Hrvatskom državljaninu Veljku Mariću trebalo je da se sudi u Hrvatskoj

Odeljenje za ratne zločine Višeg suda u Beogradu osudilo je 23.09.2011. godine optuženog Veljka Marića na 12 godina zatvora za ratni zločin protiv civilnog stanovništva počinjen u selu Rastovac [Hrvatska] 1991 godine. Fond za humanitarno pravo smatra da je Veljku Mariću, hrvatskom državljaninu, trebalo da se sudi u Hrvatskoj, da je Republika Srbija trebalo da ga izruči Hrvatskoj i da Državnom odvjetništvu RH ustupi dokaze protiv njega, u skladu sa Sporazumom o saradnji u progonu učinilaca krivičnih dela ratnih zločina iz 2006. godine. FHP podseća da je Tužilaštvo za ratne zločine Republike Srbije podiglo najmanje 10 optužnica protiv počinilaca ratnih zločina, državljana Srbije, na osnovu dokaza koje mu je ustupilo Državno odvjetništvo RH.

Nevladine organizacije traže odgovoran odnos političara naspram zločina i prošlosti

Nevladine organizacije za ljudska prava izražavaju protest zbog izjava ministara u Vladi Republike Srbije kojima se veliča i brani Slobodan Milošević i žali zbog kazne, koju je Haški tribunal u prvom stepenu izrekao bivšem generalu Vojske Jugoslavije Momčilu Perišiću. Neprimerenim izjavama i komentarima, visoki predstavnici Republike Srbije, ministri Milutin Mrkonjić i Dragan Šutanovac, istupaju kao branioci optuženih i osuđenih za najteža krivična dela i dovode u pitanje politiku pomirenja sa vlastitom prošlošću i odgovornošću, kao i poštovanja drugih žrtava, koju zagovara predsednik Republike Srbije, Boris Tadić.

FHP podneo krivičnu prijavu zbog ratnih zločina u logorima Šljivovica i Mitrovo Polje

Fond za humanitarno pravo (FHP) je podneo Tužilaštvu za ratne zločine Republike Srbije krivičnu prijavu protiv preko 50 pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije (MUP), Državne bezbednosti Srbije (DB), i Vojske Jugoslavije (VJ), zbog ratnih zločina protiv ratnih zarobljenika počinjenih od kraja jula 1995. do 10. aprila 1996. godine nad preko 850 Muslimana iz Žepe i okolnih naselja Bosne i Hercegovine (BiH), u zarobljeničkim logorima Republike Srbije – Šljivovica (opština Čajetina) i Mitrovo Polje (opština Aleksandrovac).

U Parohijskom domu Hrama svetog Save veliča se ratni zločin

Fond za humanitarno pravo poziva institucije i građane  Republike Srbije da javno osude korišćenje Parohijskog doma  Hrama svetog Save u Beogradu za promociju knjige osuđenog  ratnog zločinca Milana Lukića, prilikom koje su sveštenici SPC  učestvovali u veličanju lika i dela osuđenog za najstrašnije  zločine prema celom čovečanstvu.  FHP traži od patrijarha da  imenuje sveštenike koji su učestvovali u ovom događaju i da  javnost obavesti kako je došlo do toga da se verski objekat, čiju  su izgradnju pomogli država i brojni građani, koristi ze veličanje  osuđenika koji je ubijao i spaljivao žive žene i decu.

Presuda Florence Hartmann je nepravedna

                 BEOGRAD/ZAGREB, 26.07.2011 — Odluka Žalbenog veća Haškog tribunala, od 19. 07. 2011., kojom se novinarki Florence Hartmann potvrđuje presuda zbog objavljivanja sadržaja dve poverljive odluke tog Suda predstavlja negaciju dva imperativa tranzicione pravde, da se znaju činjenice o neposrednoj prošlosti i spreči ponavljanje ratnih zločina.

                Kao što je poznato, novinarki Florence Hartmann, nekadašnjoj glasnogovornici Tužilaštva Haškoga tribunala, potvrđena je presuda za nepoštovanje suda jer je u članku “Sakriveni ključni dokumenti o genocidu” objavljenom u januaru 2008., u publikaciji Bosanskog instituta i knjizi „Mir i kazna“ objavila „sadržaj, navodni efekat i poverljivu prirodu dveju odluka Žalbenog veća“ u predmetu protiv Slobodana Miloševića. Naime, ona je u članku i knjizi spomenula odluke Žalbenog veća kojima je usvojen zahtev Srbije da se određeni delovi transkripata sednica Vrhovnog saveta odbrane SR Jugoslavije zatamne pre nego što se transkripti prezentuju u dokaznom postupku protiv Miloševića.

Sud ne priznaje pravo na obeštećenje logorašima Šljivovice i Mitrovog Polja

Fond za humanitarno pravo (FHP) je 20.07.2011. godine primio presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu kojom je odbijena tužba protiv Republike Srbije koju je FHP podneo u decembru 2007. godine u ime Ahmeta Kamenice i Selima Nuhanovića, bivših logoraša logora Šljivovica i Mitrovo Polje, zbog odgovornosti države za torturu koju su preživeli u tim logorima. Ova odluka je potvrda prakse sudova u Srbiji da žrtvama teških kršenja ljudskih prava koje su počinili pripadnici srpske vojske i policije u vreme vladavine Slobodana Miloševića ne priznaju pravo na satifakciju i materijalnu nadoknadu čime krše međunarodne konvencije i standarde ljudskih prava. 

Povodom Međunarodnog dana krivične pravde 17. jula 2011.

Fond za humanitarno pravo (FHP), u ime  Koalicije za Međunarodni krivični sud (KMKS), a povodom 17. jula – međunarodnog dana krivične pravde, kao i predstojećih decembarskih izbora za tužioca i šest sudija Međunarodnog krivičnog suda (MKS), poziva Vladu Republike Srbije da predloži, i prilikom izbora, podrži najkvalifikovanije kandidate za  tužioca i sudija MKS. Kao jedan od osnivača MKS, Srbija treba da se aktivno uključi u proces izbora i doprinese da on bude transparentan i pravičan.

REKOM je naš izlaz iz prošlosti

Beograd, 29.06.2011- Ja i Fond za humanitarno pravo pokrenuli smo proces REKOM, koji danas ima podršku stotine hiljada ljudi iz post-jugoslovenskih zemalja. Verujemo u ostvarenje ideje o osnivanju REKOM. Radićemo predano, kao i do sada, da države u region osnuju REKOM.

Državni organi Srbije zastrašuju branitelje ljudskih prava

Na konferenciji za štampu, održanoj 6. juna u Beogradu, Koalicija protiv diskriminacije izrazila je punu podršku Belgzimu Kamberiju, predsedniku Odbora za ljudska prava u Bujanovcu, protiv koga je osnovno tužilaštvo u Vranju podnelo krivičnu prijavu zbog javne kritike ministra za ljudska i manjinska prava u Srbiji.

Međunarodni dan Roma-8.april

Osmi april, Međunarodni dan Roma, prilika je da još jednom istaknemo našu zabrinutost zbog izuzetno teškog položaja u kome se Romi i Romkinje u Srbiji danas nalaze. Ovaj datum želimo da obeležimo podsećanjem na činjenicu da su Romi i Romkinje zbog svoje etničke pripadnosti, vrlo često izloženi/e diskriminaciji, kršenju ljudskih prava i etnički motivisanim zločinima. Deklarativno zalaganje države nije praćeno istinskom političkom voljom i konkretnim merama koje su neophodne da bi se ova zabrinjavajuća situacija promenila.

Iako se gotovo u svim oblastima života susreću sa nejednakim tretmanom, nasiljem i isključivanjem, ovom prilikom naročitu pažnju želimo da skrenemo na tri problema koji ugrožavaju njihov život, povređuju dostojanstvo i onemogućuju integraciju čitave romske zajednice.