Zašto se suđenja za ratne zločine u Srbiji kriju od javnosti?

Zašto se suđenja za ratne zločine u Srbiji kriju od javnosti?

Predsednik Višeg suda u Beogradu zabranio je Fondu za humanitarno pravo (FHP) snimanje javne objave prvostepene presude u predmetu Beli Manastir bez obrazloženja o razlozima takve odluke. Ovakva odluka predsednika suda predstavlja nastavak prakse sudova da ograničavaju uvid javnosti u suđenja za ratne zločine u Srbiji, čime se značajno umanjuju šanse za društveni dijalog i suočavanje sa počinjenim zločinima tokom 1990-ih godina.

Share

Apelacioni sud u Beogradu: odgovornost države za ubistvo vojvođanskih Hrvata nije zastarela

Apelacioni sud u Beogradu: odgovornost države za ubistvo vojvođanskih Hrvata nije zastarela

Logo FHPApelacioni sud u Beogradu je doneo rešenje kojim je usvojio žalbu Stjepana Oskomića protiv presude Osnovnog suda u Beogradu, u predmetu koji je pokrenuo protiv Republike Srbije, zbog odgovornosti države za ubistvo njegovih roditelja u julu 1993. u selu Kukujevci, i predmet vratio na ponovno suđenje. Fond za humanitarno pravo (FHP), koji zastupa Stjepana Oskomića u ovom predmetu, smatra da je odluka Apelacionog suda pravična i u skladu sa zakonom, te da se njom jasno ukazuje na pogrešno postupanje prvostepenog suda u ovom predmetu koji traje već devet godina.

Share

Povodom oslobađajuće presude za zločine u Tenji

Povodom oslobađajuće presude za zločine u Tenji

Logo FHPSudsko veće Odeljenja za ratne zločine Višeg suda u Beogradu (Veće), donelo je 6. aprila 2015. godine presudu kojom je optuženog Žarka Čubrila oslobodilo od optužbe za ratni zločin protiv civilnog stanovništva, počinjen u prvoj polovini jula meseca 1991. godine u Tenji (Republika Hrvatska). Fond za humanitarno pravo (FHP) ističe da je odluka Veća zasnovana na pogrešnom tumačenju ključnih dokaza i zanemarivanju najvažnijih delova iskaza svedoka-očevidaca.

Share

Demistifikacija „NATO agresije i borbe protiv šiptarskih terorista“

Demistifikacija „NATO agresije i borbe protiv šiptarskih terorista“

Logo FHPSavezna vlada SR Jugoslavije je još 2000. godine objavila publikaciju „Junaci otadžbine“, koja predstavlja vrednu, iako nepotpunu, evidenciju o vojnim žrtvama u vezi sa ratom na Kosovu. U toj evidenciji pomenute su vojne ratne žrtve, među kojima i 275 pripadnika VJ/MUP-a Srbije koji su stradali u NATO napadima na teritoriji Srbije, Crne Gore i Kosova.

Share

TRZ 11 godina bez odgovora na pitanje – ko je počinio najteži zločin na Kosovu

TRZ 11 godina bez odgovora na pitanje – ko je počinio najteži zločin na Kosovu

Logo FHPTužilac za ratne zločine (Tužilac) Vladimir Vukčević je u intervjuu za Novosti od 5. marta 2015. godine naveo da se u istrazi Tužilaštva za ratne zločine (TRZ) o zločinu počinjenom u Meji (Kosovo) nekadašnji načelnik Uprave za bezbednost Prištinskog korpusa Vojske Jugoslavije (VJ) Momir Stojanović ne pojavljuje ni kao „potencijalni počinilac“. Komentarišući Interpolovu poternicu protiv 17 osoba osumnjičenih za ratne zločine u opštini Đakovica na Kosovu, Tužilac je naveo i da TRZ ne zna na osnovu kojih dokaza je izdata poternica, te da je spreman da proveri dokaze koje poseduje EULEX.

Share

Povodom godišnjice zločina u Štrpcima

Povodom godišnjice zločina u Štrpcima

post_sapstenj_strpci_02_2015

U petak 27. februara 2015. godine navršava se 22 godine od otmice i ubistva 20 putnika iz voza koji je saobraćao na relaciji Beograd-Bar. Mirovnom akcijom Istina – odgovornost – pravda, koja će se održati na platou ispred glavnog ulaza u beogradsku Glavnu železničku stanicu, na ovaj zločin će podsetiti Žene u crnom, Inicijativa mladih za ljudska prava, Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda i Fond za humanitarno pravo (FHP), kojom prilikom će pozvati institucije Srbije da procesuiraju sve odgovorne, pronađu lokacije sa posmrtnim ostacima žrtava, a njihovim porodicama obezbede dostojanstvenu satisfakciju i priznanje.

Share

22 godine od zločina VJ u Kukurovićima

22 godine od zločina VJ u Kukurovićima

post_kukuroviciDana 18. februara, navršavaju se 22 godine od napada Vojske Jugoslavije na selo Kukurovići kod Priboja, u kojem su ubijeni starci Uzeir Bulutović, Mušan Husović i Fatima Sarač. Do danas, institucije nisu identifikovale počinioce, a porodicama žrtava nisu priznale status civilnih žrtava rata.

Share

Reagovanje FHP-a na navode generala Ljubiše Dikovića u emisiji Teška reč

Reagovanje FHP-a na navode generala Ljubiše Dikovića u emisiji Teška reč

Logo FHP

U emisiji Teška reč emitovanoj na TV Pink, načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Ljubiša Diković je povodom objavljivanja Dosijea “Rudnica” negirao odgovornost za ratne zločine na Kosovu, optuživši FHP da vodi “prljavu kampanju” protiv njega lično i Vojske Srbije. General Diković je rekao da on nikada nije “planirao, niti organizovao, niti učestvovao i na bilo koji drugi način podstrekivao na vršenje ratnih zločina“.

Share

Odluke Međunarodnog suda pravde uspostavljaju istorijsku odgovornost institucija u Hrvatskoj i Srbiji za nasleđe zločina

Odluke Međunarodnog suda pravde uspostavljaju istorijsku odgovornost institucija u Hrvatskoj i Srbiji za nasleđe zločina

Međunarodni sud pravde (MSP) odbio je međusobne tužbe Republike Srbije i Republike Hrvatske za kršenje Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida, utvrdivši da tokom rata na teritoriji Republike Hrvatske u periodu 1991-1995. godine ni jedna strana nije počinila genocid, ali da su nad civilima počinjeni zločini velikih razmera.

Share

U TRZ nije bilo iskrene volje da se istraže zločini 37. motorizovane brigade Vojske Jugoslavije

U TRZ nije bilo iskrene volje da se istraže zločini 37. motorizovane brigade Vojske Jugoslavije

Tužilaštvo za ratne zločine (TRZ) obavestilo je javnost u petak 30. januara 2015. godine da je zatražilo od Fonda za humanitarno pravo (FHP) „celokupnu dokumentaciju o slučaju Rudnica“. TRZ navodi da je na lokaciji Rudnica do sada identifikovano 53 tela, na osnovu čega je pokrenut pretkrivični postupak, a da se dokumentacija od FHP-a traži radi daljeg prikupljanja podataka o zločinima koje su, „prema tvrdnjama Fonda za humanitarno pravo, počinili pripadnici VJ i MUP-a u aprilu i maju 1999. godine“. Takođe, TRZ podseća da su u januaru 2012. godine, na osnovu provera navoda FHP-a, utvrdili da nije postojao bilo kakav osnov za sumnju da je general Ljubiša Diković bio odgovoran za ratne zločine navedene u Dosijeu „Ljubiša Diković“.

Share