Suspendovan pripadnik Žandarmerije optužen za ratne zločine

Komandant Žandarmerije Milenko Božović suspendovao je Vladana Krstovića, aktivnog pripadnika Žandarmerije, protiv koga je Tužilaštvo za ratne zločine (TRZ) podiglo optužnicu u predmetu Ljubenić, nakon zahteva Fonda za humanitarno pravo (FHP). FHP napominje da Vojska Srbije i Ministarstvo odbrane odbijaju da povuku iz aktivne službe oficira i podoficira Vojske Srbije (VS), Pavla Gavrilovića i Rajka Kozlinu, kojima se sudi za zločin nad civilima u selu Trnje u martu 1999. godine.

Apelacioni sud u Beogradu ne veruje bošnjačkim žrtvama

Apelacioni sud u Beogradu ukinuo je međupresudu Višeg suda u Beogradu kojom je utvrđena odgovornost Vojske Jugoslavije (VJ) za ratni zločin u selu Kukurovići 18. februara 1993. godine i predmet vratio na ponovno suđenje. Fond za humanitarno pravo (FHP) ističe da se ovom odlukom nastavlja praksa sudova da štite državne institucije od odgovornosti za kršenja ljudskih prava u prošlosti.

Anonimizacija presuda u predmetima ratnih zločina nezakonita

Poverenik za informacije od javnog značaja je, postupajući po žalbi Fonda za humanitarno pravo (FHP), našao da je praksa anonimizacije presuda protivna Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti. U svom Zaključku, Poverenik je naložio Višem sudu u Beogradu, pod pretnjom novčane kazne, da FHP-u dostavi presudu bez nezakonite anonimizacije.

Ljudski gubici bombardovanja Srbije i Crne Gore od strane NATO snaga

U Srbiji  (bez Kosova) i Crnoj Gori je od bombardovanja NATO snaga život izgubilo 275 ljudi, i to:180 civila, 90 pripadnika Vojske Jugoslavije (VJ), pet pripadnika MUP-a Srbije. Osim troje državljana Kine, svi ostali su bili državljani SRJ“.

Na Kosovu je život izgubilo 483 ljudi, i to: 267 civila (209 albanskih i 58 nealbanskih), 170 pripadnika VJ, 20 pripadnika MUP Srbije i 26 pripadnika OVK (19 od 26 pripadnika OVK stradalo je u NATO bombardovanju KPZ Dubrava kod Istoka).

Ovde možete videti poimeničnu listu ljudskih gubitaka.

Zona (ne)odgovornosti

U ponedeljak, 24. marta navršava se 15 godina od početka sistematske akcije etničkog čišćenja i nasilja nad kosovskim Albancima, sprovedene od strane oružanih snaga srpske vojske i policije tokom NATO intervencije na Saveznu Republiku Jugoslaviju (SRJ). Fond za humanitarno pravo (FHP) poziva institucije Republike Srbije da žrtvama zločina na Kosovu i njihovim porodicama obezbede pravdu, procesuiranjem svih odgovornih bez obzira na njihovu poziciju u vreme izvršenja zločina ili unutar današnje hijerarhije vlasti, ali i pružanjem pravedne satisfakcije za pretrpljenu patnju i stradanje.

Poziv Specijalnom izvestiocu UN za tranzicionu pravdu da poseti Srbiju

Dana 12. marta 2014. godine, Koalicija za pristup pravdi je uputila
poziv Pablu de Greiffu, Specijalnom izvestiocu Generalnog sekretara UN za istinu, pravdu, reparacije i garancije neponavljanja, da poseti Srbiju u cilju davanja preporuka Vladi Srbije o merama koje će doprineti uspostavljanju pravde za zločine i druga teška kršenja ljudskih prava počinjena tokom devedesetih godina u bivšoj Jugoslaviji.

Država koja ne mari za žrtve rata

Krajem februara 2014. godine, Fond za humanitarno pravo (FHP) je obavešten da su Zaštitnik građana, Kancelarija za ljudska i manjinska prava Vlade Srbije (Kancelarija za ljudska prava) i Poverenica za zaštitu ravnopravnosti (Poverenica) odustali od učešća u inicijativi za usvajanje novog Zakona o civilnim žrtvama rata, kojim bi se priznala prava svim državljanima Srbije koji su bili žrtve ratnih zločina i drugih teških kršenja prava u vezi sa ratovima tokom 1990-ih. FHP ukazuje da negiranje statusa civilnih žrtava rata brojnim kategorijama žrtava ima sve odlike sistemskog kršenja ljudskih prava, kao i da je odnos države prema ovim licima bez presedana u regionu bivše Jugoslavije.

Štrpci – 21 godinu bez pravde i priznanja

U četvrtak, 27. februara 2014. godine navršava se 21 godina od zločina u Štrpcima (BiH), kada su pripadnici Vojske Republike Srpske (VRS) iz voza koji je saobraćao na liniji Beograd-Bar oteli i ubili 19 civila bošnjačke nacionalnosti – građana tadašnje SRJ. Fond za humanitarno pravo (FHP), Žene u crnom i Inicijativa mladih za ljudska prava (Inicijativa) podsećaju na odgovornost institucija Republike Srbije za ovaj zločin, kao i na njihov današnji sramni odnos prema porodicama žrtava koje ne priznaju kao civilne žrtve rata.

Povodom neistina koje je Predsednik Republike Srpske izrekao o Fondu za humanitarno pravo

Zapanjeni smo krajnje neozbiljnom izjavom Predsednika Republike Srpske Milorada Dodika, date Radio Televiziji Republike Srpske u emisiji Intervju (emitovanoj 12. februara 2014. godine), da Fond za humanitarno pravo finansijski podržava proteste u Bosni i Hercegovini. Ističemo da je reč o apsolutnoj neistini i nedostojnom obmanjivanju javnosti Bosne i Hercegovine i celog regiona.

Povodom osuđujuće presude za zločin u Bihaću

Viši sud u Beogradu izrekao je 4. februara 2014. godine presudu kojom je optuženog Đuru Tadića oglasio krivim za ratni zločin protiv civilnog stanovništva počinjen 23. septembra 1992. godine u mestu Duljci (opština Bihać, BiH) i osudio ga na kaznu zatvora u trajanju od 10 godina. Fond za humanitarno pravo (FHP) ističe da je presuda zasnovana na uverljivim dokazima, kao i da je odgovornost Đure Tadića tokom postupka nesumnjivo dokazana, ali da je izrečena kazna uvredljiva za žrtve