Fond za humanitarno pravo (FHP) najoštrije protestuje zbog naopravdanog odlaganja suđenja Flori Brovini i njenog daljeg zadržavanja u pritvoru. Na današnjem pretresu nisu se pojavili predsednik Sudskog veća, sudija Marina Milanović i član veća, sudija Dragoljub Zdravković, oboje sa Kosova. Branioci Flore Brovine zatražili su njihove izuzeće zbog opstrukcije rada sudskih organa i pristrasnosti.
Suđenje albanskoj lekarki i pesnikinji Flori Brovini održaće se 12. oktobra pred Okružnim sudom u Nišu.
Brovina je prvobitnom presudom tog suda u decembru prošle godine osuđena na 12 godina zatvora zbog udruživanja radi neprijateljske delatnosti u vezi sa krivičnim delom terorizma.
Fond za humanitarno pravo ponovo apeluje na domaće i strane donatore da hitno obezbede sredstva za smeštaj osam romskih porodica koje je opština Čukarica izbacila iz kućice na placu u Zimonjićevoj ulici na Košutnjaku.
Fond za humanitarno pravo smatra da u ovom trenutku u Srbiji nema uslova da se kosovskim Albancima, Ljuanu i Bekimu Mazreku, optuženim za najteže zločine protiv civila, sudi na pošten način. Oni su proglašeni krivim za zločin u Klečki još u avgustu 1998. godine, kada su bili primorani da pred kamerama RTS-a izjave da su učestvovali u otmici, ubijanju i spaljivanju tela orahovačkih Srba i silovanju devojčice.
Veće Okružnog suda u Nišu odlučilo je, na zahtev branilaca, da suđenje albanskoj lekarki i pesnikinji s Kosova Flori Brovini odloži za 12. oktobar da bi optužena mogla da se pripremi za odbranu. Brovini, naime, nije dostavljeno rešenje Vrhovnog suda Srbije o ukidanju prvobitne presude Okružnog suda kojom je decembra prošle godine osuđena na 12 godina zatvora zbog udruživanja radi neprijateljske delatnosti i vezi sa krivičnim delom teroririzma.
Fond za humanitarno pravo uputio je zahtev načelniku Odeljenja za kontrolu zakonitosti u radu SUP-a Beograd Miroslavu Miloševiću da u što kraćem roku istraži incident u kojem je policajac Dragoslav Krsmanović maltretirao Rehada Ilijazija (1984) samo zato što je po nacionalnosti Goranac.
Četvorici Albanaca iz “Uroševačke grupe” sud je dostavio presude za terorizam čak dve i po godine nakon izricanja pred Okružnim sudom u Prištini. Takvim postupanjem, sud je uskratio pravo na odbranu okrivljenima koji se nalaze u nezakonitom pritvoru od juna 1998. godine. Njihovi branioci, među kojima i advokati Fonda za humanitarno pravo, tek sada mogu da podnesu žalbu na presudu Vrhovnom sudu Srbije.
Okruzni sud u Prizrenu koji je smesten u zgradi Okruznog suda u Pozarevcu, u krivicnom predmetu protiv Isma Fadilja i 22 drugih kosovskih Albanaca, izrekao je osudjujucu presudu za kvalifikovani oblik krivicnog dela terorizma u saizvrsilastvu.
Petorica studenata beogradskog univerziteta albanske nacionalnosti proglaseni su 10. jula u Okruznom sudu u Beogradu krivim za udruzivanje radi neprijateljske delatnosti i terorizam i osudjeni na kazne zatvora u trajanju od 6 do 12 godina. Secti clan grupe osudjen je u odsustvu. Sudsko vece, kome je predsedavao sudija Dragisa Slijepcevic osudilo je Petrit Berisu (Berisha) na 8 godina zatvora zbog uduzivanja radi neprijateljske delatnosti i 7 godina zbog terorizma i izreklo mu jedinstvenu zatvorsku kaznu u trajanju od 12 godina.
Romsko naselje “Antena” u Surcinu pored Beograda sruseno je 7. juna uz brutalnu intervenciju policije. U naselju je zivelo 77 dece i 32 odraslih, njihovih roditelja i rodjaka. Polovina njih su raseljeni Romi sa Kosova. Prilikom rusenja kuca policajci su maltretirali i vredjali Rome, dvanaestogodisnjeg decaka su udarali pesnicama i sutirali u predelu bubrega a jednog Roma su batinali i vredjali nekoliko sati u policijskoj stanici.