Fond za humanitarno pravo (FHP) i Udruženje porodica nestalih općine Ilijaš podneli su 17. maja 2016. godine krivičnu prijavu Tužilaštvu za ratne zločine Republike Srbije za zločine protiv čovečnosti i ratne zločine počinjene tokom 1992. godine nad nesrpskim civilnim stanovništvom u opštini Ilijaš, u Bosni i Hercegovini (BiH).
Fond za humanitarno pravo (FHP) podneo je Ustavnom sudu Srbije inicijativu za pokretanje postupka ocene ustavnosti Zakona o pravima civilnih invalida rata, zbog suprotnosti njegovih odredbi sa Ustavom Srbije i međunarodnim konvencijama o ljudskim pravima. FHP očekuje od Ustavnog suda da postupi po ovoj inicijativi i sporne odredbe (članove 2 i 3 Zakona) proglasi neustavnim i stavi ih van snage, što bi otvorilo put donošenju novog zakona koji bi garantovao puna prava civilnih žrtava oružanih sukoba, u skladu sa Ustavom i međunarodnim obavezama države Srbije.
Odeljenje za ratne zločine Višeg suda u Beogradu donelo je 18. maja 2016. godine rešenje kojim se odbija zahtev za hapšenje i izručenje troje funkcionera Srpske radikalne stranke, Petra Jojića, Vjerice Radete i Jove Ostojića, Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju (MKSJ), radi vođenja postupka zbog krivičnog dela nepoštovanja suda, uz obrazloženje da nisu ispunjene zakonske pretpostavke. Fond za humanitarno pravo (FHP) podseća da u najmanje tri identična slučaja iste „zakonske pretpostavke“ nisu predstavljale smetnju za hapšenje i predaju okrivljenih za isto krivično delo MKSJ-u, i ističe da nedosledno postupanje državnih organa u istim činjeničnim i pravnim situacijama, kao i izjave predstavnika Vlade Srbije povodom ovog slučaja, ukazuju da je saradnja Srbije sa MKSJ-em uslovljena trenutnim političkim oportunizmom vlasti u Srbiji umesto privrženošću vladavini prava i pravdi za žrtve najtežih zločina protiv međunarodnog prava.
Jedan od navoda tužbe za povredu ugleda i časti koju je načelnik Generalštaba Vojske Srbije(VS) Ljubiša Diković podneo protiv Fonda za humanitarno pravo (FHP) i njegove osnivačice Nataše Kandić pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu odnosi se na njegov položaj u Vojsci Jugoslavije (VJ) tokom 1994. i 1995. godine. U osporavanom delu Dosijea„Ljubiša Diković“ FHP-a navodi se da je u tom periodu general Diković bio komandant 16. graničnog bataljona VJ čiji su pripadnici u julu 1995. godine hapsili odbegle Bošnjake iz BiH i vraćali ih vojsci bosanskih Srba, nakon čega su neki od njih ubijeni. Diković je pred sudom tvrdio da je 28. jula 1994. godine naredbom načelnika Personalne uprave Generalštaba VJ razrešen dužnosti komandanta 16. graničnog bataljona VJ.
Prvi osnovni sud u Beogradu doneo je presudu kojom je delimično usvojio zahtev načelnika Generalštaba Vojske Srbije za naknadu štete zbog pretrpljenih duševnih bolova usled povrede časti i ugleda, koje su mu naneli Fond za humanitarno pravo (FHP), objavljivanjem neistinitih činjeničnih optužbi u u Dosijeu “Ljubiša Diković” i Nataša Kandić, iznošenjem u javnost netačnih činjeničnih optužbi i vrednosnih sudova koji imaju uvredljivu konotaciju i povređuju ljudsko dostojanstvo. Sud je načelniku Generalštaba dosudio 550.000 dinara, ocenjujući da je traženi iznos (1.000.000 dinara) previsoko postavljen.
Prvi osnovni sud u Beogradu doneo je presudu kojom je obavezao Republiku Srbiju da isplati naknadu štete za 24 najbliža srodnika četrnaestero žena i dece koje su u martu 1999. godine ispred njihovih kuća u Podujevu ubili pripadnici jedinice MUP-a Srbije „Škorpioniˮ u ukupnom iznosu od 25,9 miliona dinara. Fond za humanitarno pravo (FHP), koji zastupa porodice žrtava, smatra da je nakon devetogodišnjeg postupka sud doneo ispravnu presudu, i da bi u drugostepenom postupku, zbog prirode slučaja, sud morao da iznose odšteta upodobi standardima Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima.
Pretresno veće Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) donelo je, uz oštro intonirano suprotno mišljenje jednog člana veća, 31. marta 2016. godine prvostepenu presudu kojom je predsednika Srpske radikalne stranke (SRS) Vojislava Šešelja oslobodilo krivične odgovornosti po svim tačkama optužnice. Fond za humanitarno pravo (FHP) smatra da je oslobađajuća presuda zasnovana na nalazima koji su u suprotnosti sa praksom MKSJ-a, kao i na neodrživoj reinterpretaciji događaja iz ratova kojom se vređaju žrtve.
Bivša glasnogovornica Tužilaštva Haškog tribunala Florens Artman uhapšena je u četvrtak 24. marta pred zgradom Haškog tribunala i odvedena na odsluženje sedmodnevne zatvorske kazne. Uhapsili su je pripadnici obezbeđenja Tribunala UN po nalogu veća koje je izreklo pravnosnažnu presudu. Predstavnici civilnog društva iz regiona bivše Jugoslavije izražavaju podršku Florens Artman i njenom beskompromisnom zalaganju za istinu.
Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlantske studije je tokom poslednja dva meseca, zbog svog javnog angažmana, izložena organizovanom linču preko društvenih mreža, koji uključuje teške uvrede i pretnje smrću njoj i njenoj porodici. Napadi i pretnje su kulminirali nakon obeležavanja početka NATO bombardovanja, 24. marta 2016. godine, kada je ona pozvala institucije Srbije da prestanu sa manipulacijom stradalima za vreme bombardovanja.
U subotu, 27. februara 2016. godine, navršavaju se 23 godine od zločina u Štrpcima, kada su pripadnici Vojske Republike Srpske, na železničkoj stanici u Štrpcima, iz voza koji je saobraćao na relaciji Beograd – Bar izveli i ubili 20 putnika, civila nesrpske nacionalnosti. Fond za humanitarno pravo (FHP), Žene u crnom i Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda podsećaju da porodice žrtava i dalje čekaju na sudsku pravdu u Srbiji, kao i na priznanje statusa porodica civilnih žrtava rata.