Odšteta kosovskim Albancima zbog kršenja ljudskih prava

Prvi osnovni sud u Beogradu doneo je dve presude kojim je naložio Republici Srbiji da na ime naknade štete zbog odgovornosti za torturu i nezakonito lišenje slobode koje su izvršili pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije (MUP), isplati šestorici kosovskih Albanaca iz Glogovca odštetu u rasponu iznosa od 125.000 do 370.000 dinara. Mada je odlukama utvrđeno pravo na odštetu zbog kršenja osnovnih ljudskih prava, Fond za humanitarno pravo (FHP) ističe da su dosuđeni iznosi neopravdano niski i da obrazloženja presuda ukazuju na nameru umanjivanja odgovornosti države za rasprostranjenu torturu nad kosovskim Albancima tokom 1999. godine. Advokati FHP-a su uložili žalbe na ove presude Apelacionom sudu u Beogradu.

Povodom 20 godina od „Oluje“: Žrtve da postanu briga društva i institucija Srbije i Hrvatske

U utorak, 4. avgusta 2015. godine, navršava se 20 godina od hrvatske vojno-policijske akcije “Oluja” u toku koje su hrvatske vojne snage počinile ozbiljne i rasprostranjene zločine protiv Srba koji su živeli na području tzv. Republike Srpske Krajine. Ni nakon 20 godina od počinjenih zločina, pravda za žrtve ovih zločina još uvek nije dostignuta, za šta odgovornost snose i institucije Hrvatske i institucije Srbije. Obe države imaju pravnu i moralnu obavezu da u narednom periodu promene odnos prema nasleđu zločina počinjenih tokom “Oluje”, kao i da svojim konkretnim delima pokažu da briga o žrtvama i procesuiranje odgovornih za ratne zločine predstavlja stub budućeg pomirenja.

Kapitulacija države pred zločinom

Dana 9. jula 2015. godine navršilo se 16 godina od ubistva braće Mehmeta (21), Agrona (23) i Yllija (25) Bytyqija od strane pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije (MUP). Dužina istražnog postupka i neuspeh institucija u kažnjavanju ovog zločina pokazuju nemoć organa krivičnog gonjenja da procesuiraju politički osetljive predmete.

Bez prihvatanja činjenica o sudski potvrđenim zločinima, izjave o pomirenju nemaju verodostojnost

Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija (SB UN) je vetom koji je uložila Ruska federacija na sednici održanoj 8. jula 2015. godine odbio predlog Rezolucije Velike Britanije povodom 20 godina od genocida u Srebrenici. Glasanju je prethodio period od mesec dana intenzivnih pregovora između stalnih članica SB UN radi izrade kompromisnog teksta Rezolucije. Tokom ovog perioda, najviši predstavnici državnih institucija Srbije su javnim pozivima i diplomatskim aktivnostima usmerenim na sprečavanje usvajanja predložene Rezolucije naneli štetu procesu pomirenja u regionu bivše Jugoslavije i diskreditovali ranije istupe i izjave predstavnika Srbije o posvećenosti procesu pomirenja i žaljenju za žrtvama genocida u Srebrenici.

“Politika” da istraži posledice masovnih kršenja ljudskih prava počinjenih od institucija Srbije tokom 90-ih

Pismo izvršne direktorke Fonda za humanitarno pravo Sandre Orlović povodom teksta ‘Kuda vodi žigosanje autora’ 

Novinarka Jelena Popadić dva puta je u nepune dve nedelje u Politici iznela neistinu o Fondu za humanitarno pravo (FHP). Prvo je u tekstu “Država za NVO godišnje izdvaja koliko i za nauku” (11.06.2015) FHP svrstala u budžetske korisnike, što FHP nikada nije bio, i iznela značajno uveličane novčane iznose koje je Ministarstvo finansija uplatilo FHP-u. Njen odgovor na demanti FHP-a (15.06) sadrži priznanje da autorka za potrebe pisanja teksta „Država za NVO izdvaja godišnje koliko i za nauku“ nije posvetila dužnu pažnju pitanju osnova uplate Ministarstva finansija FHP-u, te smo smatrali da je izlišno nastavljati polemiku.  

“Politika” iznosi netačne informacije o Fondu za humanitarno pravo

Tekst pod nazivom „Država za NVO godišnje izdvaja koliko i za nauku“, autorke Jelene Popadić, koji je objavljen u Politici 11. juna 2015. godine sadrži niz netačnih podataka o Fondu za humanitarno pravo (FHP). Tekstom ste prekršili član 9 Zakona o javnom informisanju, i u skladu sa članom 83, 84 i 96 ovog zakona dužni ste da objavite ispravku neistinitih informacija iznetih u pomenutom tekstu.

Ministar odbrane dokumente o aktivnostima 37. motorizovane brigade VJ na Kosovu proglasio državnom tajnom

Fond za humanitarno pravo (FHP) je 12. juna 2015. godine podneo prekršajnu prijavu protiv ministra odbrane Bratislava Gašića zbog nezakonitog označavanja arhive 37. motorizovane brigade Vojske Jugoslavije (37. mtbr VJ) najvišim stepenom tajnosti podataka. FHP smatra da je ministar odbrane prekršio Zakon o tajnosti podataka i da je njegovo postupanje usmereno na onemogućavanje rasvetljavanja svih okolnosti o ubistvima kosovskih Albanaca čija su tela pronađena u masovnoj grobnici u Rudnici.

Zašto se suđenja za ratne zločine u Srbiji kriju od javnosti?

Predsednik Višeg suda u Beogradu zabranio je Fondu za humanitarno pravo (FHP) snimanje javne objave prvostepene presude u predmetu Beli Manastir bez obrazloženja o razlozima takve odluke. Ovakva odluka predsednika suda predstavlja nastavak prakse sudova da ograničavaju uvid javnosti u suđenja za ratne zločine u Srbiji, čime se značajno umanjuju šanse za društveni dijalog i suočavanje sa počinjenim zločinima tokom 1990-ih godina.

Apelacioni sud u Beogradu: odgovornost države za ubistvo vojvođanskih Hrvata nije zastarela

Apelacioni sud u Beogradu je doneo rešenje kojim je usvojio žalbu Stjepana Oskomića protiv presude Osnovnog suda u Beogradu, u predmetu koji je pokrenuo protiv Republike Srbije, zbog odgovornosti države za ubistvo njegovih roditelja u julu 1993. u selu Kukujevci, i predmet vratio na ponovno suđenje. Fond za humanitarno pravo (FHP), koji zastupa Stjepana Oskomića u ovom predmetu, smatra da je odluka Apelacionog suda pravična i u skladu sa zakonom, te da se njom jasno ukazuje na pogrešno postupanje prvostepenog suda u ovom predmetu koji traje već devet godina.

Povodom oslobađajuće presude za zločine u Tenji

Sudsko veće Odeljenja za ratne zločine Višeg suda u Beogradu (Veće), donelo je 6. aprila 2015. godine presudu kojom je optuženog Žarka Čubrila oslobodilo od optužbe za ratni zločin protiv civilnog stanovništva, počinjen u prvoj polovini jula meseca 1991. godine u Tenji (Republika Hrvatska). Fond za humanitarno pravo (FHP) ističe da je odluka Veća zasnovana na pogrešnom tumačenju ključnih dokaza i zanemarivanju najvažnijih delova iskaza svedoka-očevidaca.