Posts Written By: hlcadmin

Parlament da se odredi prema genocidu u Srebrenici

Na konferenciji za medije povodom 21. godišnjice genocida u Srebrenice koju će u petak 10. juna u 12 časova u beogradskom Medija centru (Terazije 3) organizovati organizacije civilnog društva poslanici i poslanice Narodne Skupštine Republike Srbije biće pozvani da 11. jula ove godine:

organizuju svečanu sednicu koja će početi minutum ćutanja u znak sećanja na više od 8.000 nevino stradalih;

u Skupštini usvoje deklaraciju kojom će osuditi genocid u Srebrenici na način na koji je to urađeno rezolucijom Evrospkog parlamenta;

učestvuju na komemorativnom skupu koji će ispred zgrade Narodne Skupštine biti organizovan 11. jula od 20 časova u znak sećanja na žrtve genocida.

Seksualno nasilje u ratu najdestruktivniji zločin

Neophodno je podići svest da je seksualno nasilje najdestruktivniji zločin koji se čini u ratu, ocenila je danas Milica Kostić iz Fonda za humanitarno pravo, ukazujući da se ubistvo i nestanak lica smatraju teškim zločinima, dok se silovanje zanemaruje kao takav jer je žrtva živa.

Ko nam uči decu

Na području sarajevske opštine Ilijaš tokom 1992. godine počinjeni su najteži zločini nad nesrpskim civilnim stanovništvom. Ljudi su zatvarani, mučeni, silovani, ubijani. Etnička slika predratne nacionalno mešovite opštine (45% Srba, 42% Bošnjaka, 7% Hrvata) do kraja 1992. drastično je izmenjena. Nesrbi iz Ilijaša su nasilno proterivani.

Analiza slučaja: Sudovi u Srbiji u službi abolicije države

Povodom odluke VKS da ukine pravnosnažnu presudu o naknadi štete dvojici logoraša iz Šljivovice

Vrhovni kasacioni sud Republike Srbije (VKS) je, odlučujući po reviziji, ukinuo pravnosnažnu presudu kojom je Republika Srbija obavezana da isplati naknadu štete Enesu Bogiloviću i Mušanu Džebu, zbog mučenja i nečovečnog postupanja koje su nad njima sprovodili pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije (MUP) za vreme njihovog zatočeništva u logoru Šljivovica kod Bajine Bašte 1995. godine. Postupak koji traje više od osam godina vraćen je na suđenje ispočetka, a Fond za humanitarno pravo (FHP), koji Bogilovića i Džeba zastupa u ovom predmetu, smatra da je odluka najvišeg suda u Srbiji da presudu ukine jasan dokaz o nameri sudskih vlasti da aboliraju državu za gruba kršenja zakona i međunarodnog prava, koja su njeni službenici činili tokom 1990-ih.

Fond podnio prijavu za ratni zločin u Ilijašu

Fond za humanitarno pravo Tužilaštvu za ratne zločine Srbije podneo je krivičnu prijavu za zločine protiv čovečnosti i ratne zločine počinjene tokom 1992. godine nad nesrpskim civilnim stanovništvom u opštini Ilijaš, u Bosni i Hercegovini.

Zbog nepoštovanja Haga neki izručeni, ali ne i radikali

Posle odluke Višeg suda u Beogradu da troje funkcionera Srpske radikalne stranke ne izruči Hagu, jer nisu ispunjene zakonske pretpostavke, Fond za humanitarno pravo upozorava da se slučaj Jojića, Radete i Ostojića ne razlikuje od tri druga slučaja u kojima je Srbija tribunalu izručivala osobe optužene za nepoštovanje suda.

Brisanje sećanja na ubijenu decu Prijedora

List lokalne uprave Prijedora „Kozarski vjesnik“ odbio je da objavi oglas u kojem se odaje počast deci ubijenoj u tom gradu tokom rata u Bosni i Hercegovini. Aktivisti lokalne organizacije „Kvart“ bili su spremni da plate prostor u novinama, ne bi li privoleli uredništvo da pomenu na stradalo 102 dece posveti trećinu stranice svog cenjenog časopisa. Odbijeni su uz lakonski odgovor: „Takvo šta ne možemo objaviti“.

Krivična prijava zbog zločina u Ilijašu 1992. godine

Fond za humanitarno pravo (FHP) i Udruženje porodica nestalih općine Ilijaš podneli su 17. maja 2016. godine krivičnu prijavu Tužilaštvu za ratne zločine Republike Srbije za zločine protiv čovečnosti i ratne zločine počinjene tokom 1992. godine nad nesrpskim civilnim stanovništvom u opštini Ilijaš, u Bosni i Hercegovini (BiH).

Inicijativa za ocenu ustavnosti Zakona o pravima civilnih invalida rata

Fond za humanitarno pravo (FHP) podneo je Ustavnom sudu Srbije inicijativu za pokretanje postupka ocene ustavnosti Zakona o pravima civilnih invalida rata, zbog suprotnosti njegovih odredbi sa Ustavom Srbije i međunarodnim konvencijama o ljudskim pravima. FHP očekuje od Ustavnog suda da postupi po ovoj inicijativi i sporne odredbe (članove 2 i 3 Zakona) proglasi neustavnim i stavi ih van snage, što bi otvorilo put donošenju novog zakona koji bi garantovao puna prava civilnih žrtava oružanih sukoba, u skladu sa Ustavom i međunarodnim obavezama države Srbije.

Odluka suda o neizručenju troje radikala rezultat političkih kalkulacija Vlade Srbije

Odeljenje za ratne zločine Višeg suda u Beogradu donelo je 18. maja 2016. godine rešenje kojim se odbija zahtev za hapšenje i izručenje troje funkcionera Srpske radikalne stranke, Petra Jojića, Vjerice Radete i Jove Ostojića, Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju (MKSJ), radi vođenja postupka zbog krivičnog dela nepoštovanja suda, uz obrazloženje da nisu ispunjene zakonske pretpostavke. Fond za humanitarno pravo (FHP) podseća da u najmanje tri identična slučaja iste „zakonske pretpostavke“ nisu predstavljale smetnju za hapšenje i predaju okrivljenih za isto krivično delo MKSJ-u, i ističe da nedosledno postupanje državnih organa u istim činjeničnim i pravnim situacijama, kao i izjave predstavnika Vlade Srbije povodom ovog slučaja, ukazuju da je saradnja Srbije sa MKSJ-em uslovljena trenutnim političkim oportunizmom vlasti u Srbiji umesto privrženošću vladavini prava i pravdi za žrtve najtežih zločina protiv međunarodnog prava.