Naknada štete zbog kršenja ljudskih prava u prošlosti u Sandžaku
Fond za humanitarno pravo je, u ime oštećenih Kasima Hajdarevića i Himze Kamberović, podneo I opštinskom sudu tužbu za naknadu štete protiv Republike Srbije zbog torture.
Fond za humanitarno pravo je, u ime oštećenih Kasima Hajdarevića i Himze Kamberović, podneo I opštinskom sudu tužbu za naknadu štete protiv Republike Srbije zbog torture.
Priznanje optuženog Ivana Atanasijevića na suđenju 16-orici za ratni zločin protiv ratnih zarobljenika počinjen u Ovčari [Hrvatska] 20. novembra 1991. godine, pred Većem za ratne zločine u Beogradu je prvo priznanje krivice pred domaćim sudovima. Iako je optuženi priznao krivicu na samom kraju suđenja, to jeste novina koja doprinosi potpunijem utvrđivanju istine.
Fond za humanitarno pravo zatražio je od Ministarstva pravde Srbije da sporazumom između države i žrtava obezbedi naknadu štete petorici Albanaca koji su za vreme režima Slobodana Miloševića držani u nezakonitom pritvoru duže od godinu i po dana, u visini koja odgovara težini izvršenog krivičnog dela, i time pokaže spremnost da bez odugovlačenja obezbedi pravdu za žrtve.
Fond za humanitarno pravo podneo je Prvom opštinskom sudu u Beogradu tužbu za naknadu štete u ime oštećenog Antuna Silađeva, Hrvata iz Sonte, kojom se od Državne zajednice Srbija i Crna Gora traži da mu nadoknadi štetu nastalu 1991. godine u incidentu koji su direktno izazvali pripadnici JNA.
Povodom saopštenja FHP o suđenju za ratni zločin pred Vojnim sudom u Nišu reagovali su predsednik Vojnog suda u Nišu sudija Radenko Miladinović i branilac jednog od optuženih, bivši vojni sudija dr. Jovan Buturović, ocenjujući da je neprimereno da FHP komentariše presude vojnog suda (sudija Miladinović) i da svojim ocenama FHP ugrožava nezavisnost suda (advokat Jovan Butorović).
Fond za humanitarno pravo (FHP) smatra da predloženi Zakon o policiji (ZOP) ne doprinosi u dovoljnoj meri ostvarivanju kontrole javnosti nad radom policije, i da je on u pojedinim odredbama u koliziji sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama (ZOSPI). To je nedopustivo, budući da ZOSPI ima rang posebnog zakona, i kao takav ima primat u odnosu na ZOP.
Imajući u vidu okolnosti u vezi sa hapšenjem bivšeg ministra pravde Vladana Batića i nedostatak materijalnih dokaza da su prilikom oslobađanja Nenada Jovanovića iz Centralnog zatvora u Kruševcu 7. juna 2003. godine počinjene neke zloupotrebe, Fond za humanitarno pravo ocenjuje da se odbijanjem žalbe na rešenje o određivanju pritvora bivšem direktoru Uprave za izvršenje zavodskih sankcija Draganu Vuliću, nastavlja sa pritiskom vlasti na pravosudne organe.
U cilju razjašnjenja okolnosti oko hapšenja bivšeg ministra pravde Vladana Batića i direktora Uprave za izvršenje zatvorskih sankcija Dragana Vulića, Fond za humanitarno pravo zahteva da se ispitaju sve činjenice vezane za oslobađanje Nenada Jovanovića iz Centralnog zatvora u Kruševcu 7. juna 2003. godine.
Povodom određivanja mere policijskog zadržavanja bivšeg ministra pravde Republike Srbije dr Vladana Batića, Fond za humanitarno pravo ukazuje na neophodnost da se u potpunosti poštuju prava osumnjičenog, kao i da se obezbedi puna nepristrasnost rada pravosudnih organa u toku daljih predkrivičnih radnji.