Krivična prijava zbog zločina na Golom brdu 1993. godine

Fond za humanitarno pravo (FHP) podneo je 31. januara 2017. godine krivičnu prijavu Tužilaštvu za ratne zločine Republike Srbije za ratni zločin počinjen u julu 1993. godine nad ratnim zarobljenicima pripadnicima Armije Bosne i Hercegovine (BiH) na Golom brdu na planini Igman u Bosni.

Prijava je podneta protiv tadašnjeg komandanta interventne čete Igmanske brigade Vojske Republike Srpske (VRS) Miroslava Škorića, pet identifikovanih i nekoliko neidentifikovanih pripadnika VRS.

Nakon osvajanja Golog brda, 17. jula 1993. godine, pripadnici interventne čete Igmanske brigade VRS, predvođeni Miroslavom Škorićem, zarobili su četiri pripadnika Armije BiH koji su se nalazili u dva bunkera. Roberta Kahrimanovića su odmah ubili, a preostalu trojicu zarobljenika odveli u podnožje planine Igman, nedaleko od Blažuja, gde ih je sačekao bivši komandant interventne čete Branislav Gavrilović. Po Gavrilovićevom naređenju ubijena su dva zarobljenika – Živko Krajišnik i Rusmir Hamalukić, dok je zarobljenik Perica Koblar odveden u sedište vojne policije u Blažuju i predat pripadnicima VRS. Koblar je sedam dana bio zatočen u Blažuju i nad njim je svakodnevno vršena tortura, a nakon sedam dana je pušten.

Perica Koblar je dva dana svedočio pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju o ovom događaju, u predmetu protiv Vojislava Šešelja (10. i 11. juna 2008. godine). U Srbiji za ovaj zločin niko nije procesuiran.

Advokatska komora Beograda zloupotrebljava javna ovlašćenja

Upravni odbor Advokatske komore Beograda (AKB) 19. januara 2017. godine odbio je zahtev za upis u imenik advokata bivšeg tužioca za ratne zločine Vladimira Vukčevića, ocenjujući ga nedostojnim članstva. Upravni odbor AKB je naveo da on nije profesionalno obavljao funkciju tužioca za ratne zločine i zamerio mu što nije u dovoljnoj meri procesuirao predmete srpskih žrtava, kao i što je dopustio osnivačici Fonda za humanitarno pravo (FHP) Nataši Kandić da „preuzme apsolutnu vlast u Tužilaštvu za ratne zločine“. FHP ukazuje da je odluka AKB, kao organa javne vlasti, nezakonita i da ovakvo interpretiranje kriterijuma „dostojnosti“ predstavlja eksplicitan pritisak i na sadašnje i na buduće predstavnike ove nezavisne profesije.

Osuda napada na aktiviste Inicijative mladih za ljudska prava

Na tribini Srpske napredne stranke (SNS) u Beškoj kod Inđije 17. januara 2017. godine, pristalice ove stranke fizički su napale aktiviste Inicijative mladih za ljudska prava u Srbiji (Inicijativa mladih) i tom prilikom nekoliko njih povredili. Do napada je došlo kada su aktivisti Inicijative mladih, u znak protesta zbog gostovanja haškog osuđenika Veselina Šljivančanina na tribini vladajuće partije u Srbiji, razvijanjem transparenta sa natpisom „Ratni zločinci da zaćute da bi se progovorilo o žrtvama“ prekinuli njegov govor. Grupa pristalica SNS-a, među kojima i predstavnici lokalne opštinske vlasti u Inđiji, nasrnula je na aktiviste Inicijative mladih, pocepala transparent i nasilno ih izbacila iz prostorije, kojom prilikom je nekoliko aktivista oboreno na pod i šutirano. Dvoje aktivista je teže povređeno, dok su ostali zadobili povrede glave, a načinjena je i materijalna šteta na njihovim automobilima. Među aktivistima su se nalazili uglavnom studenti, oba pola.

Ratni zločinac u Predsedništvu Republike Srbije

Dana 11. januara 2017. godine, kabinet Tomislava Nikolića potvrdio je da će se on u zgradi Generalnog sekretarijata predsednika Republike Srbije u Beogradu sastati sa ratnim predsednikom Skupštine Republike Srpske i osuđenim ratnim zločincem Momčilom Krajišnikom. Fond za humanitarno pravo (FHP) smatra da takav potez predsednika predstavlja nedopustivo ruganje žrtvama i da je u direktnoj suprotnosti sa proklamovanom namerom Srbije da radi na pomirenju u regionu.

Apel protiv izbora Danice Marinković za člana Odbora Agencije za borbu protiv korupcije

Dana 21. decembra 2016. godine Administrativni odbor Skupštine Srbije je kao kandidata za člana Odbora Agencije za borbu protiv korupcije predložio Danicu Marinković, bivšu istražnu sudiju Okružnog suda u Prištini tokom rata na Kosovu. O izboru kandidata odlučivaće Narodna skupština po hitnom postupku. Organizacije za ljudska prava ističu da brojni javno dostupni dokazi, izneti u knjigama, novinskim člancima, izveštajima (npr. onim Fonda za humanitarno pravo i Human Rights Watch), pa i tokom njenog svedočenja pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ), ukazuju da je za vreme obavljanja sudijske funkcije postupala politički pristrasno i neprofesionalno, te da je zbog toga Danica Marinković nedostojan kandidat za rad u nezavisnom državnom organu.

25 godina od zločina na Ovčari: Iznevereno poverenje žrtava u domaće pravosuđe

Dana 20. novembra 2016. godine navršava se 25 godina od zločina počinjenog na poljoprivrednom dobru „Ovčara“ kod Vukovara, kada su pripadnici lokalne Teritorijalne odbrane (TO) i srpski dobrovoljci pod komandom Jugoslovenske narodne armije (JNA) ubili 265 hrvatskih civila i ratnih zarobljenika. Fond za humanitarno pravo (FHP) ovom prilikom podseća da suđenje za ovaj zločin pred domaćim pravosuđem nije pravnosnažno okončano ni posle više od 12 godina.

Zakonska zaštita za negiranje genocida u Srebrenici

Dana 15. novembra 2016. godine u Narodnoj skupštini Republike Srbije otvorena je rasprava o Predlogu zakona o izmenama i dopunama krivičnog zakonika koji predviđa zabranu javnog odobravanja i negiranja genocida, zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina, ali samo ako su ta krivična dela utvrđena pravnosnažnom presudom suda u Srbiji ili Međunarodnog krivičnog suda, čime bi se pružila zakonska zaštita revizionistima sudski utvrđenih činjenica pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) i Međunarodnim sudom pravde (MSP). Fond za humanitarno pravo (FHP) apeluje na poslanike Narodne skupštine da izmene predloženi stav kako bi obuhvatio zabranu negiranja činjenica utvrđenih pred MKSJ i MSP, u skladu sa domaćim i međunarodnopravnim obavezama Republike Srbije.

Zločin na Tuzlanskoj kapiji: Revizija sudski utvrđenih činjenica i test regionalne saradnje

Pred Odeljenjem za ratne zločine Višeg suda u Beogradu vodi se postupak za priznanje i izvršenje pravnosnažne krivične presude Suda Bosne i Hercegovine (BiH) protiv Novaka Đukića, osuđenog na 20 godina zatvora zbog ratnog zločina protiv civilnog stanovništva izvršenog napadom na Tuzlansku kapiju 25. maja 1995. godine. Uporedo sa ovim postupkom, tim Đukićeve odbrane u javnosti u Srbiji kontinuirano plasira informacije o njegovoj navodnoj nevinosti. Za negiranje nalaza pravnosnažne presude odbrana se koristi rezultatima opita koji je urađen na poligonu Vojske Srbije u Nikincima kod Rume, gde je u vansudskom postupku i uz prisustvo eksperata angažovanih isključivo od strane Đukića zaključeno da on i VRS nisu krivi za masakr civila u Tuzli.

Fond za humanitarno pravo (FHP) smatra da Odeljenje za ratne zločine Višeg suda u Beogradu ne sme da uzme u razmatranje rezultate navedenih opita, te apeluje da sud u najkraćem mogućem roku postupi po zahtevu Suda BiH, suprotstavi se opstrukcijama Đukićeve odbrane i tako na delu pokaže opredeljenost za regionalnu saradnju u procesuiranju ratnih zločina. Osim toga, FHP od domaćih državnih organa, naročito od Vojske Srbije, zahteva da obustave podršku naporima usmerenim na negiranje sudski utvrđenih činjenica i reviziju nedavne ratne prošlosti.

Krivična prijava zbog zločina u Lovasu 1991. godine

Fond za humanitarno pravo (FHP) podneo je 2. novembra 2016. godine krivičnu prijavu Tužilaštvu za ratne zločine Republike Srbije za ratni zločin počinjen u oktobru 1991. godine nad hrvatskim civilima u selu Lovas u Hrvatskoj.

Prijava je podneta protiv bivšeg komandanta Druge proleterske gardijske motorizovane brigade Jugoslovenske Narodne Armije (2. pgmbr JNA) Dušana Lončara.

Dušan Lončar je 9. oktobra 1991. godine naredio napad na selo Lovas (istočna Slavonija) i čišćenje sela od pripadnika Zbora narodne garde i Ministarstva unutrašnjih poslova Hrvatske, kao i stanovništva koje je “neprijateljski nastrojeno”. Sutradan rano ujutru Lončar je haubičkom divizionu 2. pgmbr JNA naredio otvaranje vatre i artiljerijski napad na Lovas kada su ubijena dva hrvatska civila. Nedugo potom, pripadnici dobrovoljačke jedinice Dušan Silni, izvršavajući naređenje prijavljenog, ušli su u Lovas i nasumično pucali i bacali bombe u dvorišta i na kuće. Pojedine civile su ubilii u kući, a neke od njih su izveli iz kuća i ubili na ulici i drugim mestima, što je sve za posledicu imalo uništenje i oštećenje civilnih objekata i smrt 21 civila.

Evropski sud za ljudska prava odbacio predstavku logoraša iz Šljivovice i Mitrovog Polja: Tužilaštvo amnestirano, žrtve izneverene

Evropski sud za ljudska prava doneo je 27. oktobra 2016. godine odluku kojom je odbacio predstavku protiv Republike Srbije podnetu u ime 67 Bošnjaka, zatočenih u logorima Šljivovica i Mitrovo Polje u Srbiji tokom 1995. i 1996. godine, i na taj način odbio da utvrdi da li je istraga koju su državni organi sproveli povodom njihovog zlostavljanja tokom zatočeništva bila adekvatna. Fond za humanitarno pravo (FHP), koji je bivše logoraše zastupao u ovom postupku, smatra da se ovakvom odlukom Evropskog suda hiljade žrtava još neprocesuiranih zločina ostavljaju bez zaštite, a pravosuđu Srbije nudi izgovor za dosadašnji i budući nerad na polju procesuiranja ratnih zločina.