U dnevnom listu “Danas”, 8. marta 2002. godine, objavljeno je reagovanje predsednika Opštine Čukarica Zorana Alimpića na izjavu rukovodioca programa za ljudska prava u Fondu za humanitarno pravo (FHP) Tanje Pavlović-Križanić da “nije upoznata sa podatkom da je neka beogradska opština poslednjih godina dodelila plac ili stan Romima”.
Fond za humanitarno pravo (FHP) izražava veliku zabrinutost zbog pretnji kancelerijama Concordia Minoritatis Hungaricae (CMH), organizaciji osnovanoj da bi u Vojvodini primala zahteve za dobijanje takozvane statusne legitimacije na osnovu Zakona o Mađarima koji žive u susednim zemljama (Statusni zakon).
Fond za humanitarno pravo (FHP) zahteva od nadležnih državnih organa da hitno izvrše sudsku odluku i vrate u posed Vejselu Sadikuu stan u Beogradu u koji se 5. jula 1999. godine nasilno uselila druga porodica dok je on bio kod svoje rodbine u Dragašu.
Pred Vojnim sudom u Nišu, 15. marta 2002. godine, nastaviće se ponovno suđenje kosovskom Albancu Elezu Hadjiljariju (22), za terorizam protiv srpskih snaga bezbednosti na Kosovu u vreme NATO intervencije. Savezni sud ukinuo je početkom godine prvostepenu i drugostepenu presudu kojom je Hadjiljari osuđen na 20 godina zatvora za udruživanje radi neprijateljske delatnosti i terorizam.
Fond za humanitarno pravo (FHP) podneo je predstavku Saveznom ustavnom sudu zbog zabrane pristupa Romima u diskoteku “Trezor” u Beogradu. U dosadašnjem postupku sudovi nisu preduzeli potrebne i odgovarajuće mere za zaštitu žrtava i sprečavanje diskriminacije u pristupu javnim objektima.
Fond za humanitarno pravo ukazuje da su u Bačkoj Palanci brojne male verske zajednice neprekidno izložene napadima, a da do sada nijedan izgrednik nije kažnjen iako je u jednom incidentu verniku Milanu Bajacu (70) ciglom razbijena lobanja. Na meti napadača u tom gradu su sveštenici, vernici i objekti Adventističke crkve, Protestantsko jevanđeoske crkve, Hrišćanskog centra i Baptističke crkve.
Fond za humanitarno pravo upozorava lokalne i republicke vlasti da uskracivanje prava na stanovanje Romima u Srbiji predstavlja krsenje njihovih osnovnih ljudskih prava: na ljudsko dostojanstvo i zastitu od diskriminacije.
Podnet na razmatranje Komitetu Ujedinjenih nacija protiv torture na 27. sednici od 12. do 23. novembra 2001. godine
Fond za humanitarno pravo (FHP) svestan je svih mera koje su od promene vlasti u oktobru 2000. godine, preduzeli državni organi Savezne Republike Jugoslavije da bi ispunili svoje međunarodno obaveze o zabrani, prevenciji i suzbijanju torture. FHP smatra da dosadašnje aktivnosti ne zadovoljavaju kriterijume za efikasno sprovođenje Konvencije Ujedinjenih nacija protiv torture i drugih surovih, neljudskih i ponižavajućih kazni i postupaka, naročito u pogledu primene članova 2, 4, 12, 13 i 14 Konvencije.
Fond za humanitarno pravo (FHP) poziva Vladu Srbije da u saradnji sa nadležnim ministarstvima olakša i ubrza postupak pribavljanja ličnih dokumenata Romima raseljenim sa Kosova. Kosovski Romi koji nemaju dokaze o državljanstvu, krštenice i prijave prebivališta, ne mogu da ostvare osnovna ljudska prava: pravo na obrazovanje, na zdravstvenu i socijalnu zaštitu. FHP apeluje, takođe, na domaće i strane humanitarne organizacije da obezbede osnovna sredstva za život oko 80 romskih porodica raseljenih s Kosova u Požarevcu i Kostolcu.
Fond za humanitarno pravo (FHP) upozorava MUP Srbije da se u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa nalaze neke policijske jedinice koje se ponašaju kao da su u ratu sa Albancima. Incident od 26. oktobra 2001. godine, kada je grupa policajaca batinala i vređala trojicu Albanaca na putu desetak kilometra od Preševa, ukazuje na opasnost od daljeg prisustva takvih jedinica na području gde policija treba da pokaže privrženost poštovanju ljudskih prava.