Izvinjenje gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa zbog zabrane uprave Sava centra (SC) da Gej strejt alijansa (GSA) održi svoju konferenciju za medije u SC nije dovoljno.
Ovom izjavom gospodin Đilas pokazao je lično razumevanje za probleme sa kojima se suočavaju lezbejke, gejevi, biseksualne i transrodne (LGBT) osobe u Srbiji i mi mu se zahvaljujemo na tome.
Posle 16 godina od počinjenog zločina, u petak, 27. februara 2009. godine u Prijepolju biće otkriven spomenik žtvama otmice iz voza br.671 na relaciji Beograd-Bar, državljanima Srbije, koji su stradali zbog svog imena i vere. Predstavnici/predstavnice Žena u crnom, Inicijative mladih za ljudska prava, Komiteta pravnika za ljudska prava i Fonda za humanitarno pravo prisustvovaće otkrivanju spomenika žrtvama ovog zločina. U isto vreme nevladine organizacije za ljudska prava iz Srbije pozivaju predstavnike vlasti u Srbiji da se tog dana, tačno u vreme otmice, u 15:48 minuta, javno oglase brigom i obavezom da će otvoriti istragu, identifikovati i kazniti sve odgovorne za ovaj strašni zločin.
Organizacije za ljudska prava zahtevaju od Skupštine grada Beograda da hitno smeni direktora i rukovodstvo Javnog preduzeća “Sava centar” zbog diskriminacije organizacije koja se bori za prava osoba drugačije seksualne orijentacije.
Na osnovu odluke Koordinacijskog veća/vijeća Koalicije za osnivanje Regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima i drugim teškim povredama ljudskih prava u bivšoj Jugoslaviji (REKOM) od 7.02.2009. godine, Fond za humanitarno pravo odgovara na prigovore Istraživačko-dokumentacionog centra iznetim u saopštenju od 14.01.2009. godine.
Međunarodno veće za maloletnike Okružnog suda u Prištini/Prishtinë, kojim predsedava sudija Dennis Luebke izreklo je 10. februara 2009. godine presudu kojom je MS osuđen zbog četvorostrukog teškog ubistva i dva pokušaja ubistva u junu 1999. u Prištini/Prishtinë i izreklo mu maksimalnu kaznu zatvora u trajanju od 10 godina. MS je u vreme izvršenja krivičnog dela bio maloletan.
Proces urušavanja ugleda Skupštine Republike Srbije dostigao je svoju kulminaciju jučerašnjim šovinističkim ispadom predsednika Nove Srbije Velimira Ilića. Njegov jasan poziv na diskriminaciju građana i građanki Srbije koji nisu pravoslavni Srbi u sebi sadrži sve elemente teškog krivičnog dela i direktno dovodi u pitanje ustav Srbije i demokratski poredak u celini.
Okružni sud u Nišu, pred kojim se vodi postupak prema Milošu Simonoviću, aktivnom policajcu i Dragiši Markoviću, bivšem rezervisti MUP-a Srbije iz Beograda, već tri puta odlaže glavni pretres jer se optuženi Simonović, koji se brani sa slobode, ne odaziva na sudske pozive. Na poslednjem suđenju 11.02.2009. godine, budući da tužilac nije stavio predlog, punomoćnica oštećenih, pravnica FHP, zatražila je od predsednika sudskog veća da naredi privođenje optuženog Simonovića i tako obezbedi uslove za početak ponovnog suđenja.
Okružni sud u Novom Pazaru je 6.02.2009. godine izrekao presudu kojom se Milić Karličić, Radoslav Stefanović i Mile Nedić, policajci OUP-a Novi Pazar oslobađaju odgovornosti za zlostavljanje Sulje Muratovića i Mustafe Džigala u maju i junu 1994. godine. Organizacije za ljudska prava u Srbiji smatraju da se ovom presudom žrtvama kršenja ljudskih prava tokom devedesetih šalje poruka da institucije Srbije još uvek nisu u stanju da im donesu pravdu, da se u sprovođenju pravde isključivo vode interesima onih koji su kršili osnovna ljudska prava i da su oni i dalje pod zaštitom države.
Društvo za ugrožene narode
odjeljenje za Bosnu i Hercegovinu
S a r a j e v o, 6. februara 2009. godine
Veće za ratne zločine je 28.01.2009. godine, izreklo presudu u ponovljenom suđenju Aleksandru Mediću za krivično delo ratni zločin protiv civilnog stanovništva iz člana 142. stav 1 u vezi člana 24 KZ SRJ, u pomaganju, izvršeno polovinom jula 1995. godine na mestu Godinjske bare u blizini Trnova na planini Treskavica, kada su pripadnici jednice Škorpioni ubili šest muslimanskih civila od kojih su trojica bili maloletni. Ovom presudom, Aleksandar Medić je osuđen na pet godina zatvora. Takva odluka doneta je nakon čitavog niza nezakonitih, nepravnih i potpuno neprofesionalnih odluka Tužilaštva za ratne zločine prvostepenog veća Okružnog suda – Veće za ratne zločine i Vrhovnog suda Srbije. Na osnovu nekih ranjih odluka pravosudnih institucija koje smo pomenuli, ovakva odluka, iako je zaprepašćujuća, ipak se mogla očekivati.