Posts Written By: hlcadmin

Nekažnjeno skrivanje preko 900 tela u masovne grobnice u Srbiji

U utorak 31. januara 2017. godine Fond za humanitarno pravo (FHP) je predstavio svoj sedmi po redu dosije o nekažnjenim zločinima i potencijalnim počiniocima. Dosije „Uklanjanje dokaza o zločinima tokom rata na Kosovu: Operacija skrivanja tela“ prikazuje kako je operacija skrivanja tela Albanaca ubijenih tokom rata na Kosovu 1999. godine bila isplanirana i sprovedena, te koje su civilne, vojne i policijske institucije u nju bile uključene. Cilj dosijea je da ukaže na počinioce prikrivanja najtežih zločina na Kosovu, da građanima Srbije omogući uvid u nedela koja su počinjena u njihovo ime, te da podstakne svedoke da iznesu svoja saznanja o ovim događajima i pomognu potragu za više od hiljadu tela albanskih civila ubijenih tokom sukoba na Kosovu.

Dosije: “Uklanjanje dokaza o zločinima tokom rata na Kosovu: OPERACIJA SKRIVANJA TELA”

Od 2001. godine do danas, na teritoriji Republike Srbije su na četiri lokacije otkrivene masovne grobnice sa 941 telom Albanaca ubijenih na Kosovu 1999. godine, prevashodno civila koji su stradali van borbe. U Batajnici nadomak Beograda otkrivena su 744 leša kosovskih Albanaca, u Petrovom Selu najmanje 61 telo, a kod jezera Perućac masovna grobnica sa 84 tela. Naknadno, u masovnoj grobnici Rudnica otkrivena su još najmanje 52 leša.

Zašto je Vučiću potrebno da ga hvali ratni zločinac?

U najnovijem Mostu Radija Slobodna Evropa razgovaralo se o tome zašto vlast u Srbiji sve više koristi metode režima Slobodana Miloševića. Sagovornici su bili Boban Stojanović, politikolog iz Beograda, i Nemanja Stjepanović, istraživač beogradskog Fonda za humanitarano pravo.

Bilo je reči o dva lica Srpske napredne stanke – evropskom i radikalskom, o brutalnom premlaćivanju aktivista Inicijative mladih za ljudska prava, o rehabilitaciji ratnih zločinaca koje je osudio Haški tribunal, šta je vlast htela da postigne slanjem na Kosovo voza oslikanog parolom “Kosovo je Srbija”, da li je priča Tomislava Nikolića o slanju srpske vojske na Kosovo bila njegova solo akcija ili je to urađeno sa znanjem Vučića, kao i o tome da li je povratak nacionalizma u funkciji predstojećih izbora ili je reč o trajnijem opredeljenju vladajuće stranke u Srbiji.

Advokatska komora Beograda zloupotrebljava javna ovlašćenja

Upravni odbor Advokatske komore Beograda (AKB) 19. januara 2017. godine odbio je zahtev za upis u imenik advokata bivšeg tužioca za ratne zločine Vladimira Vukčevića, ocenjujući ga nedostojnim članstva. Upravni odbor AKB je naveo da on nije profesionalno obavljao funkciju tužioca za ratne zločine i zamerio mu što nije u dovoljnoj meri procesuirao predmete srpskih žrtava, kao i što je dopustio osnivačici Fonda za humanitarno pravo (FHP) Nataši Kandić da „preuzme apsolutnu vlast u Tužilaštvu za ratne zločine“. FHP ukazuje da je odluka AKB, kao organa javne vlasti, nezakonita i da ovakvo interpretiranje kriterijuma „dostojnosti“ predstavlja eksplicitan pritisak i na sadašnje i na buduće predstavnike ove nezavisne profesije.

Hoće li Haradinaj biti predat Hagu

Srbija spremna na saradnju ako lider Alijanse za budućnost Kosova bude predat Specijalnom sudu za zločine OVK.

Zarad Šljivančanina, vlast proglasila aktiviste za naciste

Prisustvo osuđenika za ratne zločine Veselina Šljivančanina na skupu u Mesnoj zajednici Beška, u opštini Inđija, gde je na vlasti Srpska napredna stranka (SNS) premijera Srbije Aleksandra Vučića, teško je shvatiti drugačije nego kao potez kojim se naprednjaci vraćaju svojim radikalskim korenima, smatraju sagovornici RSE.

Podsetimo, Šljavančanin je bio jedan od glavnokomandujućih jedinica bivše Jugoslovenske narodne armije (JNA) u vreme besomučnog bombardovanja Vukovara 1991. godine.

Čelnici naprednjačke partije i vlasti u Srbiji, međutim, na upozorenja uzvraćaju kontraoptužbama i zamenama teza, u kojima branioci ljudskih, u ovom slučaju oni koji su prekinuli skup u Beški, bivaju označeni kao napadači, a oni koji promovišu počinioce zločina kao žrtve.

Prebijanje Inicijative

„Raj je tamo gde nema tašte i demokratije“. Tribina koja je otvorena takvom rečenicom nije mogla da se završi drugačije nego razbijenim glavama. Vrcavu misao o raju bez tašte i demokratije izrekao je u utorak 17. januara nešto iza 19 časova prvi govornik na tribini Srpske napredne stranke u Domu kulture „Branko Radičević“ u sremskom selu Beška – profesor porodičnog prava Pravnog fakulteta u Beogradu Slobodan Panov.

Posle njega reč je dobio ratni zločinac Veselin Šljivančanin. On je pred Tribunalom u Hagu osuđen na deset godina zatvora jer je u novembru 1991. godine sa vukovarske Ovčare povukao vojsku i tako zarobljenike mahom izvedene iz Gradske bolnice prepustio lokalnim teritorijalcima, šešeljevcima i drugim dobrovoljcima da sa njima rade šta hoće. Čim se vojska povukla, počela su iživljavanja nad zarobljenicima, premlaćivanja i mučenja, potom i ubistva. U masovnoj grobnici na Grabovu u blizini poljoprivrednog dobra Ovčara pronađeno je oko 200 tela.

Fond za humanitarno pravo raspisuje konkurs za poziciju istraživača/ice

Rok za prijavu: 3. februar 2017. godine

Opis poslova:

• Istraživanje krivičnih dela počinjenih tokom ili u vezi sa ratovima u bivšoj Jugoslaviji;
• Pisanje krivičnih prijava i dosijea o počiniocima zločina;
• Mesečno, periodično i godišnje izveštavanje o svom radu i obavljenim poslovima na projektu.

Potrebne kvalifikacije i veštine:

• Završen Pravni fakultet;
• Radno iskustvo od najmanje 2 godine na poslovima u oblasti krivičnog prava, tranzicione pravde ili zaštite ljudskih prava;
• Odlično poznavanje engleskog jezika;
• Poznavanje rada Fonda za humanitarno pravo i Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju;
• Iskustvo u istraživačkom radu i pisanju izveštaja i/ili naučnih članaka;
• Odlično poznavanje MS Office paketa;
• Spremnost za timski rad;
• Sistematičnost i ažurnost u vođenju dokumentacije u vezi sa projektom.

Prednost će biti data kandidatima sa sledećim kvalifikacijama i iskustvom:

• Master diploma iz oblasti krivičnog prava, međunarodnog krivičnog prava, međunarodnog humanitarnog prava, tranzicione pravde ili ljudskih prava.

CV i motivaciono pismo poslati najkasnije do 3. februara 2017. godine elektronskim putem na adresu konkurs@hlc-rdc.org. U naslovu poruke navesti naziv pozicije za koju aplicirate.

U CV-u ili motivacionom pismu navesti kontakte jedne ili više osoba koje mogu posvedočiti o ispunjenosti gore navedenih kriterijuma.

Poželjno je uz prijavu dostaviti i:

• Izveštaj, članak ili drugi autorski tekst.

*Napomena: biće kontaktirani samo kandidati/kinje koji/e uđu u uži izbor.

Osuda napada na aktiviste Inicijative mladih za ljudska prava

Na tribini Srpske napredne stranke (SNS) u Beškoj kod Inđije 17. januara 2017. godine, pristalice ove stranke fizički su napale aktiviste Inicijative mladih za ljudska prava u Srbiji (Inicijativa mladih) i tom prilikom nekoliko njih povredili. Do napada je došlo kada su aktivisti Inicijative mladih, u znak protesta zbog gostovanja haškog osuđenika Veselina Šljivančanina na tribini vladajuće partije u Srbiji, razvijanjem transparenta sa natpisom „Ratni zločinci da zaćute da bi se progovorilo o žrtvama“ prekinuli njegov govor. Grupa pristalica SNS-a, među kojima i predstavnici lokalne opštinske vlasti u Inđiji, nasrnula je na aktiviste Inicijative mladih, pocepala transparent i nasilno ih izbacila iz prostorije, kojom prilikom je nekoliko aktivista oboreno na pod i šutirano. Dvoje aktivista je teže povređeno, dok su ostali zadobili povrede glave, a načinjena je i materijalna šteta na njihovim automobilima. Među aktivistima su se nalazili uglavnom studenti, oba pola.

Odlazak generala Trifunovića: Nepriznati heroj

Bivši general JNA Vladimir Vlado Trifunović preminuo je u nedelju na Vojno-medicinskoj akademiji u Beogradu. General Trifunović biće sahranjen u Bosni i Hercegovini.

Podsetimo, general Trifunović je 22. septembra 1991. godine, kada se našao u opkoljen, predao Hrvatskoj kasarnu u Varaždinu sa velikom količinom naoružanja, koje je prethodno onesposobljeno, kako bi spasao 280 vojnika i oficira.