Predsednik Srbije Tomislav Nikolić je ponovnim negiranjem utvrđenih činjenica o genocidu u Srebrenici, po drugi put od stupanja na dužnost predsednika poslao uvredljivu poruku žrtvama genocida i njihovim porodicama.
Prvi osnovni sud u Beogradu doneo je presudu kojom јe utvrdio da Republika Srbija snosi odgovornost zа zlostavljanje i nehumano postupanje, koje su pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije (MUP Srbije) počinili nad Mustafom Kolgecijem, Albancem iz Suve Reke/Suhareke, tokom pritvora u periodu od septembra 1998. godine do januara 2000. godine. Sud je naložio Republici Srbiji da mu zbog toga, na ime naknade nematerijalne štete, isplati 380.000 dinara, dok je zahtev za odštetu zbog nezakonitog pritvora u trajanju od 16 meseci proglasio zastarelim. FHP smatra da je odluka suda nepravična i neprimerena patnji kojoj je Kolgeci u kontinuitetu bio izložen tokom 16 meseci, te da je ona nastavak prakse srpskih sudova da pravdu za žrtve teških kršenja ljudskih prava tokom devedesetih, za koje su odgovorni pripadnici srpskih snaga, pretpostavlja interesima države i njenog budžeta.
Održavanja Parade ponosa trenutno je najvažnije pitanje koje se može postaviti u vezi sa ljudskim pravima u Srbiji. Da li su pripadnici LGBT zajednice građani trećeg reda, da li su oni jedina grupa kojoj se konstantno, iz godine u godinu, negira pravo na okupljanje i izražavanje mišljenja, da li je državna vlast slobodna od obaveze poštovanja i zaštite njihovih prava garantovanih Ustavom zemlje?
Odeljenje za ratne zločine Višeg suda u Beogradu, u veću kojim je predsedavala sudija Snežana Nikolić-Garotić, osudilo je 19.09.2012. godine optuženog Sameta Hajdarija na 15 godina zatvora, Ahmeta i Nazifa Hasanija na po 13 godina, Agusha Memishija, Burima Fazliu i Selimona Sadiku na po 12 godina, Fatona Hajdarija na 10 godina, Kambera Sahitija, Ferata Hajdarija i Sadika Aliu na po 8 godina, i Shefqeta Musliu na 5 godina zatvora. Kazne su im izrečene zbog izvršenja krivičnog dela ratni zločin protiv civilnog stanovništva iz čl. 142 st. 1 KZJ, koje su počinili u Gnjilanu/Gjilan od 17. do 23. juna 1999. godine, na štetu svedokinja C1 i C2, koje su mučili, prebijali i silovali. Osuđeni su oslobođeni krivične odgovornosti za mučenje i ubijanje žrtava čiji identitet nije utvrđen, kao i za sakaćenje i spaljivanje tela, zbog nedostatka dokaza. Optuženi Fazli Ajdari, Rexhep Aliu, Shaqir Shaqiri, Shefqet Musliu, Sadik Aliu, Idriz Aliu, Shemsij Nuhium, Ramadan Halimi i Ferat Hajdari, oslobođeni su krivične odgovornosti zbog nedostatka dokaza.
Pred Višim sudom u Beogradu, nastavljen je postupak za naknadu štete koji je Fond za humanitarno pravo (FHP) pokrenuo u avgustu 2008. godine protiv Republike Srbije, u ime sestara Sarande, Jehone i Lirie Bogujevci, koje su teško ranjene u zločinu koji su pripadnici jedinice Škorpioni, iz rezervnog sastava MUP-a Srbije, počinili u Podujevu/Podujevë 28. marta 1999. godine.
Prvi osnovni sud u Beogradu doneo je presudu kojom se Republika Srbija obavezuje da plati 360.000 dinara Seadu Rovčaninu, Bošnjaku iz sela Gračanica (opština Prijepolje), zbog odgovornosti države za torturu koju su u oktobru 1993. godine nad njim izvršili pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije (MUP Srbije). Fond za humanitarno pravo smatra da će presuda, pod uslovom da postane pravosnažna, doneti samo delimičnu satisfakciju Seadu Rovčaninu, jer je na priznanje nepravde koju je preživeo čekao 19 godina, dok počinioci ni do danas nisu kažnjeni i još uvek rade kao policajci.
Zakonom o dopunama Zakona o vanparničnom postupku, koji je Narodna skupština Republike Srbije usvojila 31. avgusta 2012. godine, propisan je postupak utvrđivanja vremena i mesta rođenja lica koja nisu upisana u matične knjige rođenih, čime je učinjen prvi korak ka rešavanju problema nekoliko hiljada pravno nevidljivih lica u Srbiji. Propisivanjem navedenog postupka, licima koja ne ispunjavaju uslove za upis u matičnu knjigu rođenih prema pravilima upravnog postupka, biće omogućeno da svoja prava ostvare u posebnom sudskom postupku koji prepoznaje specifičnosti problema sa kojima se suočavaju.
Povodom Međunarodnog dana nestalih, Koalicija za REKOM poziva vlade iz post-jugoslovenskih zemalja da prekinu ćutnju o tajnim grobnicama, jer ona najviše doprinosi održanju javne kulture ćutnje o tome šta se dogodilo u prošlosti.
Koalicija za pristup pravdi se pridružuje inicijativi “Zakon je naš” kojom se traži uvođenje eketronskih javnih rasprava o nacrtima zakona i opštim podzakonskim aktima.
Sudsko veće Višeg suda u Nišu, kojim je predsedavala sudija Dijana Janković, izreklo je 3.08.2012. godine osuđujuću presudu okrivljenim pripadnicima Vojske Jugoslavije – oficirima Zlatanu Mančiću i Radetu Radojeviću, i redovnim vojnicima, Danilu Tešiću i Mišelu Seregiju, za krivično delo ratni zločin protiv civilnog stanovništva, počinjen na Kosovu u aprilu 1999. godine. Okrivljeni nisu prisustvovali objavljivanju presude. Predsednica veća je pročitala zatvorske kazne, ali obrazloženje presude nije, smatrajući da „to nije potrebno jer okrivljeni nisu prisutni i da ne bi nepotrebno zamarala prisutne“.