Organizacije za ljudska prava najoštrije osuđuju rasističke proteste u Resniku koji su izbili 7. aprila 2012. usled najavljenog preseljenja Roma/kinja iz neformalnog naselja Belvil. Istovremeno, koristimo priliku da ukažemo na ozbiljnost ovog problema, kao i da onima koji su odgovorni za njegovo produbljivanje poručimo da moraju da preuzmu odgovornost za populističke izjave koje ohrabruju rasističko nasilje. Rasizam u značajnoj meri ohrabruju populističke izjave političara koji na antiromskom sentimentu sakupljaju jeftine političke poene.
Vlada Republike Srbije usvojila je 29.03.2012. godine Program za povratak izbeglih i raseljenih Bošnjaka iz opštine Priboj, u periodu 1991 – 1999. godine, sa jasnom porukom ”da se više nikada neće ponoviti proterivanje i iseljavanje njenih građana zbog pretnji, straha i objektivnih opasnosti po život kao što je bilo u slučaju sa građanima bošnjačke nacionalnosti iz opštine Priboj“.
Podaci Fonda za humanitarno pravo (FHP) i Fonda za humanitarno pravo Kosovo (FHP Kosovo) pokazuju da je u periodu od 24.03. do 10.06.1999. godine, u toku međunarodnog oružanog sukoba na Kosovu ubijeno, stradalo ili prisilno nestalo 9.401 osoba, od kojih je 758 stradalo od dejstva NATO. Podaci FHP-a se zasnivaju na analizi preko 6.000 dokumenata – izjava svedoka i preživelih članova porodica žrtava, sudske dokumentacije, državnih izveštaja, izveštaja domaćih i međunarodnih organizacija za ljudska prava, forenzičkih izveštaja, novinskih tekstova, knjiga, monografija i drugih izvora podataka o periodu NATO bombardovanja.
Koalicija za pristup pravdi osuđuje otvoreno rasistički komentar urednika lista “Politika” Ozrena Milanovića “Samo su lopovi revnosni”, objavljen 13. marta u ovom glasilu i zahteva da se autor teksta i odgovorni urednik izvinu romskoj populaciji zbog govora mržnje, i tekst uklone sa sajta “Politike”.
Organizacije za ljudska prava zahtevaju od policije i tužilaštva da ispitaju da li je napad na Dželima Ljimanija 23. februara u autobusu na liniji 43 u Beogradu, bio podstaknut predrasudama na rasnoj i etničkoj osnovi. U tom slučaju, pravosudni organi moraju uzeti ovakve motive kao otežavajuću okolnost.
Dokazi na kojima se zasniva presuda Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) u predmetu Milutinović i drugi, preživele žrtve iz Drenice koje su svedočile u MKSJ ili dale izjavu FHP-u, kao i dokumenta sadržana u javnoj Bazi podataka MKSJ, ukazuju na brojne teške i masovne ratne zločine, koji su počinjeni prema albanskim civilima u zoni odgovornosti komandanta 37. motorizovane brigade Vojske SRJ, novopostavljenog načelnika Generalštaba Vojske RS, general-potpukovnika Ljubiše Dikovića. Tokom NATO bombardovanja, ratni zločini koje su vršili pripadnici VJ/MUP su se ponavljali. Iako je imao obavezu da spreči ratne zločine, komandant 37. mtbr to nije učinio.
Ograničavanje dostignutog nivoa ljudskih prava i sloboda novim zakonima je očigledno i postaje nepodnošljivo kad je u pitanju pravo na pristup pravdi.
Država, a naročito Narodna skupština Republike Srbije, donošenjem Zakona o parničnom postupku, Zakonika o krivičnom postupku i Krivičnog zakonika, ograničava pristup pravdi pojedincima, organizacijama, nezavisnim telima, asocijacijama i medijima.
Ovi zakoni prete represijom slobodnom mišljenju , kritičkoj reči i slobodnom delovanju.
Sudsko veće Odeljenja za ratne zločine Višeg suda u Beogradu, kojim je predsedavala sudija Tatjana Vuković, izreklo je 16.12.2011. godine, nakon tri godine suđenja, presudu kojom je optuženog Darka Jankovića zvanog Pufta osudilo na kaznu zatvora u trajanju od 15 godina, optuženog Gorana Savića na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 6 meseci, dok je optuženog Sašu Ćilerdžića oslobodilo krivične odgovornosti. Fond za humanitarno pravo smatra da je sud optuženom Jankoviću izrekao pravičnu presudu i kaznu u skladu sa težinom krivičnog dela. U ovom trenutku, dok nema uvida u pisano obrazloženje presude, ostaje nejasno kojim razlozima se vodio sud prilikom donošenja oslobađajuće presude Ćilerdžiću i izricanja kazne zatvora ispod zakonskog minimuma u slučaju optuženog Savića.
Prema oceni Fonda za humanitarno pravo (FHP), suđenje i oslobađajuća presuda, koju je aktivnom policajcu Milošu Simonoviću i rezervisti MUP-a Republike Srbije Dragiši Markoviću, izrekao Apelacioni sud u Nišu 17.11.2011. godine, za ubistvo Ise Emini, Albanca iz Prištine/Prishtinë, ozbiljno dovode u sumnju deklarisanu spremnost pravosuđa Republike Srbije da procesura izvršioce ratnih zločina iz redova policije.