Posts Written By: hlcadmin

Predstavljena interaktivna veb stranica Alati za dokumentovanje povreda ljudskih prava

Dana 25. oktobra 2016. godine u prostorijama Američkog udruženja za unapređenje nauke u Vašingtonu, predstavljeni su “Alati za dokumentovanje povreda ljudskih prava” (Human Rights Documentation Toolkit), u čijoj izradi je učestvovao Fond za humanitarno pravo (FHP). Ova veb stranica predstavlja multidisciplinarni i interaktivni internet portal koji organizacijama koje se bave dokumentovanjem povreda ljudskih prava pruža resurse za dokumentovanje, informacije o široko prihvaćenim praksama u oblasti dokumentovanja, kao i kontinuiranu podršku zainteresovanih aktera u ovoj oblasti.

Kandić: Svijet nam neće dozvoliti novi rat!

 Apelacioni sud u Beogradu potvrdio je prvostepenu presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu, kojom je načelniku Generalštaba Vojske Srbije Ljubiši Dikoviću dosuđeno 550.000 dinara (skoro 9.000 KM) za naknadu štete zbog, navodno, pretrpljene duševne boli “usljed povrede časti i ugleda” zbog optužbi Fonda za humanitarno pravo (FHP) da je bio umiješan u ratne zločine na Kosovu i u Bosni i Hercegovini.

Sjeverin posle 24 godine: Zajednička budućnost mora se graditi na istini

U subotu se navršilo 24 godine od otmice i ubistva 16 građana bošnjačke nacionalnosti, državljana SR Jugoslavije, iz mesta Sjeverin kod Priboja, koje su izveli pripadnici paravojne formacije “Osvetnici”, kojom je komandovao Milan Lukić za vreme rata u Bosni i Hercegovini. Do sada su pronađeni samo posmrtni ostaciMedredina Hodžića.

24 godine od otmice i ubistva Bošnjaka iz Sjeverina

Sjeverin: 24 godine traganja za istinom, pravdom i priznanjem

U subotu 22. oktobra navršavaju se 24 godine od otmice i ubistva 16 građana Srbije bošnjačke nacionalnosti iz mesta Sjeverin kod Priboja, koje su izveli pripadnici snaga bosanskih Srba za vreme oružanog sukoba u Bosni i Hercegovini (BiH). Fond za humanitarno pravo (FHP) i Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda podsećaju da dugogodišnja potraga porodica za posmrtnim ostacima žrtava još uvek nije okončana i da institucije Srbije uporno odbijaju da svojim ubijenim građanima pruže obeštećenje, podršku i priznanje.

Povodom presude Apelacionog suda po tužbi generala Dikovića protiv FHP-a i Nataše Kandić

Apelacioni sud u Beogradu potvrdio je prvostepenu presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu, kojom je načelniku Generalštaba Vojske Srbije dosuđeno 550.000 dinara za naknadu štete zbog pretrpljenih duševnih bolova usled povrede časti i ugleda, a koje su mu, kako sud nalazi, naneli Fond za humanitarno pravo (FHP), objavljivanjem neistinitih činjeničnih optužbi u u Dosijeu „Ljubiša Diković” i osnivačica FHP-a, Nataša Kandić, iznošenjem u javnost netačnih činjeničnih optužbi i vrednosnih sudova koji imaju uvredljivu konotaciju i povređuju ljudsko dostojanstvo. FHP smatra da odluka suda drastično odstupa od prakse Evropskog suda za ljudska prava, dodatno ograničava prostor za raspravu o pitanjima od javnog interesa, kao i da štiti državne funkcionere od svake kritike i od javnog ispitivanja moguće krivične odgovornosti za počinjene ratne zločine. FHP će uložiti žalbu Ustavnom sudu.

Žrtve u nemilosti politike i pravosuđa

Mnoge civilne žrtve ni 20 godina nakon rata nisu dočekale pravdu. Većina ih je tužila Republiku Srpsku (RS) za naknadu nematerijalne štete za bol koju su pretrpjeli. Međutim, presude nisu donesene u njihovu korist, a tamošnje pravosuđe sada im popisuje imovinu i traži isplatu sudskih troškova od nekoliko tisuća eura.

Ramiz Suljkanović čija je 12 godišnja kćerka ubijena na kućnom pragu, svoju borbu za pravdu ipak nastavlja.

Oslobađajuća presuda u predmetu Gradiška: Novi primer propusta u radu tužilaštva i suda

Viši sud u Beogradu doneo je 13. oktobra 2016. godine presudu u predmetu Gradiška, kojom je optuženog Gorana Šinika oslobodio od optužbe da je izvršio krivično delo ratni zločin protiv civilnog stanovništva. Fond za humanitarno pravo (FHP) ističe da je ovakva presuda posledica neutemeljene optužnice Tužilaštva za ratne zločine (TRZ), kao i neadekvatne kontrole sudskog veća Višeg suda u Beogradu u fazi potvrđivanja optužnice, te da ovaj predmet predstavlja paradigmatičan primer stvaranja privida produktivnosti pravosuđa za ratne zločine podizanjem optužnica osuđenih na neuspeh.

“Lovas” i “Trnje” na udaru ako Terzić bude tužilac za ratne zločine?

Ukoliko bi sudija Apelacionog suda u Novom Sadu Dejan Terzić bio izabran za tužioca za ratne zločine, to bi nanelo štetu predmetima za ratne zločine u kojima on sudi, s obzirom na to da se Terzić od januara ove godine nalazi i na poziciji sudije u Odeljenju za ratne zločine Višeg suda u Beogradu.

Slučaj Tači: Nejasni motivi Srbije sa “miloševićevskim” optužnicama