Povodom 21. godišnjice „Oluje”: Srbija brigu o žrtvama da pokaže na delu

Dana 4. i 5. avgusta obeležiće se 21. godišnjica operacije „Oluja”, koja će i ove godine i u Hrvatskoj i u Srbiji imati karakter državne manifestacije – u Hrvatskoj u formi obeležavanja vojne pobede i zahvalnosti borcima, dok će se u Srbiji služiti parastos za žrtve. Uprkos deklarativnoj posvećenosti državnog vrha Srbije žrtvama „Oluje” uoči svake godišnjice, te žrtve su danas u Srbiji potpuno obespravljene. Fond za humanitarno pravo (FHP) i ovom prilikom poziva nadležne institucije da pristupe sveobuhvatnom rešavanju pitanja obeštećenja i podrške svojim građanima koji su kao civili pretrpeli teške povrede osnovnih prava u oružanim sukobima 1990-ih godina.

Ministarstvo odbrane skriva podatke o aktivnim pripadnicima Vojske Srbije optuženim za ratni zločin

Dana 18. jula 2016. godine, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti (Poverenik) uputio je zahtev Vladi Republike Srbije da obezbedi izvršenje njegovog rešenja iz maja 2014. godine, kojim je naložio Ministarstvu odbrane (MO) da Fondu za humanitarno pravo (FHP) dostavi informacije da li su dva oficira Vojske Srbije (VS) – Pavle Gavrilović i Rajko Kozlina – i dalje u aktivnoj službi nakon podizanja optužnice protiv njih za ratni zločin. FHP smatra da Vlada treba prioritetno da postupi po ovom zahtevu Poverenika, da naloži MO-u da tražene informacije dostavi i time jasno stavi do znanja da državni organi ne smeju kršiti pravo javnosti da zna činjenice o zločinima iz prošlosti i ulozi države u njima, a naročito kada su u njih umešane osobe koje su i dalje u državnoj službi.

Republičko javno tužilaštvo u službi zaštite državnih institucija od odgovornosti: Tužbe protiv Poverenika za informacije od javnog značaja

U aprilu i maju 2016. godine Republički javni tužilac (RJT) podneo je dve tužbe Upravnom sudu radi poništaja rešenja Poverenika za pristup informacijama od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti (Poverenik), kojima je Poverenik naložio Ministarstvu odbrane (MO) da Fondu za humanitarno pravo (FHP) dostavi informaciju od javnog značaja vezanu za profesionalno angažovanje dva oficira Vojske Jugoslavije (VJ) tokom sukoba na Kosovu. FHP smatra da RJT zloupotrebljava zakonska ovlašćenja u cilju zaštite pojedinaca i institucija od odgovornosti za zločine iz prošlosti, nauštrb prava javnosti da zna, te da ove tužbe zapravo predstavljaju otvoreni napad na službu Poverenika.

Efikasnije procesuiranje ratnih zločina i poštovanje prava civilnih žrtava rata uslov za članstvo u EU

U Briselu je 18. jula 2016. godine održana međuvladina konferencija predstavnika država članica Evropske unije (EU) i Srbije, na kojoj su otvorena poglavlja 23 (pravosuđe i osnovna prava) i 24 (pravda, sloboda i bezbednost) u okviru pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji. Fond za humanitarno pravo (FHP) pozdravlja ovaj korak u evropskim integracijama Srbije, ali i naglašava da je pred institucijama Srbije još uvek mnogo posla u primeni mehanizama tranzicione pravde i suočavanja sa nedavnom ratnom prošlošću.

Povodom odluke Ustavnog suda Srbije da odbije žalbu članova porodica ubijenih žrtava

Analiza slučaja: Republika Srbija oslobođena svake odgovornosti za zločin nad meštanima Sjeverina

 Ustavni sud Srbije odbio je ustavnu žalbu članova porodica šesnaestoro državljana Srbije bošnjačke nacionalnosti iz sela Sjeverin kod Priboja, otetih i ubijenih 22. oktobra 1992. godine od strane pripadnika jedinice bosanskih Srba „Osvetnici”. Ovom odlukom država Srbija je stavila tačku na njihove zahteve da im se isplati odšteta i time podvukla svoje odbijanje da prizna odgovornost za ovaj zločin. Fond za humanitarno pravo (FHP), koji je porodice žrtava iz Sjeverina zastupao u dosadašnjem sudskom postupku, obratiće se u njihovo ime Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu.

Analiza slučaja: Sudovi u Srbiji u službi abolicije države

Povodom odluke VKS da ukine pravnosnažnu presudu o naknadi štete dvojici logoraša iz Šljivovice

Vrhovni kasacioni sud Republike Srbije (VKS) je, odlučujući po reviziji, ukinuo pravnosnažnu presudu kojom je Republika Srbija obavezana da isplati naknadu štete Enesu Bogiloviću i Mušanu Džebu, zbog mučenja i nečovečnog postupanja koje su nad njima sprovodili pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije (MUP) za vreme njihovog zatočeništva u logoru Šljivovica kod Bajine Bašte 1995. godine. Postupak koji traje više od osam godina vraćen je na suđenje ispočetka, a Fond za humanitarno pravo (FHP), koji Bogilovića i Džeba zastupa u ovom predmetu, smatra da je odluka najvišeg suda u Srbiji da presudu ukine jasan dokaz o nameri sudskih vlasti da aboliraju državu za gruba kršenja zakona i međunarodnog prava, koja su njeni službenici činili tokom 1990-ih.

Krivična prijava zbog zločina u Ilijašu 1992. godine

Fond za humanitarno pravo (FHP) i Udruženje porodica nestalih općine Ilijaš podneli su 17. maja 2016. godine krivičnu prijavu Tužilaštvu za ratne zločine Republike Srbije za zločine protiv čovečnosti i ratne zločine počinjene tokom 1992. godine nad nesrpskim civilnim stanovništvom u opštini Ilijaš, u Bosni i Hercegovini (BiH).

Inicijativa za ocenu ustavnosti Zakona o pravima civilnih invalida rata

Fond za humanitarno pravo (FHP) podneo je Ustavnom sudu Srbije inicijativu za pokretanje postupka ocene ustavnosti Zakona o pravima civilnih invalida rata, zbog suprotnosti njegovih odredbi sa Ustavom Srbije i međunarodnim konvencijama o ljudskim pravima. FHP očekuje od Ustavnog suda da postupi po ovoj inicijativi i sporne odredbe (članove 2 i 3 Zakona) proglasi neustavnim i stavi ih van snage, što bi otvorilo put donošenju novog zakona koji bi garantovao puna prava civilnih žrtava oružanih sukoba, u skladu sa Ustavom i međunarodnim obavezama države Srbije.

Odluka suda o neizručenju troje radikala rezultat političkih kalkulacija Vlade Srbije

Odeljenje za ratne zločine Višeg suda u Beogradu donelo je 18. maja 2016. godine rešenje kojim se odbija zahtev za hapšenje i izručenje troje funkcionera Srpske radikalne stranke, Petra Jojića, Vjerice Radete i Jove Ostojića, Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju (MKSJ), radi vođenja postupka zbog krivičnog dela nepoštovanja suda, uz obrazloženje da nisu ispunjene zakonske pretpostavke. Fond za humanitarno pravo (FHP) podseća da u najmanje tri identična slučaja iste „zakonske pretpostavke“ nisu predstavljale smetnju za hapšenje i predaju okrivljenih za isto krivično delo MKSJ-u, i ističe da nedosledno postupanje državnih organa u istim činjeničnim i pravnim situacijama, kao i izjave predstavnika Vlade Srbije povodom ovog slučaja, ukazuju da je saradnja Srbije sa MKSJ-em uslovljena trenutnim političkim oportunizmom vlasti u Srbiji umesto privrženošću vladavini prava i pravdi za žrtve najtežih zločina protiv međunarodnog prava.

Vojska Srbije uklonila javne podatke u cilju zaštite generala Dikovića

Jedan od navoda tužbe za povredu ugleda i časti koju je načelnik Generalštaba Vojske Srbije(VS) Ljubiša Diković podneo protiv Fonda za humanitarno pravo (FHP) i njegove osnivačice Nataše Kandić pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu odnosi se na njegov položaj u Vojsci Jugoslavije (VJ) tokom 1994. i 1995. godine. U osporavanom delu Dosijea„Ljubiša Diković“ FHP-a navodi se da je u tom periodu general Diković bio komandant 16. graničnog bataljona VJ čiji su pripadnici u julu 1995. godine hapsili odbegle Bošnjake iz BiH i vraćali ih vojsci bosanskih Srba, nakon čega su neki od njih ubijeni. Diković je pred sudom tvrdio da je 28. jula 1994. godine naredbom načelnika Personalne uprave Generalštaba VJ razrešen dužnosti komandanta 16. graničnog bataljona VJ.