Fond za humanitarno pravo smatra da je izrečena kazna, iako spada u red strogih, morala biti stroža, s obzirom da su žrtve civili, ubijeni na brutalan način, a optuženi bivši pripadnik rezervnog sastava policije, koji je imao obavezu da civile štiti. Optuženi na suđenju nije priznao izvršenje ubistva, niti izrazio kajanje i saučešće oštećenoj porodici, čime bi ovo suđenje pružilo moralnu satisfakciju porodici žrtava.
BEOGRAD, 30. novembar 2011. – Apelacioni sud u Beogradu doneo je presudu kojom se odbija tužba za naknadu štete Fonda za humanitarno pravo (FHP) podneta u ime Munira Šabotića protiv države Srbije zbog zlostavljanja koje su nad njim izvršili pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) u Novom Pazaru u avgustu i septembru 1994. godine. Apelacioni sud je uvažio žalbu Republičkog javnog pravobranilaštva, preinačio prvostepenu presudu kojom je Muniru Šabotiću dodeljena odšteta u iznosu od 300.000 dinara i odredio da Munir Šabotić državi Srbiji plati sudske troškove u iznosu od 20.000 dinara. FHP smatra da je Apelacioni sud ovom odlukom nepravedno i neosnovano uskratio pravo na odštetu zbog kršenja ljudskih prava, garantovano Ustavom, zakonima i brojnim međunarodnim konvencijama. Zbog toga će u ime Munira Šabotića podneti Ustavnu žalbu Ustavnom sudu Srbije.
BEOGRAD, 28.11.2011. – U ponedeljak, 28. novembra 2011. godine, Jahir Krasniqi i Jakup Tahiri, žrtve nezakonitog pritvora 1999. godine, dali su svoje iskaze pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u postupku za naknadu štete koji je FHP pokrenuo protiv Republike Srbije zbog njene odgovornosti za torturu i nezakonit pritvor. Jahir Krasniqi i Jakup Tahiri su svedočili o torturi i nezakonitom pritvoru koje su preživeli u srpskim zatvorima od 1999. do 2000. godine, kao i zdravstvenim posledicama koje, usled takvog zlostavljanja, i danas trpe.
Stanovnici neformalnog romskog naselja u ulici dr Ivana Ribara na Novom Beogradu, u kom živi većina interno raseljenih lica sa Kosova juče su, na Međunarodni dan tolerancije, primili rešenja od Odeljenja za inspekcijske poslove gradske opštine Novi Beograd kojima im je naloženo da u roku od jednog dana poruše objekte u kojima su godinama živeli. Uprkos uveravanjima dobijenim od nadležnih državnih organa da će se čitav proces iseljenja voditi u skladu sa međunarodnim dokumentima koji obavezuju Republiku Srbiju jučerašnje uručivanje rešenja pokazuje apsolutno nepoštovanje međunarodnih standarda u oblasti prava na stanovanje i predstavlja novi pritisak na stanovnike naselja.
Fond za humanitarno pravo je Tužilaštvu za ratne zločine Republike Srbije podneo krivičnu prijavu protiv više od 30 pripadnika nekadašnje Teritorijalne odbrane (TO) i Stanice milicije u Tenji (Hrvatska), kao i protiv više pripadnika Novosadskog korpusa Jugoslovenske narodne armije (JNA) i vojnih i civilnih tajnih službi, te grupa koje su bile pod komandom Željka Ražnatovića Arkana, zbog ratnih zločina protiv civilnog stanovništva i ratnih zarobljenika počinjenih u Tenji 1991. godine.
Odeljenje za ratne zločine Višeg suda u Beogradu osudilo je 23.09.2011. godine optuženog Veljka Marića na 12 godina zatvora za ratni zločin protiv civilnog stanovništva počinjen u selu Rastovac [Hrvatska] 1991 godine. Fond za humanitarno pravo smatra da je Veljku Mariću, hrvatskom državljaninu, trebalo da se sudi u Hrvatskoj, da je Republika Srbija trebalo da ga izruči Hrvatskoj i da Državnom odvjetništvu RH ustupi dokaze protiv njega, u skladu sa Sporazumom o saradnji u progonu učinilaca krivičnih dela ratnih zločina iz 2006. godine. FHP podseća da je Tužilaštvo za ratne zločine Republike Srbije podiglo najmanje 10 optužnica protiv počinilaca ratnih zločina, državljana Srbije, na osnovu dokaza koje mu je ustupilo Državno odvjetništvo RH.
Nevladine organizacije za ljudska prava izražavaju protest zbog izjava ministara u Vladi Republike Srbije kojima se veliča i brani Slobodan Milošević i žali zbog kazne, koju je Haški tribunal u prvom stepenu izrekao bivšem generalu Vojske Jugoslavije Momčilu Perišiću. Neprimerenim izjavama i komentarima, visoki predstavnici Republike Srbije, ministri Milutin Mrkonjić i Dragan Šutanovac, istupaju kao branioci optuženih i osuđenih za najteža krivična dela i dovode u pitanje politiku pomirenja sa vlastitom prošlošću i odgovornošću, kao i poštovanja drugih žrtava, koju zagovara predsednik Republike Srbije, Boris Tadić.
Fond za humanitarno pravo (FHP) je podneo Tužilaštvu za ratne zločine Republike Srbije krivičnu prijavu protiv preko 50 pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije (MUP), Državne bezbednosti Srbije (DB), i Vojske Jugoslavije (VJ), zbog ratnih zločina protiv ratnih zarobljenika počinjenih od kraja jula 1995. do 10. aprila 1996. godine nad preko 850 Muslimana iz Žepe i okolnih naselja Bosne i Hercegovine (BiH), u zarobljeničkim logorima Republike Srbije – Šljivovica (opština Čajetina) i Mitrovo Polje (opština Aleksandrovac).
Fond za humanitarno pravo poziva institucije i građane Republike Srbije da javno osude korišćenje Parohijskog doma Hrama svetog Save u Beogradu za promociju knjige osuđenog ratnog zločinca Milana Lukića, prilikom koje su sveštenici SPC učestvovali u veličanju lika i dela osuđenog za najstrašnije zločine prema celom čovečanstvu. FHP traži od patrijarha da imenuje sveštenike koji su učestvovali u ovom događaju i da javnost obavesti kako je došlo do toga da se verski objekat, čiju su izgradnju pomogli država i brojni građani, koristi ze veličanje osuđenika koji je ubijao i spaljivao žive žene i decu.
BEOGRAD/ZAGREB, 26.07.2011 — Odluka Žalbenog veća Haškog tribunala, od 19. 07. 2011., kojom se novinarki Florence Hartmann potvrđuje presuda zbog objavljivanja sadržaja dve poverljive odluke tog Suda predstavlja negaciju dva imperativa tranzicione pravde, da se znaju činjenice o neposrednoj prošlosti i spreči ponavljanje ratnih zločina.
Kao što je poznato, novinarki Florence Hartmann, nekadašnjoj glasnogovornici Tužilaštva Haškoga tribunala, potvrđena je presuda za nepoštovanje suda jer je u članku “Sakriveni ključni dokumenti o genocidu” objavljenom u januaru 2008., u publikaciji Bosanskog instituta i knjizi „Mir i kazna“ objavila „sadržaj, navodni efekat i poverljivu prirodu dveju odluka Žalbenog veća“ u predmetu protiv Slobodana Miloševića. Naime, ona je u članku i knjizi spomenula odluke Žalbenog veća kojima je usvojen zahtev Srbije da se određeni delovi transkripata sednica Vrhovnog saveta odbrane SR Jugoslavije zatamne pre nego što se transkripti prezentuju u dokaznom postupku protiv Miloševića.