25 godina od zločina u Sjeverinu – Dužni smo da pamtimo i poštujemo žrtve ratnih zločina

U nedelju, 22. oktobra, navršiće se tačno 25 godina od otmice i ubistva 17 građana Srbije bošnjačke nacionalnosti kod mesta Sjeverin u opštini Priboj. Fond za humanitarno pravo (FHP) i Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda (Sandžački odbor) podsećaju da državni organi Srbije i nakon 25 godina ništa nisu preduzeli kako bi ispunili svoju moralnu i pravnu obavezu prema porodicama žrtava, kako u pogledu pronalaženja posmrtnih ostataka stradalih, tako i u pružanju pravičnog obeštećenja.

Evropski sud odgovornost za neprocesuiranje zločina sa tužilaštva prebacuje na žrtve

Godinu dana nakon što je odbacio predstavku bivših zatočenika logora Šljivovica i Mitrovo Polje, Evropski sud za ljudska prava doneo je 19. oktobra ove godine odluku kojom je i drugu predstavku u vezi sa ovim slučajem, podnetu u ime članova porodica ubijenih logoraša, proglasio nedopuštenom. Fond za humanitarno pravo (FHP), koji je porodice zastupao u ovom postupku, ističe da je Evropski sud ponovo upotrebio istu, činjenično neodrživu konstrukciju, kako bi odgovornost za neaktivnost u gonjenju ratnih zločina sa države preneo na same žrtve.

Vojnomedicinske ustanove u službi ometanja pravde u postupcima za ratne zločine

Glavni pretres pred Odeljenjem za ratne zločine Višeg suda u Beogradu u predmetu Trnje, koji je bio zakazan za 13. septembar 2017. godine, nije održan jer sudu ponovo nije pristupio optuženi Pavle Gavrilović, kome je navodno pozlilo na dan suđenja. Izostanak je, kao i u ranijim slučajevima, opravdan na osnovu medicinske dokumentacije Vojne bolnice u Nišu. Sličnu taktiku izostajanja sa suđenja koristio je u prošlosti i drugooptuženi Rajko Kozlina, s tim da je potvrdu o hospitalizaciji pribavljao od beogradske Vojnomedicinske akademije. Obojica optuženih su i danas pripadnici Vojske Srbije. Fond za humanitarno pravo (FHP) ukazuje da se radi o smišljenoj opstrukciji odbrana, uz saučesništvo vojnih medicinskih ustanova, i poziva sud da, barem određivanjem pritvora optuženima, stane na put evidentnom ometanju pravde.

Akcioni plan za Poglavlje 23 i Nacionalna strategija za procesuiranje ratnih zločina – mrtva slova na papiru

Više od godinu dana nakon usvajanja Akcionog plana za Poglavlje 23 (Akcioni plan) odredbe ovog dokumenta koje se odnose na procesuiranje ratnih zločina sprovode se uglavnom kozmetički, a mnoge predviđene aktivnosti ne sprovode se uopšte. Situacija je ista kada je reč o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina (Nacionalna strategija). Državni organi zaduženi za implementaciju pomenutih odredbi Akcionog plana i Nacionalne strategije zbog toga neistinito obaveštavaju javnost o svom radu, a civilnom društvu kontinuirano otežavaju pristup relevantnim informacijama i praćenje rada ovih institucija. Fond za humanitarno pravo (FHP) smatra da je takvo ponašanje u suprotnosti sa obavezama iz pristupnih pregovora sa EU, a pokazatelj je i odsustva privrženosti Srbije reformskom procesu, kao i odsustva iskrenog nastojanja da se procesuiranje ratnih zločina učini efikasnijim.

Državna opstrukcija suđenja za ratne zločine

Apelacioni sud u Beogradu odbacio je optužnicu protiv osmorice pripadnika Specijalne brigade MUP-a Republike Srpske koji su optuženi za ubistvo 1.313 civila iz Srebrenice u hangaru Kravice 14. jula 1995. godine (predmet Srebrenica-Kravica), uz obrazloženje da optužnicu nije podigao ovlašćeni tužilac. Fond za humanitarno pravo smatra da se radi o nedopustivom propustu domaćeg pravosuđa koji će dodatno ugroziti ionako usporen proces suđenja za ratne zločine.

Krivična prijava protiv pripadnika „Crvenih beretki“ za zločine u Doboju 1992. godine

Fond za humanitarno pravo (FHP) podneo je dana 21. juna 2017. godine Tužilaštvu za ratne zločine (TRZ) Republike Srbije krivičnu prijavu protiv Radojice Božovića, bivšeg visokopozicioniranog pripadnika „Crvenih beretki“, kao i protiv još dvojice pripadnika ove jedinice, zbog zločina počinjenih u Doboju (Bosna i Hercegovina) u periodu od maja do avgusta 1992. godine.

Prijavljena lica su osumnjičena da su u periodu od maja do avgusta 1992. godine proterala nekoliko stotina Bošnjaka iz dobojskog sela Bukovačke Čivčije (Čivčije Bukovičke), ubila jednog pripadnika Zbora narodne garde, pljačkala civile, kao i zlostavljala i mučila civile zatvorene u Okružnom zatvoru u Doboju.

Apel vlastima Srbije da odustanu od revizije istorije i poricanja sudski utvrđenih činjenica

Glavni tužilac Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) Serž Bramerc u redovnom šestomesečnom obraćanju Savetu bezbednosti UN 7. juna 2017. predstavio je izveštaj u kojem je upozorio na rastući trend poricanja i revizionizma sudski utvrđenih činjenica u Srbiji i celom regionu, kao i na goruće probleme usporavanja procesa suđenja za ratne zločine pred srpskim pravosuđem i otežane regionalne saradnje specijalizovanih tužilaštava. Suštinskim primedbama glavnog tužioca, predstavnik Srbije Čedomir Backović na istom zasedanju suprotstavio je navodne statističke uspehe vlasti koju predstavlja, odbacujući svaku reč kritike. Organizacije potpisnice ovog apela zahtevaju od vlasti Srbije da pažljivo razmotre primedbe iznete na njihov račun tokom zasedanja Saveta bezbednosti UN i suoče se sa problemima koji su poslednjih godina rezultirali porastom nacionalizma u društvu i drastičnim pogoršanjem odnosa sa državama regiona.

Povodom izbora Tužioca za ratne zločine Republike Srbije: Bez rasprave o budućnosti procesuiranja ratnih zločina

U ponedeljak, 15. maja 2017. godine, Narodna skupština Republike Srbije izabrala je Snežanu Stanojković, bivšu zamenicu tužioca, za novu glavnu tužiteljku za ratne zločine Srbije. Ova pozicija je bila upražnjena od 1. januara 2016. godine. Organizacije za ljudska prava pozdravljaju izbor nove čelne osobe Tužilaštva za ratne zločine (TRZ), pre svega zbog važnosti kontinuiteta u domaćem procesuiranju ratnih zločina, koji je pretio da bude narušen jer se na novog glavnog tužioca čekalo gotovo godinu i po dana, ali i zbog konačnog početka implementacije mera predviđenih za povećanje efikasnosti ovog tužilaštva.

Odbačena inicijativa za ocenu ustavnosti Zakona o pravima civilnih invalida rata: Ustavni sud ne priznaje diskriminisanost civilnih žrtava rata

Ustavni sud Srbije doneo je zaključak kojim je odbacio inicijativu za ocenu ustavnosti Zakona o pravima civilnih invalida rata koju je Fond za humanitarno pravo (FHP) podneo u maju 2016. godine. FHP ističe da formalistička argumentacija koju je pružio Ustavni sud nije predstavljala suštinsku ustavnopravnu ocenu ovog spornog Zakona, već se svela na nedovoljno obrazloženo reprodukovanje odredbi Zakona, čime se i najviša sudska institucija u zemlji stavila na stranu drugih državnih organa u održavanju na snazi ovog diskriminatornog propisa, koji obespravljuje najveći deo civilnih žrtava rata u Srbiji.

Povodom predstavljanja izveštaja o primeni Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima: Manipulacija podacima o efikasnosti procesuiranja ratnih zločina u Srbiji

Dana 7. i 8. marta 2017. godine delegacija Srbije je pred Komitetom UN za ljudska prava u Ženevi predstavila Treći periodični izveštaj o primeni Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima, u okviru kojeg su izneti podaci o procesuiranju ratnih zločina u Srbiji. Tokom diskusije sa ekspertima komiteta, delegacija je informacije o radu državnih organa nadležnih za procesuiranje ratnih zločina tendenciozno predstavila ili je iznosila potpuno netačne podatke, sve sa ciljem stvaranja lažne slike visoke efikasnosti. Fond za humanitarno pravo (FHP) smatra da takav postupak delegacije ilustruje odnos Republike Srbije prema njenim međunarodnim obavezama iz oblasti ljudskih prava, uključujući i one iz pristupnih pregovora sa Evropskom unijom – ispunjavaju se samo minimalni formalni zahtevi međunarodnih tela i stvara privid efikasnosti, bez ambicije da se obaveze suštinski ispune.