Veće Okružnog suda u Nišu odlučilo je, na zahtev branilaca, da suđenje albanskoj lekarki i pesnikinji s Kosova Flori Brovini odloži za 12. oktobar da bi optužena mogla da se pripremi za odbranu. Brovini, naime, nije dostavljeno rešenje Vrhovnog suda Srbije o ukidanju prvobitne presude Okružnog suda kojom je decembra prošle godine osuđena na 12 godina zatvora zbog udruživanja radi neprijateljske delatnosti i vezi sa krivičnim delom teroririzma.
Fond za humanitarno pravo uputio je zahtev načelniku Odeljenja za kontrolu zakonitosti u radu SUP-a Beograd Miroslavu Miloševiću da u što kraćem roku istraži incident u kojem je policajac Dragoslav Krsmanović maltretirao Rehada Ilijazija (1984) samo zato što je po nacionalnosti Goranac.
Četvorici Albanaca iz “Uroševačke grupe” sud je dostavio presude za terorizam čak dve i po godine nakon izricanja pred Okružnim sudom u Prištini. Takvim postupanjem, sud je uskratio pravo na odbranu okrivljenima koji se nalaze u nezakonitom pritvoru od juna 1998. godine. Njihovi branioci, među kojima i advokati Fonda za humanitarno pravo, tek sada mogu da podnesu žalbu na presudu Vrhovnom sudu Srbije.
Okruzni sud u Prizrenu koji je smesten u zgradi Okruznog suda u Pozarevcu, u krivicnom predmetu protiv Isma Fadilja i 22 drugih kosovskih Albanaca, izrekao je osudjujucu presudu za kvalifikovani oblik krivicnog dela terorizma u saizvrsilastvu.
Petorica studenata beogradskog univerziteta albanske nacionalnosti proglaseni su 10. jula u Okruznom sudu u Beogradu krivim za udruzivanje radi neprijateljske delatnosti i terorizam i osudjeni na kazne zatvora u trajanju od 6 do 12 godina. Secti clan grupe osudjen je u odsustvu. Sudsko vece, kome je predsedavao sudija Dragisa Slijepcevic osudilo je Petrit Berisu (Berisha) na 8 godina zatvora zbog uduzivanja radi neprijateljske delatnosti i 7 godina zbog terorizma i izreklo mu jedinstvenu zatvorsku kaznu u trajanju od 12 godina.
Romsko naselje “Antena” u Surcinu pored Beograda sruseno je 7. juna uz brutalnu intervenciju policije. U naselju je zivelo 77 dece i 32 odraslih, njihovih roditelja i rodjaka. Polovina njih su raseljeni Romi sa Kosova. Prilikom rusenja kuca policajci su maltretirali i vredjali Rome, dvanaestogodisnjeg decaka su udarali pesnicama i sutirali u predelu bubrega a jednog Roma su batinali i vredjali nekoliko sati u policijskoj stanici.
U Okruznom sudu u Beogradu 23. juna zavrsen je dokazni postupak protiv petorice studenata beogradskog univerziteta albanske nacionalnosti optuzenih za terorizam i udruzivanje radi neprijateljske delatnosti. Po prvi put u sudskoj praksi u Srbiji sud je prihvatio priznanje okrivljenih pred kamerama kao dokaz protiv njih. Branioci okrivljenih pozvali su clanove sudskog veca i predsednika, sudiju Dragisu Slijepcevic, da prilikom odlucivanja o eventulanoj krivici okrivljenih ne uzmu u obzir iskaze okrivljenih koje su dali pod torturom. Nakon zavrsnih reci tuzioca i branilaca 6. jula sud ce doneti presudu koja ce pokazati da li se sud drzao principa da sudska odluka ne sme biti zasnovana na iznudjenim priznanjima.
Na osnovu pravila sportskog centra “Krsmanovaca” u Sapcu, ciji je vlasnik predsednik Okruznog odbora Srpske Radikalne stranke i bivsi ministar u Vladi Republike Srbije, Cedomir Vasiljevic, Romi ne mogu da se kupaju u bazenu pomenutog centra. U Sapcu postoji i gradski bazen “Zorka” koji je otvoren za sve gradjane.
U Okruznom sudu u Beogradu, 18. maja je nastavljeno sudjenje petorici albanskih studenata beogradskog univerziteta, optuzenih za terorizam i udruzivanje radi neprijateljske delatnosti. Na predlog tuzioca, sud je prihvatio da se kao dokaz prikaze emisija Radio-televizije Srbije “Aktuelnosti”, emitovana u maju 1999. godine, u kojoj Petrit i Driton Berisa i Driton Meca, u vreme dok su se nalazili u policijskom pritvoru, priznaju da su organizovali i pripremali teroristicke akcije u Beogradu.
Sudija Goran Petronijević, predsednik Velikog Veća bivšeg Okružnog suda u Peći, koje zaseda u Okružnom sudu u Nišu, osudio je 22. maja grupu od 143 kosovska Albanaca iz Đakovice, na ukupno 1632 godine zatvora zbog krivičnog dela terorizma u vreme ratnog stanja. Zatvorske kazne su od 7 do 13 godina.