Grupa nevladinih organizacija iz Srbije, uključujući Fond za humanitarno pravo (FHP), javno je na platou između Predsedništva Srbije i Skupštine grada Beograda pročitala pismo predsedniku Borisu Tadiću sa zahtevom da se 11. jul proglasi Danom sećanja na genocid u Srebrenici.
Pred Većem za ratne zločine u Beogradu danas je na suđenju Iliji Jurišiću svedočio Meho Bajrić, nekadašnji načelnik Stanice javne bezbjednosti Tuzla, koji je izjavio da optuženi Jurišić nije bio ovlašćeni starešina sa ovlašćenjima izdavanja naredbi svim naoružanim formacijama na teritoriji Tuzle.
Vrhovni sud Srbije ukinuo je presudu Veća Okružnog suda u Beogradu za ratne zločine, kojom je nekadašnji pripadnik Oslobodilačke vojske Kosova Sinan Morina oslobođen optužbi da je izvršio ratni zločin nad srpskim civilima na Kosovu i Metohiji 1998, saopštio je Vrhovni sud.
Nevladine organizacije iz Srbije pružaju punu podršku zahtevu koji su gospođa Žanka Stojanović i Udruženje porodica žrtava poginulih u NATO bombardovanju zgrade Radio-Televizije Srbije 1999. godine uputili Specijalnom tužilaštvu za organizovani kriminal u Beogradu, kojim se traži obnova i proširenje postupka u slučaju navodnog žrtvovanja 16 radnika RTS-a, koje su po uverenju porodica izvršili državni i vojni vrh Republike Srbije.
Komitet Ujedinjenih nacija protiv torture (Komitet) je 8. maja 2009. godine raspravljao o slučaju nasilja i rasno motivisanog zlostavljanja Roma i doneo odluku kojom je utvrđena odgovornost Srbije za kršenje brojnih odredbi Konvencije protiv mučenja i drugih surovih, nehumanih ili ponižavajućih kazni ili postupaka (Konvencija).
Natalija Estemirova, novinarka i saradnica ruske nevladine organizacije Memorijal koja je istraživala povrede ljudskih prava u Čečeniji, oteta je u sredu 15. jula u glavnom gradu Čečenije Groznom.
Povodom 14 godina od genocida u Srebrenici, koji zasigurno predstavlja najveći organizovani zločin u Evropi od drugog svetskog rata, organizacije za ljudska prava iz Srbije izražavaju zabrinutost što država Srbija nije imala razumevanja za zahteve da se 11. juli proglasi Danom sećanja na genocid u Srebrenici.
Francuska novinarka Florans Artman, nekadašnja predstavnica za štampu Tužilaštva Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, optužena je da je objavljivanjem knjige Mir i kazna, te autorskog članka Sakriveni ključni dokumenti o genocidu “…svesno i hotimično ometala sprovođenje pravde obelodanjivanjem informacija, prekršivši Nalog Žalbenog veća od 20. Septembra 2005 i Nalog Žalbenog veća od 6. aprila 2006…”.
BEOGRAD, 23. juni 2009. — Veće za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu, kojim je predsedavao sudija Vesko Krstajić, izreklo je osuđujuću presudu optuženom Damiru Sireti, kojom ga je osudilo na kaznu zatvora u trajanju od dvadeset (20) godina za ratni zločin protiv ratnih zarobljenika iz člana 144 KZ SRJ, u vezi člana 22 KZ SRJ.
Republičko javno pravobranilaštvo podnelo je zahtev za reviziju presude Okružnog suda u Beogradu kojom se potvrđuje presuda Prvog opštinskog suda da se po tužbi Radmile i Dragomira Petrovića iz Beograda protiv Republike Srbije, na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove usled smrti sina jedinca, njima isplati po milion dinara. Fond za huminatarno pravo (FHP) je u ime Radmile i Dragomira Petrovića podneo tužbu za naknadu štete 26. decembra 2002. godine.