/Informisanje/Saopštenja

• Materijalne reparacije/Saopštenja
• 03.03.2014.

Država koja ne mari za žrtve rata

Krajem februara 2014. godine, Fond za humanitarno pravo (FHP) je obavešten da su Zaštitnik građana, Kancelarija za ljudska i manjinska prava Vlade Srbije (Kancelarija za ljudska prava) i Poverenica za zaštitu ravnopravnosti (Poverenica) odustali od učešća u inicijativi za usvajanje novog Zakona o civilnim žrtvama rata, kojim bi se priznala prava svim državljanima Srbije koji su bili žrtve ratnih zločina i drugih teških kršenja prava u vezi sa ratovima tokom 1990-ih. FHP ukazuje da negiranje statusa civilnih žrtava rata brojnim kategorijama žrtava ima sve odlike sistemskog kršenja ljudskih prava, kao i da je odnos države prema ovim licima bez presedana u regionu bivše Jugoslavije.

• Saopštenja
• 26.02.2014.

Štrpci – 21 godinu bez pravde i priznanja

U četvrtak, 27. februara 2014. godine navršava se 21 godina od zločina u Štrpcima (BiH), kada su pripadnici Vojske Republike Srpske (VRS) iz voza koji je saobraćao na liniji Beograd-Bar oteli i ubili 19 civila bošnjačke nacionalnosti – građana tadašnje SRJ. Fond za humanitarno pravo (FHP), Žene u crnom i Inicijativa mladih za ljudska prava (Inicijativa) podsećaju na odgovornost institucija Republike Srbije za ovaj zločin, kao i na njihov današnji sramni odnos prema porodicama žrtava koje ne priznaju kao civilne žrtve rata.

• Saopštenja
• 13.02.2014.

Povodom neistina koje je Predsednik Republike Srpske izrekao o Fondu za humanitarno pravo

Zapanjeni smo krajnje neozbiljnom izjavom Predsednika Republike Srpske Milorada Dodika, date Radio Televiziji Republike Srpske u emisiji Intervju (emitovanoj 12. februara 2014. godine), da Fond za humanitarno pravo finansijski podržava proteste u Bosni i Hercegovini. Ističemo da je reč o apsolutnoj neistini i nedostojnom obmanjivanju javnosti Bosne i Hercegovine i celog regiona.

• Krivična pravda/Saopštenja/Suđenja za ratne zločine u Srbiji
• 07.02.2014.

Povodom osuđujuće presude za zločin u Bihaću

Viši sud u Beogradu izrekao je 4. februara 2014. godine presudu kojom je optuženog Đuru Tadića oglasio krivim za ratni zločin protiv civilnog stanovništva počinjen 23. septembra 1992. godine u mestu Duljci (opština Bihać, BiH) i osudio ga na kaznu zatvora u trajanju od 10 godina. Fond za humanitarno pravo (FHP) ističe da je presuda zasnovana na uverljivim dokazima, kao i da je odgovornost Đure Tadića tokom postupka nesumnjivo dokazana, ali da je izrečena kazna uvredljiva za žrtve

• Materijalne reparacije/Reparacije/Saopštenja
• 31.01.2014.

Sud ne priznaje pravo na obeštećenje hrvatskim logorašima

Nakon šest godina suđenja, Prvi osnovni sud u Beogradu doneo je presudu kojom je odbio tužbene zahteve za naknadu štete koje je Fond za humanitarno pravo (FHP) podneo u novembru 2007. godine protiv Republike Srbije u ime 12 državljana Hrvatske, zbog odgovornosti za torturu koju su preživeli 1991. godine u logorima JNA u Sremskoj Mitrovici i Begejcima. FHP ističe da se presudom uskraduje pravo žrtvama teških zločina na pravično obeštedenje koje je garantovano domadim i međunarodnim pravom.

• Saopštenja/Suđenja pred MKSJ i u drugim post-jugoslovenskim zemljama
• 27.01.2014.

Povodom presude Žalbenog veća MKSJ Vlastimiru Đorđeviću

Žalbeno veće Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) donelo je danas konačnu osuđujuću presudu protiv bivšeg pomoćnika ministra MUP-a Srbije i načelnika Resora javne bezbednosti (RJB) Vlastimira Đorđevića i smanjilo mu prvobitno izrečenu kaznu od 27 godina na 18 godina zatvora.

• Saopštenja/Suđenja pred MKSJ i u drugim post-jugoslovenskim zemljama
• 23.01.2014.

Anatomija odgovornosti srpskih institucija za zločine nad kosovskim Albancima

Žalbeno veće Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) danas je donelo odluku kojom je potvrđena osuđujuća presuda protiv najviših političkih, vojnih i policijskih zvaničnika nekadašnje Savezne Republike Jugoslavije (SRJ) i Srbije – Nikole Šainovića, Nebojše Pavkovića, Sretena Lukića i Vladimira Lazarevića – za deportacije, prisilno premeštanje, ubistva, seksualna zlostavljanja, progone po političkoj i rasnoj osnovi i druga dela nad civilima (kosovskim Albancima) u periodu od marta do maja 1999. godine. Žalbeno veće je neznatno smanjilo kazne svim osuđenicima osim Nebojši Pavkoviću.

• Krivična pravda/Saopštenja/Suđenja za ratne zločine
• 21.01.2014.

Anonimizacija presuda za ratne zločine suprotna domaćim i međunarodnim propisima

Fond za humanitarno pravo (FHP) je 16. januara 2014. godine uložio žalbu Povereniku za informacije od javnog značaja protiv odluke Višeg suda u Beogradu (Viši sud) da FHP-u uskrati integralnu verziju presuda u predmetima Beli Manastir i Gnjilanska grupa. FHP ukazuje da je praksa sudova u Srbiji da anonimizuju presude u predmetima ratnih zločina u koliziji sa Ustavom i drugim domaćim i međunarodnim propisima, te da takvim postupanjem žrtvama i društvu uskraćuju znanje o počinjenim zločinima.

• Krivična pravda/Saopštenja
• 03.01.2014.

Režim služenja kazni za ratne zločine u Srbiji predstavlja ruganje patnjama žrtava

U utorak, 31. decembra 2013. godine u saobraćajnoj nesreći kod Sremske Mitrovice poginuo je Slobodan Medić, bivši komandant formacije “Škorpioni”, osuđen za ratni zločin u kojem je ubijeno šest muslimanskih dečaka i muškaraca poreklom iz Srebrenice. U trenutku nesreće, Medić je služio kaznu zatvora od 20 godina u Kazneno-popravnom domu Sremska Mitrovica. Kako su preneli mediji, Medić se našao na privremenoj slobodi tako što je dobio pravo na izlaz iz zatvora za praznike zbog dobrog vladanja. Fond za humanitarno pravo (FHP) ističe da se davanjem privilegija osuđenima za ratne zločine u Srbiji trivijalizuju suđenja za ratne zločine, a patnje žrtava nipodaštavaju.

• Krivične prijave/Saopštenja
• 27.12.2013.

Krivična prijava protiv oficira Vojske Jugoslavije za zločin nad 17 kosovskih Albanaca i jednog Aškalije

Fond za humanitarno pravo (FHP) podneo je 26. decembra 2013. godine krivičnu prijavu protiv Božidara Delića, nekadašnjeg komandanta 549. motorizovane brigade Vojske Jugoslavije (549. mtbr VJ), Radivoja Paravinje, komandanta 3. Borbene grupe i više neidentifikovanih pripadnika 549 mtbr. VJ zbog osnovane sumnje da su počinili ratni zločin protiv civilnog stanovništva u selu Landovica (opština Prizren), 26. marta 1999. godine.

«‹202122232425262728›»