Posts Written By: hlcadmin

Diković, Mali i Stefanović funkcijom do “pravde”

Dok građani godinama čekaju na rešavanje sudskih sporova, srpski sudovi efikasni samo po tužbama državnih zvaničnika.

Kostić: Umesto da govorimo o ljudskim pravima streljanih i mučenih civila u ratovima, mi govorimo o ljudskim pravima predstavnika državnih institucija * Srpsko pravosuđe posebnu inertnost pokazuje u slučajevima koje pokreću pripadnici/e manjinskih grupa LGBT populacije ili ženskih organizacija

Brzina kojom su okončani sudski procesi vođeni po tužbama načelnika Generalštaba Vojske Srbije LJubiše Dikovića, gradonačelnika Beograda Siniše Malog i ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića pokazuje kako srpsko pravosuđe može da bude efikasno…

Fond za humanitarno pravo raspisuje konkurs za poziciju analitičar/ka

Rok za prijavu: 27. januar 2017. godine

Opis poslova:

• Praćenje implementacije Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina;
• Istraživanje tema iz oblasti procesuiranja ratnih zločina i tranzicione pravde;
• Pisanje izveštaja i publikacija iz oblasti procesuiranja ratnih zločina i tranzicione pravde;
• Mesečno, periodično i godišnje izveštavanje o svom radu i obavljenim poslovima na projektu.

Potrebne kvalifikacije i veštine:

• Završen Pravni fakultet ili drugi fakultet društvenih nauka;
• Radno iskustvo od najmanje 2 godine na poslovima u oblasti tranzicione pravde ili zaštite ljudskih prava;
• Odlično poznavanje engleskog jezika;
• Poznavanje rada Fonda za humanitarno pravo i oblasti uređenih Nacionalnom strategijom za procesuiranje ratnih zločina;
• Iskustvo u istraživačkom radu i pisanju izveštaja i/ili naučnih članaka;
• Odlično poznavanje MS Office paketa;
• Spremnost za timski rad;
• Sistematičnost i ažurnost u vođenju dokumentacije u vezi sa projektom.

Prednost će biti data kandidatima sa sledećim kvalifikacijama i iskustvom:

• Master diploma iz oblasti krivičnog prava, međunarodnog krivičnog prava, međunarodnog humanitarnog prava, tranzicione pravde ili ljudskih prava.

CV i motivaciono pismo poslati najkasnije do 27. januara 2017. godine elektronskim putem na adresu konkurs@hlc-rdc.org

U CV-u ili motivacionom pismu navesti kontakte jedne ili više osoba koje mogu posvedočiti o ispunjenosti gore navedenih kriterijuma.

Poželjno je uz prijavu dostaviti i:

• Izveštaj, članak ili drugi autorski tekst.

*Napomena: biće kontaktirani samo kandidati/kinje koji/e uđu u uži izbor.

Lapsus koji to nije

Nije, kažu, majka sina klela što je išao da se kocka nego što se posle vadio. Tako je i sa Momčilom Krajišnikom i njegovim lapsusom nakon sastanka sa predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem u zgradi Predsedništva u Beogradu. Krajišnik je, naime, prvo Nikolića nazvao „predsednikom Miloševićem“, a onda pojasnio da je lapsus rezultat činjenice da je davnih dana tu redovno dolazio kod nekadašnjeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića i dodao: „Uostalom, predsednici se menjaju, zgrade ostaju, a srpski narod je večit“.

Tako je „vadeći se“ zapravo opisao kontinuitet politike od devedesetih do danas. Objasnio je da su gosti i kod Miloševića i kod Nikolića isti i da, makar se predsednici menjali, politike a ne samo zgrade ostaju nepromenjene.

PREDIZBORNA KAMPANJA U SRBIJI NAJVEĆA PRETNJA MIRU U REGIONU

Povodom najavljenog gostovanja ratnog zločinca Veselina Šljivančanina na tribini Srpske napredne stranke, organizacije civilnog društva zahtevaju od vladajućih stranaka da prekinu podgrevanje nacionalizma kao predizbornog goriva i da kao prvi prioritet postave odgovornost za očuvanje i unapređenje mira u regionu.

Organizacije zahtevaju otkazivanje tribine planirane za utorak, 17. januar u Beškoj, i očekuju da se zvaničnici Republike Srbije i političke stranke trajno distanciraju od svih lica osuđenih za ratne zločine, jer u suprotnom iskazuju jasnu podršku zločinačkoj politici i apsolutno nepoštovanje žrtava ratnih zločina.

Pančić: Krajišnik Tomislav

Kada bi kič boleo, ovih bi dana mnogi jaukali; najjači bi krici dopirali iz Banjaluke, najvećeg grada u zapadnom delu Bosne i Hercegovine, ali bogme bi se orilo i sa mnogih beogradskiih adresa, pa tako i sa Andrićevog venca.

Tamo je, naime, zgrada Predsedništva Srbije, a u predsedništvu, logično, stoluje predsednik, a predsednik je, logično ili možda ipak ne, Tomislav Nikolić, a Nikolić je – to je tek logično, mada možda nije i normalno – naglašeno javno i uz počasti primio Momčila Krajišnika, građanina susedne Bosne i Hercegovine, skromnog penzionera, predstavljenog javnosti kao predstavnika nekakve „Asocijacije stvaralaca Republike Srpske“.

Ratni zločinac u Predsedništvu Republike Srbije

Dana 11. januara 2017. godine, kabinet Tomislava Nikolića potvrdio je da će se on u zgradi Generalnog sekretarijata predsednika Republike Srbije u Beogradu sastati sa ratnim predsednikom Skupštine Republike Srpske i osuđenim ratnim zločincem Momčilom Krajišnikom. Fond za humanitarno pravo (FHP) smatra da takav potez predsednika predstavlja nedopustivo ruganje žrtvama i da je u direktnoj suprotnosti sa proklamovanom namerom Srbije da radi na pomirenju u regionu.

O migovima i mitovima

Stižu avioni iz Rusije, koliko će koštati još uvek niko ne zna, a premijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da će Srbija sa „10 najmoćnijih letelica kao što su migovi u narednih 14 godina biti apsolutno prva u regionu“. Niko ne zna zašto baš u narednih 14 godina, niti je poznato kada je počelo regionalno takmičenje u naoružanju. Nejasno je jesu li letelice „najmoćnije“ i kada su polovne – jedino što se sada zna je motiv da se do njih dođe: „Da naš narod nikada više ne doživi sudbinu kakvu je doživljavao 1995. i 1999. godine“.

Pominjući godine, premijer očito misli na operaciju Oluja i vazdušnu NATO intervenciju na Srbiju, sugerišući (i nije mu prvi put) da su to događaji koji su u najvećoj meri obeležili ratnu prošlost bivše Jugoslavije. Zapravo se sugeriše da je rat u Hrvatskoj počeo i završio se Olujom, da je NATO intervencija došla niotkuda i ni zbog čega, da su Srbi ako ne jedine onda najveće žrtve ratova i da nema odgovornosti beogradskog režima Slobodana Miloševića i njemu odanih srpskih rukovodstava po okolnim zemljama za vođenje ratova devedesetih. Ništa od toga nije tačno, ali većina ljudi u Srbiji misli da se baš tako događalo. Znači, mit.

Srbija (opet) pere ruke od srebreničkog genocida

U najnovijem Mostu Radija Slobodna Evropa razgovaralo se o tome kakav je u Srbiji odnos prema genocidu u Srebrenici. Sagovornici su bili Milica Kostić, direktorka pravnog programa Fonda za humanitarno parvo, i Goran Miletić, direktor za zapadni Balkan međunarodne organizacije Branioci građanskih prava.

Bilo je reči o tome zašto će u novom krivičnom zakonu Srbije biti kažnjivo negiranje genocida u Kongu, dok to isto ne važi za genocid u Srebrenici, kako se sudovi u Srbiji koji sude ratne zločine trude da se nijedan takav zločin ne poveže sa državom, kako su po zvaničnim tumačenjima za srpske ratne zločine odgovorni jedino kriminalci, o apsurdnoj tezi da bi priznavanje genocida u Srebrenici značilo da je ceo srpski narod genocidan, da li je vlast Borisa Tadića bila spremnija od Vučićeve da prizna istinu o Srebrenici, kako je zaboravljen stravični snimak na kome pripadanici paravojne jedinice Škorpioni ubijaju šestoro Srebreničana, ko finansira kampanju negiranja srebreničkog genocida, kao i o tome šta stoji iza predloga Milorada Dodika da se formira međunarodna komisija o Srebrenici.

„Splavarenjem“ do logora

Povodom objavljivanja izveštaja Fonda za humanitarno pravo, o logorima Šljivovica i Mitrovo polje govore bivši logoraši Senad Jusufbegović, Amir Omerspahić i Murat Tahirović. Razgovor vodila Svetlana Lukić. PDF izveštaja

FHP: Istražiti zločine nad Bošnjacima u logorima u Srbiji

Fond za humanitarno pravo zatražio je od Tužiteljstva za ratne zločine Srbije pokretanje istrage o zločinima u logorima Šljivovica i Mitrovo polje u toj zemlji. Navode da je 800 Bošnjaka iz Žepe bilo izloženo torturi i mučenju od jula 1995. do aprila 1996. godine, a da za to još niko nije odgovarao. Tužiteljstvo je prije tri godine odbilo kaznenu prijavu Fonda, ali je kasnije utvrđeno kako ni jedan od svjedoka logoraša nikada nije saslušan.