Savezna vlada SR Jugoslavije je još 2000. godine objavila publikaciju „Junaci otadžbine“, koja predstavlja vrednu, iako nepotpunu, evidenciju o vojnim žrtvama u vezi sa ratom na Kosovu. U toj evidenciji pomenute su vojne ratne žrtve, među kojima i 275 pripadnika VJ/MUP-a Srbije koji su stradali u NATO napadima na teritoriji Srbije, Crne Gore i Kosova.
Tužilac za ratne zločine (Tužilac) Vladimir Vukčević je u intervjuu za Novosti od 5. marta 2015. godine naveo da se u istrazi Tužilaštva za ratne zločine (TRZ) o zločinu počinjenom u Meji (Kosovo) nekadašnji načelnik Uprave za bezbednost Prištinskog korpusa Vojske Jugoslavije (VJ) Momir Stojanović ne pojavljuje ni kao „potencijalni počinilac“. Komentarišući Interpolovu poternicu protiv 17 osoba osumnjičenih za ratne zločine u opštini Đakovica na Kosovu, Tužilac je naveo i da TRZ ne zna na osnovu kojih dokaza je izdata poternica, te da je spreman da proveri dokaze koje poseduje EULEX.
U petak 27. februara 2015. godine navršava se 22 godine od otmice i ubistva 20 putnika iz voza koji je saobraćao na relaciji Beograd-Bar. Mirovnom akcijom Istina – odgovornost – pravda, koja će se održati na platou ispred glavnog ulaza u beogradsku Glavnu železničku stanicu, na ovaj zločin će podsetiti Žene u crnom, Inicijativa mladih za ljudska prava, Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda i Fond za humanitarno pravo (FHP), kojom prilikom će pozvati institucije Srbije da procesuiraju sve odgovorne, pronađu lokacije sa posmrtnim ostacima žrtava, a njihovim porodicama obezbede dostojanstvenu satisfakciju i priznanje.
Dana 18. februara, navršavaju se 22 godine od napada Vojske Jugoslavije na selo Kukurovići kod Priboja, u kojem su ubijeni starci Uzeir Bulutović, Mušan Husović i Fatima Sarač. Do danas, institucije nisu identifikovale počinioce, a porodicama žrtava nisu priznale status civilnih žrtava rata.
U emisiji Teška reč emitovanoj na TV Pink, načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Ljubiša Diković je povodom objavljivanja Dosijea “Rudnica” negirao odgovornost za ratne zločine na Kosovu, optuživši FHP da vodi “prljavu kampanju” protiv njega lično i Vojske Srbije. General Diković je rekao da on nikada nije “planirao, niti organizovao, niti učestvovao i na bilo koji drugi način podstrekivao na vršenje ratnih zločina“.
Međunarodni sud pravde (MSP) odbio je međusobne tužbe Republike Srbije i Republike Hrvatske za kršenje Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida, utvrdivši da tokom rata na teritoriji Republike Hrvatske u periodu 1991-1995. godine ni jedna strana nije počinila genocid, ali da su nad civilima počinjeni zločini velikih razmera.
Tužilaštvo za ratne zločine (TRZ) obavestilo je javnost u petak 30. januara 2015. godine da je zatražilo od Fonda za humanitarno pravo (FHP) „celokupnu dokumentaciju o slučaju Rudnica“. TRZ navodi da je na lokaciji Rudnica do sada identifikovano 53 tela, na osnovu čega je pokrenut pretkrivični postupak, a da se dokumentacija od FHP-a traži radi daljeg prikupljanja podataka o zločinima koje su, „prema tvrdnjama Fonda za humanitarno pravo, počinili pripadnici VJ i MUP-a u aprilu i maju 1999. godine“. Takođe, TRZ podseća da su u januaru 2012. godine, na osnovu provera navoda FHP-a, utvrdili da nije postojao bilo kakav osnov za sumnju da je general Ljubiša Diković bio odgovoran za ratne zločine navedene u Dosijeu „Ljubiša Diković“.
Dana 23. decembra 2014. godine okončana je javna rasprava o Nacrtu zakona o pravima
boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica (Nacrt zakona) koji je pripremilo Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja (Ministarstvo). Fond za humanitarno pravo (FHP) smatra da Nacrt zakona treba povući iz procedure usvajanja jer ne odražava stvarne potrebe i diverzitet žrtava koje žive u Srbiji, krši ustavno načelo jednake zaštite građana pred zakonom, a takođe je i u dubokom neskladu sa međunarodnim i opšteprihvaćenim normama zaštite žrtava kršenja ljudskih prava.
Apelacioni sud u Beogradu preinačio je presudu Višeg suda u Požarevcu, kojom je optuženi Boban Petković zbog ratnog zločina protiv civilnog stanovništva osuđen na kaznu zatvora u trajanju od pet godina, i osudio ga na kaznu zatvora u trajanju od tri godine. Fond za humanitarno pravo (FHP) smatra da je kazna zatvora u trajanju od tri godine neprimereno niska, a da su olakšavajuće okolnosti koje je Apelacioni sud našao na strani optuženog neprihvatljive sa stanovišta pravičnosti za žrtve ratnih zločina.
Registar ubijenih/poginulih i nestalih u vezi sa ratom na Kosovu
na internet stranici Kosovske knjige pamćenja:
http://www.kosovskaknjigapamcenja.org/
http://www.kosovomemorybook.org/
http://www.liberkujtimiikosoves.org/