Radio televizija Vojvodine ućutkala žrtve rata

Odlukom novog rukovodstva Radio televizije Vojvodine (RTV), 24. jula 2016. godine naprasno je prekinuto emitovanje serijala „Ljudi i svedočanstva“, u kojem su zabeležene ispovesti žrtava svih nacionalnosti iz ratnih sukoba u bivšoj Jugoslaviji. Fond za humanitarno pravo (FHP) smatra da je takva odluka u suprotnosti sa Zakonom o javnom informisanju i medijima i proklamovanom misijom RTV-a, a pored toga predstavlja i akt cenzure i propuštenu priliku da jedan javni medijski servis doprinese pomirenju i normalizaciji odnosa sa susedima u regionu.

Serijal je rađen u zajedničkoj produkciji organizacija za ljudska prava Integre (Kosovo), Documente (Hrvatska), FHP-a (Srbija), Udruženja logoraša “Prijedor ’92” (Bosna i Hercegovina) i Centra za istraživanje i kreiranje politika (Makedonija). U njemu žrtve svih nacionalnosti govore o svojim stradanjima i sudbinama ubijenih članova njihovih porodica u sukobima u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Makedoniji i na Kosovu.  

Posledice političkih tenzija na procesuiranje ratnih zločina: Srbija prvi put ne učestvuje na regionalnoj konferenciji tužilaca za ratne zločine

Posle 12 godina kontakata tužilaštava iz regiona u okviru saradnje u procesuiranju ratnih zločina, Tužilaštvo za ratne zločine Republike Srbije (TRZ) prvi put nije učestvovalo na regionalnoj konferenciji tužilaca za ratne zločine, desetoj po redu, koja je počela 5. septembra 2016. godine na Brionima u Hrvatskoj. Reč je o dramatičnoj promeni dugogodišnje prakse koja se dešava u trenutku teško narušenih bilateralnih odnosa Srbije i Hrvatske, kao i političke krize u regionu. Fond za humanitarno pravo (FHP) smatra da se radi o alarmantnom pokazatelju uticaja politike na pravosuđe i ističe da je odluka o neučestvovanju TRZ na konferenciji u direktnoj suprotnosti sa obavezama Republike Srbije preuzetim Akcionim planom za Poglavlje 23 i Nacionalnom strategijom za procesuiranje ratnih zločina.

Prekid ćutnje o tajnim grobnicama i sudbini nestalih u ratovima na području bivše SFRJ

U ratovima na teritoriji nekadašnje SFRJ život je izgubilo najmanje 130.000 ljudi. Sudbina najmanje 13.000 ljudi još uvek nije razjašnjena.

Najveći broj nestalih je u Bosni i Hercegovini – oko 10.000 ljudi. Republika Hrvatska traga za posmrtnim ostacima 930 Hrvata, svojih državljana, za čiji nestanak i skrivanje posmrtnih ostataka, okrivljuje državne institucije Srbije i vrh bivše JNA.

Povodom izjava ministara u Vladi Srbije Ivice Dačića i Aleksandra Vulina: Umesto „oslobađanja“ Miloševića utvrditi činjenice o prošlosti

Reagujući na tvrdnje izvesnih analitičara i blogera po kojima je bivši predsednik Srbije i SR Jugoslavije Slobodan Milošević u haškoj presudi Radovanu Karadžiću „oslobođen“ optužbi za zločine u Bosni i Hercegovini, ministri u Vladi Srbije Ivica Dačić i Aleksandar Vulin požurili su da takvu ocenu prihvate i zaključe da je „Hag potvrdio ispravnost Miloševićeve politike“. Fond za humanitarno pravo (FHP) najoštrije osuđuje izjave koje za cilj imaju negiranje činjenica o ratovima u bivšoj Jugoslaviji i restauraciju Miloševićeve politike, a od državnih organa Srbije zahteva otvaranje široke društvene debate o prošlosti i iniciranje osnivanja Regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima i drugim teškim povredama ljudskih prava počinjenim na teritoriji nekadašnje Jugoslavije od 1991. do 2001. godine (REKOM).

Povodom 21. godišnjice „Oluje”: Srbija brigu o žrtvama da pokaže na delu

Dana 4. i 5. avgusta obeležiće se 21. godišnjica operacije „Oluja”, koja će i ove godine i u Hrvatskoj i u Srbiji imati karakter državne manifestacije – u Hrvatskoj u formi obeležavanja vojne pobede i zahvalnosti borcima, dok će se u Srbiji služiti parastos za žrtve. Uprkos deklarativnoj posvećenosti državnog vrha Srbije žrtvama „Oluje” uoči svake godišnjice, te žrtve su danas u Srbiji potpuno obespravljene. Fond za humanitarno pravo (FHP) i ovom prilikom poziva nadležne institucije da pristupe sveobuhvatnom rešavanju pitanja obeštećenja i podrške svojim građanima koji su kao civili pretrpeli teške povrede osnovnih prava u oružanim sukobima 1990-ih godina.

Ministarstvo odbrane skriva podatke o aktivnim pripadnicima Vojske Srbije optuženim za ratni zločin

Dana 18. jula 2016. godine, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti (Poverenik) uputio je zahtev Vladi Republike Srbije da obezbedi izvršenje njegovog rešenja iz maja 2014. godine, kojim je naložio Ministarstvu odbrane (MO) da Fondu za humanitarno pravo (FHP) dostavi informacije da li su dva oficira Vojske Srbije (VS) – Pavle Gavrilović i Rajko Kozlina – i dalje u aktivnoj službi nakon podizanja optužnice protiv njih za ratni zločin. FHP smatra da Vlada treba prioritetno da postupi po ovom zahtevu Poverenika, da naloži MO-u da tražene informacije dostavi i time jasno stavi do znanja da državni organi ne smeju kršiti pravo javnosti da zna činjenice o zločinima iz prošlosti i ulozi države u njima, a naročito kada su u njih umešane osobe koje su i dalje u državnoj službi.

Republičko javno tužilaštvo u službi zaštite državnih institucija od odgovornosti: Tužbe protiv Poverenika za informacije od javnog značaja

U aprilu i maju 2016. godine Republički javni tužilac (RJT) podneo je dve tužbe Upravnom sudu radi poništaja rešenja Poverenika za pristup informacijama od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti (Poverenik), kojima je Poverenik naložio Ministarstvu odbrane (MO) da Fondu za humanitarno pravo (FHP) dostavi informaciju od javnog značaja vezanu za profesionalno angažovanje dva oficira Vojske Jugoslavije (VJ) tokom sukoba na Kosovu. FHP smatra da RJT zloupotrebljava zakonska ovlašćenja u cilju zaštite pojedinaca i institucija od odgovornosti za zločine iz prošlosti, nauštrb prava javnosti da zna, te da ove tužbe zapravo predstavljaju otvoreni napad na službu Poverenika.

Efikasnije procesuiranje ratnih zločina i poštovanje prava civilnih žrtava rata uslov za članstvo u EU

U Briselu je 18. jula 2016. godine održana međuvladina konferencija predstavnika država članica Evropske unije (EU) i Srbije, na kojoj su otvorena poglavlja 23 (pravosuđe i osnovna prava) i 24 (pravda, sloboda i bezbednost) u okviru pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji. Fond za humanitarno pravo (FHP) pozdravlja ovaj korak u evropskim integracijama Srbije, ali i naglašava da je pred institucijama Srbije još uvek mnogo posla u primeni mehanizama tranzicione pravde i suočavanja sa nedavnom ratnom prošlošću.

Povodom odluke Ustavnog suda Srbije da odbije žalbu članova porodica ubijenih žrtava

Analiza slučaja: Republika Srbija oslobođena svake odgovornosti za zločin nad meštanima Sjeverina

 Ustavni sud Srbije odbio je ustavnu žalbu članova porodica šesnaestoro državljana Srbije bošnjačke nacionalnosti iz sela Sjeverin kod Priboja, otetih i ubijenih 22. oktobra 1992. godine od strane pripadnika jedinice bosanskih Srba „Osvetnici”. Ovom odlukom država Srbija je stavila tačku na njihove zahteve da im se isplati odšteta i time podvukla svoje odbijanje da prizna odgovornost za ovaj zločin. Fond za humanitarno pravo (FHP), koji je porodice žrtava iz Sjeverina zastupao u dosadašnjem sudskom postupku, obratiće se u njihovo ime Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu.

Analiza slučaja: Sudovi u Srbiji u službi abolicije države

Povodom odluke VKS da ukine pravnosnažnu presudu o naknadi štete dvojici logoraša iz Šljivovice

Vrhovni kasacioni sud Republike Srbije (VKS) je, odlučujući po reviziji, ukinuo pravnosnažnu presudu kojom je Republika Srbija obavezana da isplati naknadu štete Enesu Bogiloviću i Mušanu Džebu, zbog mučenja i nečovečnog postupanja koje su nad njima sprovodili pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije (MUP) za vreme njihovog zatočeništva u logoru Šljivovica kod Bajine Bašte 1995. godine. Postupak koji traje više od osam godina vraćen je na suđenje ispočetka, a Fond za humanitarno pravo (FHP), koji Bogilovića i Džeba zastupa u ovom predmetu, smatra da je odluka najvišeg suda u Srbiji da presudu ukine jasan dokaz o nameri sudskih vlasti da aboliraju državu za gruba kršenja zakona i međunarodnog prava, koja su njeni službenici činili tokom 1990-ih.