Srbiji, 2003-2013. preuzmite ovde
Analiza medijskog izveštavanja o suđenjima za ratne zločine pokazuje da mediji u Srbiji nedovoljno koriste mogućnost da kroz objektivno i nepristrasno izveštavanje o suđenjima za ratne zločine doprinesu pokretanju šire društvene debate o prošlosti. Upadljiva je razlika u izveštavanju o suđenjima za ratne zločine koje su počinile srpske snage i suđenjima pripadnicima drugih naroda. Dok su u prvom slučaju mediji uzdržani i oprezni, a izveštaji sa suđenja šturi i kratki, u drugom slučaju mediji pokazuju veće interesovanje i za žrtve i za politički kontekst i podršku procesuiranju zločina.
Analizu Medijski diskursi o suđenjima za ratne zločine u Srbiji, 2003-2013. preuzmite ovde
Analiza sadrži 15 poglavlja koja tematizuju rad ključnih institucija u procesuiranju ratnih zločina i pitanja od važnosti za kredibilnost suđenja za ratne zločine u Srbiji, poput usaglašenosti optužnica i presuda u domaćim predmetima sa činjenicama utvrđenim od strane Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju. Analiza sadrži i 75 preporuka državnim organima Republike Srbije i međunarodnim akterima za poboljšanje svih aspekata procesuiranja ratnih zločina u Srbiji.
Analizu procesuiranja ratnih zločina u Srbiji u periodu od 2004. do 2013. godine možete preuzeti ovde.