Ljudski gubici bombardovanja Srbije i Crne Gore od strane NATO snaga

U Srbiji  (bez Kosova) i Crnoj Gori je od bombardovanja NATO snaga život izgubilo 275 ljudi, i to:180 civila, 90 pripadnika Vojske Jugoslavije (VJ), pet pripadnika MUP-a Srbije. Osim troje državljana Kine, svi ostali su bili državljani SRJ“.

Na Kosovu je život izgubilo 483 ljudi, i to: 267 civila (209 albanskih i 58 nealbanskih), 170 pripadnika VJ, 20 pripadnika MUP Srbije i 26 pripadnika OVK (19 od 26 pripadnika OVK stradalo je u NATO bombardovanju KPZ Dubrava kod Istoka).

Ovde možete videti poimeničnu listu ljudskih gubitaka.

Zona (ne)odgovornosti

U ponedeljak, 24. marta navršava se 15 godina od početka sistematske akcije etničkog čišćenja i nasilja nad kosovskim Albancima, sprovedene od strane oružanih snaga srpske vojske i policije tokom NATO intervencije na Saveznu Republiku Jugoslaviju (SRJ). Fond za humanitarno pravo (FHP) poziva institucije Republike Srbije da žrtvama zločina na Kosovu i njihovim porodicama obezbede pravdu, procesuiranjem svih odgovornih bez obzira na njihovu poziciju u vreme izvršenja zločina ili unutar današnje hijerarhije vlasti, ali i pružanjem pravedne satisfakcije za pretrpljenu patnju i stradanje.

Poziv Specijalnom izvestiocu UN za tranzicionu pravdu da poseti Srbiju

Dana 12. marta 2014. godine, Koalicija za pristup pravdi je uputila
poziv Pablu de Greiffu, Specijalnom izvestiocu Generalnog sekretara UN za istinu, pravdu, reparacije i garancije neponavljanja, da poseti Srbiju u cilju davanja preporuka Vladi Srbije o merama koje će doprineti uspostavljanju pravde za zločine i druga teška kršenja ljudskih prava počinjena tokom devedesetih godina u bivšoj Jugoslaviji.

Država koja ne mari za žrtve rata

Krajem februara 2014. godine, Fond za humanitarno pravo (FHP) je obavešten da su Zaštitnik građana, Kancelarija za ljudska i manjinska prava Vlade Srbije (Kancelarija za ljudska prava) i Poverenica za zaštitu ravnopravnosti (Poverenica) odustali od učešća u inicijativi za usvajanje novog Zakona o civilnim žrtvama rata, kojim bi se priznala prava svim državljanima Srbije koji su bili žrtve ratnih zločina i drugih teških kršenja prava u vezi sa ratovima tokom 1990-ih. FHP ukazuje da negiranje statusa civilnih žrtava rata brojnim kategorijama žrtava ima sve odlike sistemskog kršenja ljudskih prava, kao i da je odnos države prema ovim licima bez presedana u regionu bivše Jugoslavije.

Štrpci – 21 godinu bez pravde i priznanja

U četvrtak, 27. februara 2014. godine navršava se 21 godina od zločina u Štrpcima (BiH), kada su pripadnici Vojske Republike Srpske (VRS) iz voza koji je saobraćao na liniji Beograd-Bar oteli i ubili 19 civila bošnjačke nacionalnosti – građana tadašnje SRJ. Fond za humanitarno pravo (FHP), Žene u crnom i Inicijativa mladih za ljudska prava (Inicijativa) podsećaju na odgovornost institucija Republike Srbije za ovaj zločin, kao i na njihov današnji sramni odnos prema porodicama žrtava koje ne priznaju kao civilne žrtve rata.

Povodom neistina koje je Predsednik Republike Srpske izrekao o Fondu za humanitarno pravo

Zapanjeni smo krajnje neozbiljnom izjavom Predsednika Republike Srpske Milorada Dodika, date Radio Televiziji Republike Srpske u emisiji Intervju (emitovanoj 12. februara 2014. godine), da Fond za humanitarno pravo finansijski podržava proteste u Bosni i Hercegovini. Ističemo da je reč o apsolutnoj neistini i nedostojnom obmanjivanju javnosti Bosne i Hercegovine i celog regiona.

Povodom osuđujuće presude za zločin u Bihaću

Viši sud u Beogradu izrekao je 4. februara 2014. godine presudu kojom je optuženog Đuru Tadića oglasio krivim za ratni zločin protiv civilnog stanovništva počinjen 23. septembra 1992. godine u mestu Duljci (opština Bihać, BiH) i osudio ga na kaznu zatvora u trajanju od 10 godina. Fond za humanitarno pravo (FHP) ističe da je presuda zasnovana na uverljivim dokazima, kao i da je odgovornost Đure Tadića tokom postupka nesumnjivo dokazana, ali da je izrečena kazna uvredljiva za žrtve

Sud ne priznaje pravo na obeštećenje hrvatskim logorašima

Nakon šest godina suđenja, Prvi osnovni sud u Beogradu doneo je presudu kojom je odbio tužbene zahteve za naknadu štete koje je Fond za humanitarno pravo (FHP) podneo u novembru 2007. godine protiv Republike Srbije u ime 12 državljana Hrvatske, zbog odgovornosti za torturu koju su preživeli 1991. godine u logorima JNA u Sremskoj Mitrovici i Begejcima. FHP ističe da se presudom uskraduje pravo žrtvama teških zločina na pravično obeštedenje koje je garantovano domadim i međunarodnim pravom.

Povodom presude Žalbenog veća MKSJ Vlastimiru Đorđeviću

Žalbeno veće Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) donelo je danas konačnu osuđujuću presudu protiv bivšeg pomoćnika ministra MUP-a Srbije i načelnika Resora javne bezbednosti (RJB) Vlastimira Đorđevića i smanjilo mu prvobitno izrečenu kaznu od 27 godina na 18 godina zatvora.

Anatomija odgovornosti srpskih institucija za zločine nad kosovskim Albancima

Žalbeno veće Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) danas je donelo odluku kojom je potvrđena osuđujuća presuda protiv najviših političkih, vojnih i policijskih zvaničnika nekadašnje Savezne Republike Jugoslavije (SRJ) i Srbije – Nikole Šainovića, Nebojše Pavkovića, Sretena Lukića i Vladimira Lazarevića – za deportacije, prisilno premeštanje, ubistva, seksualna zlostavljanja, progone po političkoj i rasnoj osnovi i druga dela nad civilima (kosovskim Albancima) u periodu od marta do maja 1999. godine. Žalbeno veće je neznatno smanjilo kazne svim osuđenicima osim Nebojši Pavkoviću.