Dana 20. novembra 2014. godine navršavaju se 23 godine od zločina počinjenog na poljoprivrednom dobru „Ovčara“ kod Vukovara, kada su pripadnici dobrovoljačkih jedinica Srpske radikalne stranke pod kontrolom Jugoslovenske narodne armije (JNA) streljali 265 hrvatskih civila i ratnih zarobljenika, od kojih tela njih 48 ni do danas nisu pronađena.
Upravni sud u Novom Sadu doneo je 22. oktobra 2014. godine presudu kojom je odbio tužbu Fonda za humanitarno pravo (FHP) protiv Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo, socijalnu politiku i demografiju (Pokrajinski sekretarijat) zbog nepriznavanja statusa civilnog invalida rata A.S.-u iz Vojvodine koga su pripadnici JNA pokušali lišiti života na njegovom radnom mestu u septembru 1991. godine, nedaleko od Apatina. Zbog ovakve presude Upravnog suda, FHP će podneti ustavnu žalbu Ustavnom sudu Srbije.
U intervjuu datom dnevnom listu Večernje novosti pod nazivom„Ugljanin izmišlja torturu”, objavljenom 6. septembra 2014. godine, Suzana Paunović, direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava Vlade Srbije, navela je da je tvrdnja bivšeg ministra bez portfelja Sulejmana Ugljanina da su Bošnjaci u Sandžaku bili žrtve sistemske torture neumesna i neosnovana.
Apelacioni sud u Beogradu (Apelacioni sud) preinačio je presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu i pravosnažno utvrdio odgovornost Republike Srbije za torturu i nečovečno postupanje pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) nad Bošnjacima iz Žepe, Enesom Bogilovićem i Mušanom Džebom, zatočenim u logoru Šljivovica (opština Čajetina) tokom 1995. i 1996. godine i obavezao državu da im isplati odštetu u ukupnom iznosu od 600.000 dinara. Iako dosuđeni iznosi odštete ne mogu predstavljati pravičnu naknadu žrtvama, Fond za humanitarno pravo (FHP) ističe da pravosnažna sudska ocena tretmana zarobljenih Bošnjaka u logoru Šljivovica od strane pripadnika MUP-a predstavlja prvo institucionalno priznanje nedela počinjenih nad Bošnjacima u logorima Šljivovica i Mitrovo Polje.
Izveštaj Evropske komisije (EK) o skriningu za Poglavlje 23, koje se odnosi na pravosuđe i ljudska prava, ne sadrži preporuke o pravima žrtava ratnih zločina i masovnih kršenja ljudskih prava iz 1990-ih godina na materijalnu kompenzaciju i druge vidove reparacija. Fond za humanitarno pravo (FHP) poziva sve učesnike pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji (EU) da tokom procesa harmonizacije domaćih propisa sa pravom EU uvaže sve tekovine i međunarodne standarde u pogledu prava žrtava kršenja ljudskih prava, uključujući i pravne tekovine EU.
Odeljenje za ratne zločine Apelacionog suda u Beogradu (Odeljenje Apelacionog suda) ukinulo je presudu Odeljenja za ratne zločine Višeg suda u Beogradu (Odeljenje Višeg suda) kojom je sedmoro pripadnika paravojne jedinice „Simini četnici“ osuđeno za ratne zločine u selu Skočić (opština Zvornik, BiH) i predmet vratilo na ponovno suđenje. Fond za humanitarno pravo (FHP) smatra da presuda Odeljenja Apelacionog suda ima više spornih nalaza, a da su posebno neprihvatljiva obrazloženja koja se zasnivaju na rasističkim stavovima, krajnje neprimerenim sudu i veoma uvredljivim za žrtve.
Povodom 19 godišnjice genocida u Srebrenici
11. jul – Dan sećanja na genocid u Srebrenici – proglasite!
Dana 9. jula 2014. godine, navršava se 15 godina od ubistva braće Mehmeta (21), Agrona (23) i Yllija (25) Bytyqija od strane pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije (MUP). Neuspeh institucija u kažnjavanju ovog zločina ukazuje da je pravda u Srbiji selektivna, a da su odgovorni za egzekuciju braće Bytyqi iznad zakona.
U petak, 6. juna 2014. godine, sa mesta načelnika Jedinice za zaštitu učesnika u krivičnom postupku Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) smenjen je Miloš Perović, koji je tu funkciju obavljao od 2008. godine. Fond za humanitarno pravo (FHP) smatra da je njegova smena, iako zakasnela, značajna za reformu sistema zaštite svedoka u predmetima ratnih zločina, ali da nju moraju pratiti ozbiljne reforme Jedinice i sistema zaštite.
U četvrtak, 10. aprila će u prostorijama Doma Vojske Srbije biti organizovana promocija knjige Ratka Škrbića pod nazivom „Srebrenička podvala“, kojom se negira genocid u Srebrenici i činjenice utvrđene u presudama Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ), kao i u presudi Međunarodnog suda pravde (MSP) u slučaju Bosne i Hercegovine protiv Srbije.