Komitet Ujedinjenih nacija protiv torture (Komitet) je 8. maja 2009. godine raspravljao o slučaju nasilja i rasno motivisanog zlostavljanja Roma i doneo odluku kojom je utvrđena odgovornost Srbije za kršenje brojnih odredbi Konvencije protiv mučenja i drugih surovih, nehumanih ili ponižavajućih kazni ili postupaka (Konvencija).
Natalija Estemirova, novinarka i saradnica ruske nevladine organizacije Memorijal koja je istraživala povrede ljudskih prava u Čečeniji, oteta je u sredu 15. jula u glavnom gradu Čečenije Groznom.
Povodom 14 godina od genocida u Srebrenici, koji zasigurno predstavlja najveći organizovani zločin u Evropi od drugog svetskog rata, organizacije za ljudska prava iz Srbije izražavaju zabrinutost što država Srbija nije imala razumevanja za zahteve da se 11. juli proglasi Danom sećanja na genocid u Srebrenici.
Francuska novinarka Florans Artman, nekadašnja predstavnica za štampu Tužilaštva Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, optužena je da je objavljivanjem knjige Mir i kazna, te autorskog članka Sakriveni ključni dokumenti o genocidu “…svesno i hotimično ometala sprovođenje pravde obelodanjivanjem informacija, prekršivši Nalog Žalbenog veća od 20. Septembra 2005 i Nalog Žalbenog veća od 6. aprila 2006…”.
BEOGRAD, 23. juni 2009. — Veće za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu, kojim je predsedavao sudija Vesko Krstajić, izreklo je osuđujuću presudu optuženom Damiru Sireti, kojom ga je osudilo na kaznu zatvora u trajanju od dvadeset (20) godina za ratni zločin protiv ratnih zarobljenika iz člana 144 KZ SRJ, u vezi člana 22 KZ SRJ.
Republičko javno pravobranilaštvo podnelo je zahtev za reviziju presude Okružnog suda u Beogradu kojom se potvrđuje presuda Prvog opštinskog suda da se po tužbi Radmile i Dragomira Petrovića iz Beograda protiv Republike Srbije, na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove usled smrti sina jedinca, njima isplati po milion dinara. Fond za huminatarno pravo (FHP) je u ime Radmile i Dragomira Petrovića podneo tužbu za naknadu štete 26. decembra 2002. godine.
BEOGRAD, 18. juni 2009. — Veće za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu osudilo je četvoricu bivših pripadnika rezervnog sastava MUP-a Srbije, jedinice Škorpioni, za ratni zločin nad albanskim civilima, 28. marta 1999. godine u Podujevu na Kosovu. Sudsko veće, kojim je predsedavala sudija Snežana Nikolić-Garotić osudilo je Željka Đukića, Dragana Medića i Dragana Borojevića na po 20 godina, a Miodraga Šolaju na 15 godina zatvora.
Izvršna direktorka Fonda za humanitarno pravo, Nataša Kandić, uputila je pismo sudiji Veća za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu, Vesku Krstajiću, u kojem ga obaveštava da više neće zastupati oštećenu porodicu Bytyqii u krivičnom predmetu protiv okrivljenih Sretena Popovića i dr. jer i porodica i ona smatraju da to suđenje ne vodi postizanju pravde za žrtve, nego da je sračunato na zaštitu naredbodavaca svirepog ubistva Agrona, Mehmeta Yllia Bytyqi od krivične odgovornosti.
Veće za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu, kojim je predsedavala sudija Snežana Nikolić-Garotić, izreklo je 27.05.2009. osuđujuću presudu Bori Trbojeviću, kojom ga je osudilo na kaznu zatvora u trajanju od deset godina za ratni zločin protiv civilnog stanovništva. Reč je o slučaju koji je Državno odvjetništvo Republike Hrvatske ustupilo Tužilaštvu za ratne zločine Republike Srbije. Naime, Županijski sud u Bjelovaru za isto krivično delo osudio je u odsustvu Boru Trbojevića i sada preminulog Bogdana Trbojevića na po 20 godina zatvora.
Fond za humanitarno pravo (FHP) uložio je žalbu na presudu Prvog opštinskog suda u Beogradu od 28. aprila 2009. godine, kojom je odbijena tužba FHP protiv Republike Srbije u ime porodica 14 albanskih žrtava ratnog zločina, koji su počinili pripadnici jedinice rezervnog sastava MUP-a Srbije Škorpioni.