Predmet Kalinovik: Kazna za ratno silovanje umanjena do zakonskog minimuma

Apelacioni sud u Beogradu je potvrdio osuđujuću presudu protiv Dalibora Krstovića, pripadnika Vojske Republike Srpske (VRS), za silovanje Bošnjakinje u Kalinoviku u avgustu 1992. godine, ali je radikalno umanjio kaznu – sa prvostepenom presudom dosuđenih devet na pet godina zatvora.

Fond za humanitarno pravo smatra da je umanjena kazna zatvora u trajanju od pet godina, što je zakonski minimum za krivično delo ratni zločin protiv civilnog stanovništva, krajnje neprimerena težini izvršenog dela, da se njome ne postiže svrha kažnjavanja, te da je takva kazna ponižavajuća za žrtvu. Neadekvatnim kažnjavanjem seksualnog nasilja u ratu zanemaruju se trajne posledice koje ono ima po žrtvu, žrtva se retraumatizuje, a sam zločin, kao jedan od najdestruktivnijih zločina koji se čini u ratu, minimizira se u odnosu na druge ratne zločine. Prekoračenje optužnice na štetu okrivljenog, koje Apelacioni sud navodi kao razlog za ublažavanje kazne, nije takvo da bi ta odluka bila opravdana.

Potvrđena oslobađajuća presuda u predmetu Teslić

Apelacioni sud u Beogradu potvrdio je 15. decembra 2023. godine[1] presudu Višeg suda u Beogradu kojom je, u nedostatku dokaza, optuženi Nebojša Mirović oslobođen optužbe da je izvršio krivično delo ratni zločin protiv civilnog stanovništva tokom leta 1992. godine na području opštine Teslić (BiH). Fond za humanitarno pravo smatra da je Javno tužilaštvo za ratne zločine u ovom predmetu propustilo da argumentuje i dokazima potkrepi optužnicu koju je zastupalo.

Optužnicom Javnog tužilaštva za ratne zločine Nebojši Miroviću je, u 12 tačaka, stavljeno na teret da je tokom leta 1992. godine, na području opštine Teslić, sa više pripadnika policijske stanice Teslić, učestvovao u nanošenju telesnog i duševnog bola ili patnje (mučenju) i telesnom povređivanju bošnjačkih civila.

30 godina bez pravde: Ukinuta prvostepena presuda u predmetu Štrpci – suđenje vraćeno na početak

Apelacioni sud u Beogradu je 30. oktobra 2023. godine doneo rešenje kojim je ukinuo prvostepenu presudu u predmetu Štrpci i predmet vratio na ponovno postupanje. Fond za humanitarno pravo smatra da je nedopustivo da trideset godina od otmice i ubistva dvadeset civila u Štrpcima pravosudni organi nisu u stanju da postupak sprovedu na profesionalan način i donesu presudu.

Pokretanje postupka iznova podrazumeva ponovnu traumatizaciju i iscrpljivanje porodica žrtava i svedoka u ovom postupku, kao i trivijalizaciju suđenja za ratne zločine. Ovakva odluka odlaže ne samo presudu direktnim izvršiocima, od kojih je jedan optuženi već preminuo tokom postupka, već i nadu da će za zločin u Štrpcima biti procesuirani predstavnici civilnih, vojnih i policijskih organa Srbije i Savezne Republike Jugoslavije koji su bili upoznati s planom otmice u Štrpcima. Ovaj postupak nije doprineo ni pronalasku posmrtnih ostataka žrtava, što je jedan od ciljeva Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina.

Godišnji izveštaj Evropske komisije za 2023. godinu – Srbija nazaduje u procesuiranju ratnih zločina

Evropska komisija (EK) usvojila je, 8. novembra 2023. godine, godišnji izveštaj u kojem je data procena stanja i napretka Republike Srbije na putu pristupanja Evropskoj uniji.

U okviru Poglavlja 23, koje se tiče pravosuđa i osnovnih prava, u izveštaju EK se nalaze i prikaz i ocena rada relevantnih državnih institucija u vezi sa suđenjima za ratne zločine u Srbiji, a posebno Javnog tužilaštva za ratne zločine (JTRZ), njihove saradnje s regionalnim i međunarodnim akterima, kao i efikasnosti i posvećenosti procesima krivične pravde.

Zločin na Ovčari – 32 godine izbegavanja odgovornosti

Povodom 32. godišnjice zločina na poljoprivrednom dobru „Ovčara“ kod Vukovara, Fond za humanitarno pravo (FHP) zahteva od institucija Srbije da procesuiraju oficire bivše JNA koji su direktno doprineli izvršenju tog zločina, odustanu od podrške ratnim zločincima, okončaju višegodišnju potragu za posmrtnim ostacima žrtava i omoguće stvaranje dostojanstvene kulture sećanja na žrtve.

Sjeverin – 31 godina od otmice i ubistva 17 građana Srbije

Povodom 31. godišnjice otmice i ubistva 17 građana Srbije bošnjačke nacionalnosti iz mesta Sjeverin kod Priboja, Fond za humanitarno pravo, Žene u crnom, Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda i Inicijativa mladih za ljudska prava u Srbiji pamte i podsećaju na žrtve tog zločina, naglašavaju da višegodišnja potraga porodica za posmrtnim ostacima žrtava još nije okončana i zahtevaju od institucija Srbije da prekinu kontinuitet diskriminacije, kršenja prava i uskraćivanja podrške porodicama žrtava.

Dvadeset drugog oktobra 1992. godine, meštani Sjeverina krenuli su svakodnevnim poslom u Priboj, autobusom užičkog preduzeća „Raketa”, koji je saobraćao na redovnoj liniji između mesta Rudo (BiH) i Priboja (Srbija). U mestu Mioče (BiH), pripadnici jedinice „Osvetnici”, koja je delovala u okviru snaga Vojske Republike Srpske (VRS), zaustavili su autobus. Nakon što su legitimisali sve putnike, iz autobusa su izveli 16 stanovnika Sjeverina i vojnim kamionom ih odvezli u pravcu Višegrada, gde su ih brutalno pretukli i potom ubili.

Lovas – 32 godine od stradanja civila na minskom polju

Danas, 18. oktobra 2023. godine, navršavaju se 32 godine od zločina koji je počinjen u selu Lovas (Republika Hrvatska), kada su pripadnici srpskih snaga naterali oko 50 civila da koračaju kroz minsko polje, usled čega je stradalo 20, a ranjeno 14 osoba. Na putu do minskog polja, ubijen je jedan civil. U periodu od 10. oktobra, kada je Jugoslovenska narodna armija zauzela Lovas, do 18. oktobra, u tom selu ubijeno je ukupno 70 civila.

Za zločin na minskom polju do danas je izrečena jedna pravnosnažna presuda, kojom su tri pripadnika JNA i tri pripadnika dobrovoljačkog odreda „Dušan Silni“ osuđeni za nečovečno postupanje prema civilima koje su koristili kao živi štit. Petorici optuženih izrečena je kazna zatvora ispod zakonskog minimuma od pet godina, a jedan je osuđen na šest godina zatvora. U presudi Apelacionog suda ne navodi se da su na minskom polju smrtno stradali i ranjeni civili, kao ni njihov broj.

Zločin sa presudom bez kazne i obeštećenja: Povodom prvostepene presude u predmetu Zvornik – Standard

Viši sud u Beogradu doneo je dana 6. oktobra 2023. godine presudu kojom je optuženog Dalibora Maksimovića osudio na kaznu zatvora u trajanju od 13 godina zbog ubistva četiri bošnjačka civila 18. aprila 1992. godine, u objektu fabrike obuće „Standard“ u Karakaju, opština Zvornik. Kako je Maksimović već ranije pravnosnažnom presudom osuđen zbog ratnog zločina na kaznu zatvora u trajanju od 15 godina, sud mu je izrekao jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 15 godina. Istom presudom, oštećeni su upućeni da u parničnom postupku ostvaruju imovinskopravni zahtev. Obrazlažući presudu predsednik sudskog veća je naveo da je sud prilikom odmeravanja kazne optuženom, imao u vidu činjenicu da je Maksimović krivično delo izvršio u stanju smanjene uračunljivosti, ali ne bitno. 

Fond za humanitarno pravo (FHP) ocenjuje da izrečenom jedinstvenom kaznom nije u potpunosti ostvarena svrha kažnjavanja, dok upućivanje oštećenih da u parnici ostvaruju imovinskopravni zahtev smatra povredom prava oštećenih na adekvatan pravni lek. Prilikom odluke o imovinskopravnom zahtevu oštećenih, sud mora da ima pre svega u vidu oštećene i njihovo pravo na naknadu štete kao minimalni simbolički akt obeštećenja za gubitak bliskog lica, a potom i to da postoji obaveza suda da se pitanje naknade štete reši u krivičnom postupku.

Žrtvama “Oluje” je potrebna institucionalna podrška, ne politička zloupotreba

Povodom 28. godišnjice operacije “Oluja”, koju su sprovele hrvatske oružane snage i tokom nje počinile sistematske i rasprostranjene zločine nad civilnim stanovništvom srpske nacionalnosti, Fond za humanitarno pravo traži od vlasti i institucija u Srbiji da prekinu kontinuitet kršenja prava i uskraćivanja podrške žrtvama, kao i da prestanu sa njihovom političkom zloupotrebom koja produbljuje međuetničke tenzije u regionu.

U Srbiji, nijedna žrtva “Oluje” nema status civilne žrtve rata. Zakonsko rešenje onemogućava sticanje ovog statusa žrtvama koje su nastradale ili su oštećene van teritorije Srbije, tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji. Tako izbeglice iz Hrvatske ostaju bez finansijske, zdravstvene i psihosocijalne podrške institucija.

Srebrenica: 28 godina izbegavanja odgovornosti

Institucije Republike Srbije već 28 godina prikrivaju, poriču i minimizuju genocid u Srebrenici; podržavaju, štite i slave one koji su ga počinili, a prikrivaju i izbegavaju odgovornost državnih organa za podržavanje njegovog izvršenja. Optuženi za učešće u srebreničkom genocidu u Srbiji nalaze utočište, a osuđeni aktivno učestvuju u javnom i političkom životu, slobodni da iskrivljuju činjenice i minimiziraju razmere genocida. Pravosudne vlasti, uključujući i Tužilaštvo za ratne zločine, direktno i indirektno usporavaju i opstruišu utvrđivanje činjenica o genocidu u Srebrenici pred domaćim sudovima. Kvalifikacija zločina u Srebrenici kao genocida se ne primenjuje, broj žrtava se umanjuje, a retkim osuđenim počiniocima odmeravaju se neprimereno male kazne. Svaka veza državnih organa Srbije sa izvršenjem genocida brižljivo se prikriva u procesima pred domaćim sudovima.

Fond za humanitarno pravo (FHP) smatra da je ovakvo postupanje državnih organa neprihvatljivo i štetno. Tražimo da pravosudne institucije procesuiraju sve one za koje postoje dokazi o njihovom učešću u genocidu, a da se suđenja sprovode bez odugovlačenja. Od zvaničnika i institucija Republike Srbije zahtevamo da prestanu sa praksom poricanja genocida, uvaže sudski utvrđene činjenice o zločinima počinjenim u Srebrenici, a da žrtvama i njihovim porodicama upute iskreno izvinjenje i dodele pravedne reparacije.