Žrtva silovanja upućena na parnični postupak radi ostvarenja naknade štete

Viši sud u Beogradu doneo je 23. septembra 2019. godine presudu kojom je optuženog Dalibora Maksimovića osudio na kaznu zatvora u trajanju od 15 godina zbog ubistva četiri i silovanja jedne Bošnjakinje u maju 1992. godine na području Bratunca. Fond za humanitarno pravo (FHP) smatra da je sud pogrešio što u toku postupka nije žrtvi silovanja dosudio imovinsko-pravni zahtev (naknadu štete), već ju je uputio da to svoje pravo ostvari u parničnom postupku.

Povodom presude za silovanje Bošnjakinje u Brčkom

Viši sud u Beogradu doneo je 19. septembra 2019. godine presudu kojom je optuženog Nikolu Vida Lujića osudio na kaznu zatvora u trajanju od osam godina zbog silovanja Bošnjakinje u Brčkom u junu 1992. godine. Fond za humanitarno pravo (FHP) smatra da je postupak u ovom predmetu vođen veoma efikasno, da je oštećena imala adekvatnu zaštitu tokom svedočenja, kao i da je izrečena kazna pravična i primerena težini izvršenog dela.

FHP Ustavnom sudu Srbije podneo inicijativu za ocenu ustavnosti doživotne kazne zatvora bez mogućnosti uslovnog otpusta

Fond za humanitarno pravo (FHP) je 2. septembra 2019. godine podneo Ustavnom sudu inicijativu za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i usaglašenosti Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika (KZ) sa Ustavom Republike Srbije, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima. FHP smatra da novouvedena odredba KZ koja se odnosi na zabranu uslovnog otpusta lica koja su osuđena na doživotnu kaznu zatvora, bez uspostavljanja delotvornog i efikasnog mehanizma kojim se garantuje preispitivanje doživotne kazne zatvora, direktno krši odredbu člana 25 Ustava Republike Srbije, odnosno člana 3 Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda (Konvencija).

Zakon o izmenama i dopunama KZ izglasan je u Narodnoj skupštini Republike Srbije i objavljen je u Službenom glasniku RS 21. maja 2019. godine, dok je njegova primena odložena za 1. decembar 2019. godine. Usvajanje izmena i dopuna KZ pratilo je odsustvo adekvatne javne rasprave i ignorisanje stavova stručne javnosti koja je od početka ukazivala da je predviđeno zakonsko rešenje suprotno zabrani mučenja, nečovečnog i ponižavajućeg postupanja, kako ga vide svi relevantni evropski, međunarodni i komparativni akti, ali i ustaljena praksa Evropskog suda za ljudska prava.

Sudbina nestalih u ratovima devedesetih na Balkanu: opstrukcija umesto civilizacijske perspektive i humanitarne dimenzije

Koalicija za REKOM poziva vlade post-jugoslovenskih zemalja da pokrenu zajedničku akciju rešavanja sudbine nestalih 10,167 osoba u vezi sa ratovima na području Hrvatske, Bosne i Hercegovine (BiH) i Kosova. Najmanje 1,300 osoba je poslednji put viđeno u nekom od zatočeničkih objekata u BiH. Preduslov je da vladine komisije prestanu da istupaju kao glasnogovornici interesa partija na vlasti, te da se prema svim žrtvama odnose jednako važno i u interesu porodica i javnosti da znaju sudbinu nestalih. Činjenica da su u 2019. godini identifikovani posmrtni ostaci samo 85 osoba, i to 60 nestalih u ratu u BiH i 25 nestalih na području Hrvatske, ukazuje na savez u opstrukciji rešavanja teškog nasleđa zajedničke prošlosti. Zabrinjava praksa da se ne pokreću ekshumacije poznatih lokacija masovnih grobnica. Ima ozbiljnih indicija da određene državne institucije, kao što je Ministarstvo odbrane Republike Srbije, i komandanti ratnih formacija, raspolažu podacima o većem broju lokacija masovnih grobnica ali da se te informacije čuvaju u okviru „službenih tajni“ i privatnih arhiva.

Žrtve „Oluje“ nemaju status civilne žrtve rata – 24. godišnjica od operacije „Oluja“

Dana 4. i 5. avgusta obeležena je 24. godišnjica operacije „Oluja”, koja je i ove godine i u Hrvatskoj i u Srbiji imala karakter državne manifestacije – u Hrvatskoj u formi obeležavanja zahvalnosti borcima, dok se u Srbiji služio parastos žrtvama. Uprkos deklarativnoj posvećenosti državnog vrha Srbije žrtvama „Oluje” uoči svake godišnjice, te žrtve su danas u Srbiji u potpunosti obespravljene. Fond za humanitarno pravo (FHP) i ovom prilikom, kao i prethodnih godina, poziva nadležne institucije Srbije da pristupe sistemskom rešavanju problema sa kojima se susreću njeni građani koji su kao civili pretrpeli teške povrede osnovnih prava u oružanim sukobima 1990-ih godina.

Vojno-policijskom operacijom hrvatskih oružanih snaga 1995. godine okončan je četvorogodišnji sukob na teritoriji Hrvatske. Tokom i nakon ove operacije počinjeni su rasprostranjeni i sistematski zločini prema civilnom stanovništvu srpske nacionalnosti i njegovoj imovini, što je dovelo do raseljavanja oko 200.000 Srba, uništavanja i pljačke imovine, dok je oko 400 Srba koji su odlučili da ostanu u svojim kućama ubijeno. Prema podacima Komesarijata za izbeglice i raseljena lica iz avgusta ove godine, u Srbiji 17.900 osoba još uvek ima status izbeglica iz Hrvatske.

Apelacioni sud – protok vremena i nemogućnost ponavljanja krivičnog dela su olakšavajuće okolnosti za optužene za ratne zločine

Apelacioni sud u Beogradu doneo je presudu kojom je Ranki Tomić, osuđenoj za ratni zločin protiv ratnih zarobljenika, smanjio kaznu sa pet na tri godine zatvora. Fond za humanitarno pravo (FHP) smatra da su razlozi kojima se Apelacioni sud rukovodio prilikom smanjenja kazne ponižavajući za porodicu žrtve, te da se navodima iz obrazloženja presude obesmišljavaju postupci za ratne zločine koji se vode pred sudovima u Srbiji.

Pamtimo genocid u Srebrenici

U okviru obeležavanja 24. godišnjice genocida u Srebrenici Žene u crnom, Inicijativa mladih za ljudska prava u Srbiji i Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji uz podršku umetničkih kolektiva Škart i Dah teatar iz Beograda, aktivistkinja i aktivista civilnog društva, organizuju sledeće aktivnosti u Beogradu:

-Ulična akcija Žena u crnom “Nikada nećemo zaboraviti genocid u Srebrenici” u sredu 10. jula 2019. od 19:30 do 20:30, na Brankovom mostu i Fruškogorskoj ulici (kod Parka nesvrstanih zemalja).

-Skup paljenje sveća “Sećamo se žrtava genocida u Srebrenici” koji organizuje Inicijativa mladih za ljudska prava kao izraz poštovanja prema žrtvama genocida u Srebrenici, u četvrtak  11. jula od 19 do 20 h kod parka između Predsedništva i Skupštine grada.

-Uvod u predstavu: Srebrenica. Kad mi ubijeni ustanemo u produkciji Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji biće odigran u četvrtak 11. jula 2019. godine, u Maloj sali Zadužbine Ilije M. Kolarca, sa početkom u 20 časova. Ulaz na događaj je besplatan.

Genocid u Srebrenici je najveći zločin počinjen nakon Drugog svetskog rata u Evropi. Režim Slobodana Miloševića saučesnik je izvršenog genocida budući da je Srbija pružala političku, vojnu, logističku, kao i finansijsku pomoć Vojsci Republike Srpske.

Evropski sud za ljudska prava stao u zaštitu branitelja ljudskih prava u Srbiji

Evropski sud za ljudska prava (ESLJP) prihvatio je zahtev za razmatranje predloga za određivanje privremene mere koji je inicirala Sofija Todorović, usled nepostupanja državnih organa Srbije po njenim krivičnim prijavama zbog progona i pretnji kojima je bila izložena na društvenim mrežama. Fond za humanitarno pravo (FHP) smatra da je ovakva odluka ESLJP-a od velikog značaja za sve branitelje ljudskih prava u Srbiji koji su godinama unazad izloženi napadima od strane nacionalističkih i „patriotskih“ grupa, a koje Srbija nije sankcionisala.

Nakon objave fotografije Florima Djuraja, brata Mona Djuraja koji je vlasnik pekare „Roma“ u Borči, na društvenoj mreži Facebook krajem aprila 2019. godine, na kojoj je on prekrstio ruke preko grudi, simbolišući dvoglavog orla sa albanske zastave, na društvenim mrežama Facebook i Twitter pokrenuta je lavina uvredljivih komentara, pretnji i progon vlasnika pekare „Roma“. Sofija Todorović je stala u Djurajevu zaštitu, pa je i sama postala žrtva progona, pretnji i napada preko društvenih mreža, koji traje i danas.

Povodom presude Višeg suda u Beogradu u predmetu Lovas

Viši sud u Beogradu doneo je 20. juna 2019. godine, u ponovljenom postupku, presudu kojom je osmoricu optuženih oglasio krivim za ratni zločin izvršen tokom oktobra meseca 1991. godine u Lovasu (Hrvatska) i osudio ih na kazne zatvora u trajanju od četiri do osam godina. Petorici optuženih kazne su smanjene u odnosu na one koje su im izrečene u prvom prvostepenom postupku, dok su trojici optuženih kazne ostale iste. Na kaznu zatvora u trajanju od osam godina osuđen je Milan Devčić, Saša Stojanović na sedam, Zoran Kosijer, Željko Krnjajić i Jovan Dimitrijević na kazne zatvora u trajanju od po šest, na kazne zatvora u trajanju od po pet godina osuđeni su Darko Perić i Radovan Vlajković, a Radisav Josipović osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od četiri godine. Fond za humanitarno pravo (FHP) smatra da su, zbog propusta u radu Tužilaštva za ratne zločine (TRZ), za zločin u Lovasu osuđeno samo nekoliko izvršilaca, kao i da su izostavljene mnoge žrtve, a izrečene kazne su preniske u odnosu na težinu zločina koji je počinjen.

Povodom presude Višeg suda u Beogradu za zločin počinjen u selu Trnje

Viši sud u Beogradu doneo je 16. aprila 2019. godine presudu kojom je Pavla Gavrilovića oslobodio, dok je Rajka Kozlinu oglasio krivim i osudio ga na kaznu zatvora u trajanju od 15 godina za zločin koji je počinjen u selu Trnje 25. marta 1999. godine. Fond za humanitarno pravo (FHP) smatra da je Viši sud pogrešio kada je, ceneći dokaze, oslobodio od odgovornosti Pavla Gavrilovića, a da je kazna koja je Kozlini izrečena preniska u odnosu na težinu i posledice zločina koji je počinio.