Povodom presude za naknadu štete sestrama Bogujevci

Viši sud u Beogradu doneo je 7. juna 2018. godine presudu, kojom je obavezao Republiku Srbiju (RS) da isplati naknadu nematerijalne štete u ukupnom iznosu od 3.050.000,00 dinara sestrama Sarandi, Jehoni i Lirie Bogujevci (sestre Bogujevci), teško ranjenim u zločinu koji su pripadnici jedinice „Škorpioni” počinili u Podujevu 28. marta 1999. godine. Fond za humanitarno pravo (FHP) smatra da je ovaj sudski postupak trajao nedopustivo dugo, kao i da je dosuđeni iznos naknade štete neadekvatan u odnosu na teške povrede koje su sestre Bogujevci pretrpele u ovom zločinu. Uz podršku FHP, sestre Bogujevci su 28. avgusta ove godine, u zakonskom roku od 15 dana nakon što su dobile presudu, uložile žalbu Apelacionom sudu u Beogradu.

Pripadnici jedinice „Škorpioni” su 28. marta 1999. godine u dvorištu porodice Gashi u Podujevu streljali 14 albanskih civila – sedmoro dece uzrasta od dve do 15 godina i sedam žena. Streljanje je, iako teško ranjeno, preživelo petoro dece iz porodice Bogujevci – Saranda, Lirie, Jehona, Genc i Fatos. Za ovaj zločin su pred domaćim sudom na višegodišnje kazne zatvora osuđena petorica pripadnika jedinice „Škorpioni”. Jedinica „Škorpioni” se nalazila u sastavu Specijalne antiterorističke jedinice Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije (MUP), te je, na osnovu Zakona o obligacionim odnosima, Republika Srbija odgovorna za štetu koju su njeni državni organi (u ovom slučaju MUP) prouzrokovali u svom radu.

Koalicija za REKOM: proveriti tačnost informacije o masovnoj grobnici u selu Medevce, u opštini Medveđa

Povodom Međunarodnog dana nestalih, Koalicija za REKOM poziva nadležne organe Republike Srbije da utvrde tačnost informacije o postojanju masovne grobnice u selu Medevce, na 30 metara od puta Lekovac – Priština, na 1,5 km od graničnog prelaza Mutivode, u kopnenoj zoni bezbednosti prema Kosovu, na oko 300m udaljenosti od jedinica KFOR-a.

PRENOSIMO: Reagovanje FHP Kosovo na rečnik premijera Kosova povodom ostavke tužioca Blakaja

Fond za humanitarno pravo Kosovo (FHP Kosovo) oštro osuđuje rečnik kojim je premijer Ramush Haradinaj ocenio delovanje dosadašnjeg tužioca Kancelarije specijalnog tužilaštva Kosova, Eleza Blakaja.

Bez obzira na odluku Blakaja da se povuče sa svoje funkcije zbog pretnji koje je dobio nakon istrage u predmetu lažnih vojnih veterana, oceniti jednog tužioca kao “lopova kokoški” i “fićfirića” predstavlja, od proglašenja nezavisnosti, najtežu uvredu koju je jedan od najviših državnih funkcionera Kosova uputio na račun pripadnika tužilačkog sistema. Štaviše, ocenivši da „ljudi koji su bili u Blacu ili Stankovecu tokom rata na Kosovu nemaju pravo da broje veterane u regionu Dukađina“, on je izvršio direktan politički uticaj na tužilaštvo. To predstavlja opasan presedan, koji, ako se ne bude reagovalo na njega i izjava ne bude povučena, otvara vrata za dalje direktno mešanje i pritisak na tužilački sistem, koji je po ustavu i zakonu kompletno nezavistan od politike.

FHP Kosovo ocenjuje da je premijer Kosova svojom izjavom na račun nekadašnjeg tužioca Blakaja načinio medveđu uslugu naporima da se na Kosovu izgradi efikasan i nezavistan sistem za vladavinu prava. Tamo gde politički funkcioneri uzimaju sebi za pravo da omalovažavaju i vređaju državne pravosudne funkcionere nema vladavine prava, već je na delu vladavina moćnih političara.

FHP Kosovo traži od premijera Haradinaja da povuče svoju izjavu i javno se izvini gospodinu Blakaju ali i celom tužilačkom sistemu. U protivnom, traži od poslanika Skupštine da pokrenu predlog za izglasavanje nepoverenja.

23 godine od genocida u Srebrenici – Država Srbija da okonča odugovlačenje sudskog postupka i da prestane da omalovažava i umanjuje zločin

Dana 11. jula 2018. godine navršavaju se 23 godine od genocida koji je počinjen u Srebrenici, kada su pripadnici Vojske Republike Srpske (VRS) ubili oko 8.000 Bošnjaka. Iako je u nekoliko presuda Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju utvrđeno da je u Srebrenici počinjen genocid, vlasti u Srbiji i dalje odbijaju da prihvate tu činjenicu, tvrdeći da je „nedopustivo da se srpski narod svakog jula proglašava genocidnim i zlim“. Fond za humanitarno pravo (FHP) smatra da je posle 23 godine neophodno da vlast u Srbiji postupi politički zrelo i prihvati sudski utvrđene činjenice, kao i da državni organi uključeni u postupak koji se trenutno vodi pred domaćim sudom prestanu sa njegovim odugovlačenjem, kako bi se žrtvama povratilo ljudsko dostojanstvo i omogućilo priznanje njihovih patnji zbog gubitka najmilijih.

19 godina od ubistva braće Bytyqi – Počinioci zločina jači od vladavine prava

Dana 9. jula 2018. godine navršava se 19 godina od ubistva braće Mehmeta (21), Agrona (23) i Yllija (25) Bytyqija, počinjenog od strane pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije (MUP). Skoro dve decenije kontinuiranog neuspeha istražnih radnji poduzetih od strane Tužilaštva za ratne zločine (TRZ) i MUP-a u rasvetljavanju ubistva Mehmeta, Yllija i Agrona, ukazuje da su počinioci zločina iz 1990-ih još uvek jači od institucija i vladavine prava, te da je pravda u Srbiji i dalje selektivna, a da su odgovorni za egzekuciju braće Bytyqi iznad zakona.

„Simini četnici“ oslobođeni za ubistvo Roma u Skočiću

Odlučujući u žalbenom postupku, Apelacioni sud u Beogradu potvrdio je oslobađajuću presudu protiv pripadnika jedinice „Simini četnici“ za rušenje džamije i za ubistvo 27 romskih civila u selu Skočić (Zvornik, BiH) u julu 1992. godine, dok je u odnosu na optužene Zorana Alića, Zorana Đurđevića i Tomislava Gavrića presudu preinačio i osudio ih zbog nečovečnog postupanja, narušavanja telesnog integriteta, seksualnog ponižavanja i silovanja zaštićenih svedokinja. Tomislav Gavrić i Zoran Đurđević osuđeni su na kazne zatvora od po 10 godina, dok je Zoran Alić osuđen na šestogodišnju zatvorsku kaznu. FHP smatra da je Apelacioni sud ovom presudom dodatno pooštrio uslove za dokazivanje saizvršilaštva u postupcima za ratne zločine, stavljajući pred Tužilaštvo za ratne zločine (TRZ) gotovo nemoguće uslove koje mora ispuniti prilikom procesuiranja kompleksnih slučajeva ratnih zločina.

Prenosimo izvestaj FHP Kosovo: Bivši srpski policajac oslobođen optužbi za ratne zločine po jednoj od optužnica

Međunarodno pretresno veće Osnovnog suda u Mitrovici/Mitrovicë, kojim je predsedavao sudija Dariusz Sielicki¹, nakon glavnog pretresa u predmetu Tužilac protiv Zorana Vukotića (Vukotić II) pokrenutog po optužnici Kancelarije Specijalnog tužilaštva Kosova od 16. maja 2017. godine (09/2014), oslobodilo je optuženog Vukotića optužbi za ratni zločin protiv civilnog stanovništva² po trima tačkama optužnice, odbacujući optužnicu po kojoj je ovaj bivši rezervista srpske policije ubio četvoricu kosovskih Albanaca, kao i zlostavljao i opljačkao druge albanske civile.

Osuđeni za ubistvo žena i dece u Podujevu – Saša Cvjetan – pušten na slobodu pre isteka kazne

Viši sud u Beogradu doneo je 8. marta 2018. godine rešenje kojim je Sašu Cvjetana, bivšeg pripadnika jedinice  „Škorpioni“, osuđenog na 20 godina zatvora zbog ubistva 14 albanskih civila u Podujevu u martu 1999. godine, pustio na uslovni otpust nakon izdržane više od 2/3 kazne na koju je osuđen. Fond za humanitarno pravo (FHP) ističe da se udovoljavanjem Cvjetanovom zahtevu da se pusti na uslovni otpust kazna na koju je osuđen zbog zločina nad civilima obesmišljava, a patnje žrtava nipodaštavaju.

Dana 28. marta 1999. godine pripadnici jedinice Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije „Škorpioniˮ, među kojima i Cvjetan, streljali su u dvorištu porodice Gashi u Podujevu 14 albanskih civila – sedmoro dece uzrasta od dve do 15 godina i sedam žena, i to: Shpetima Bogujevci (10), Shpenda Bogujevci (13), Salu Bogujevci (39), Noru Bogujevci (15), Shefkatu Bogujevci (43), Shehidu Bogujevci (67), Nefisu Bogujevci Llugaliu (54), Fezdriju Llugialiu (21), Dafinu Duriqi (9), Arbera Duriqi (7), Mimozu Duriqi (4), Albina Duriqi (2), Fitnetu Duriqi (36) i Ismu Duriqi (69), dok je streljanje, sa teškim povredama, preživelo petoro dece – Saranda, Fatos, Jehona, Lirije i Genc Bogujevci.

Žalbenom presudom Vojislavu Šešelju pravda delimično zadovoljena

Žalbeno veće Mehanizma za međunarodne krivične sudove (MMKS) u Hagu izreklo je 11. aprila 2018. godine konačnu presudu predsedniku Srpske radikalne stranke (SRS) Vojislavu Šešelju, kojom je preinačilo oslobađajuću presudu Pretresnog veća Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) i osudilo ga na deset godina zatvora za podsticanje progona (prisilno raseljavanje), deportacije i druga nehumana dela (prisilno premeštanje) kao zločina protiv čovečnosti, a takođe i za činjenje progona (kršenje prava na bezbednost) kao zločina protiv čovečnosti u Hrtkovcima u Vojvodini. Fond za humanitarno pravo (FHP) smatra da je takva žalbena presuda značajna jer su žrtve deportacija i progona u Hrtkovcima posle skoro 26 godina dobile sudsku satisfakciju, ali da je pravda tek delimično zadovoljena, ako se ima u vidu opseg optužnice protiv Šešelja koja je obuhvatala šire područje Sarajeva, kao i opštine Zvornik, Nevesinje i Mostar u BiH i Vukovar u Hrvatskoj.

Povodom predstavljanja Tužilačke strategije za istragu i gonjenje ratnih zločina u Republici Srbiji za period 2018-2023.

U ponedeljak, 12. marta 2018. godine, Tužilaštvo za ratne zločine (TRZ) je predstavilo nacrt Tužilačke strategije za istragu i gonjenje ratnih zločina u Republici Srbiji za period 2018-2023. (nacrt), u skladu sa obavezama iz Akcionog plana za Poglavlje 23 i Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina (Nacionalna strategija). Fond za humanitarno pravo (FHP) smatra da je način predstavljanja nacrta bio netransparentan, te da sâm nacrt strategije ne nudi rešenje za prevazilaženje ključnih nedostataka u dosadašnjem radu TRZ-a, kao i da propušta da odredi adekvatne mere za ostvarivanje primarnog cilja – efikasnijeg procesuiranja ratnih zločina.