Radikalizacijom srpske političke scene do koje je došlo nakon proglašenja nezavisnosti Kosova, nekoliko branitelja za ljudska prava i liberalno orijentisanih političara našli su se na udaru. Izvesno je da od 1999. godine, kada su srpske snage, za vreme NATO bombardovanja, organizovale etničko čiščenje kosovskih Albanaca, organizacije i pojedinci koji se bore za ljudska prava u Srbiji nikada nisu bili toliko na meti kao danas.
Amnesty International poziva srpske vlasti, a posebno premijera Vojislava Koštunicu i predsednika Borisa Tadića da hitno osude napade usmerene protiv boraca za ljudska prava i pripadnika manjina u zemlji.
Svesna sam da ja u Srbiji nemam podršku za svoj rad i da u državnim institucijama ima puno onih koji me napadaju da bi odvratili javnu pažnju od svojih nedala u prošlosti. U te, koji bi da prikriju svoje tragove iz prošlosti, spadaju Vojislav Šešelj i njegova ultra-nacionalistička stranka, Srpska radikalna stranka. U Hagu je u decembru 2007. počelo suđenje Vojislavu Šešelju, za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti tokom oružanih sukoba u bivšoj Jugoslaviji.
Članovi Savetodavne komisije za arhive međunarodnih sudova Ujedinjenih nacija za bivšu Jugoslaviju i Ruandu (ACA) posetili su Beograd i razgovarali sa predstavnicima vlasti i nevladinih organizacija za ljudska prava o budućnosti arhive Haškog tribunala.
Dana 16. januara 2008. godine, Okružni sud u Gnjilanu/Gjilan je osudio Sadata Fejzu iz sela Mogila/Mogille, na šest godina i šest meseci zatvora zbog napada na Srbe, Zvonka Kostića, Branka Paloševića i pravoslavnog sveštenika Dragana Kojića u opštini Vitina/Viti u julu 2000. godine. Na osnovu praćenja suđenja, FHP-Kosovo ocenjuje da su tok suđenja i presuda u skladu sa zakonom.
Advokat Fonda za humanitarno pravo (FHP) je podneo tri tužbe za naknadu štete protiv države Srbije u ime Mušana Džebe, Enesa Bogilovića, Ahmeta Kamenice, Muje Vatreša, Selima Nuhanovića, Halila Durmiševića, Senada Jusufbegovića, Fehima Dudevića i Fadila Čardakovića [svi iz Žepe], zbog odgovornosti države za njihovo zatvaranje u logore Šljivovica i Mitrovo Polje u leto 1995. godine i zlostavljanje koje su nad njima u izvršili pripadnici MUP-a Srbije. Tužbe su podnete 23. novembra i 20. decembra 2007. godine u okviru programa podrške žrtvama kršenja ljudskih prava u prošlosti u ostvarivanju reparacija.
Povodom vesti objavljene na sajtu B92, 12.12.2007.godine, da je Jovan Mirilo ”snabdeo nevladinu organizaciju Fond za humanitarno pravo snimkom” streljanja šestorice Bošnjaka iz Srebrenice u julu 1995. godine, Fond za humanitarno pravo (FHP) ponavlja da je video kasetu dobio od Dušana Kosanovića, pripadnika Škorpiona, u novembru 2004. godine, koji je, između ostalog, o tome svedočio pred Većem za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu, 11. aprila 2006.
Francisco Soberon je u periodu od 12-15. decembra bio gost FHP-a i učestvovao je na seminaru Reparacije – pravna i moralna obaveza države prema žrtvama, koji je FHP organizovao 14. decembra u Beogradu, u saradnji sa Međunarodnim centrom za tranzicionu pravdu iz Njujorka uz finansijsku podršku Švedskog helsinskog komiteta za ljudska prava.
Dana 20. novembra 2007. godine navršava se šesnaest godina od zločina počinjenog na poljoprivrednom dobru Ovčara kod Vukovara. Za ovaj zločin još uvek niko nije pravosnažno osuđen a državne institucije Srbije do danas nisu iznele punu istinu o ulozi bivše JNA u ovom zločinu.
FHP: Kako biste, nakon skorašnje posete Beogradu, 25. i 26. oktobra 2007. godine, ocenili stepen saradnje srpskih vlasti sa Vašom kancelarijom? CDP: Nakon mog skorašnjeg susreta sa srpskim vlastima osećam da postoji volja za punom saradnjom sa Tužilaštvom.