Nakon oružanih sukoba koji su se vodili u Hrvatskoj, BiH i na Kosovu u periodu od 1991. do 1999. godine, preko 34.000 ljudi se vodilo kao nestalo. Prema podacima Međunarodnog komiteta crvenog krsta više od 11.000 porodica ni danas ne zna za sudbinu svojih nestalih članova.
Povodom Međunarodnog dana nestalih, Koalicija za REKOM poziva vlade postjugoslovenskih zemalja u regionu, nacionalne komisije i druga nadležna tela da pronalaženje posmrtnih ostataka prinudno nestalih proglase prioritetom u regionalnoj saradnji i time postave kamen temeljac u stvaranju javne kulture sećanja o zajedničkoj prošlosti.
Na Međunarodni dan nestalih, 30. avgust, iz Beograda, po prvi put zajedno, predstavnici porodica onih kojima se tokom rata izgubio svaki trag, uputili su apel vlastima Kosova i Srbije, međunarodnim autoritetima i javnosti.
U subotu, 23. avgusta 2014. godine, Fond za humanitarno pravo (FHP) posetili su polaznici programa Hands on the Balkans u organizaciji Centra za Demokratiju i Pomirenje iz Soluna. Polaznici programa su mladi studenti i istraživači sa fakulteta političkih nauka širom Evrope, koji tokom dvonedeljnog boravka u regionu Zapadnog Balkana iz prve ruke uče o održivom razvoju i demokratizaciji regiona.
Izveštaj Evropske komisije (EK) o skriningu za Poglavlje 23, koje se odnosi na pravosuđe i ljudska prava, ne sadrži preporuke o pravima žrtava ratnih zločina i masovnih kršenja ljudskih prava iz 1990-ih godina na materijalnu kompenzaciju i druge vidove reparacija. Fond za humanitarno pravo (FHP) poziva sve učesnike pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji (EU) da tokom procesa harmonizacije domaćih propisa sa pravom EU uvaže sve tekovine i međunarodne standarde u pogledu prava žrtava kršenja ljudskih prava, uključujući i pravne tekovine EU.
Nezavisno društvo novinara Vojvodine i Udruženja BH novinari sprovode zajednički projekat “Živeti zajedno”, koji se bavi temama rata na prostorima bivše Jugoslavije kroz pozitivne ljudske priče, koje pokazuju da je i posle svega moguće živeti zajedno. U sklopu projekta biće urađeno pet dokumentarnih filmova i 10 tekstova, koje ćemo objaviti tokom letnjih meseci, kao medijski partner u Srbiji. Autonomija donosi priču o svešteniku koji nije želeo da propoveda mržnju…
Da li je pokretanje istrage protiv jednog generala u Beogradu za ratne zločine na Kosovu, znak da su na red došli oni najodgovorniji koji su sedeli u komandnim štabovima i u najmanju ruku nisu sprečili, a znali su za zločine? Potvrdan odgovor na ovo pitanje dobili smo i u Fondu za humanitarno pravo i u Tužilaštvu za ratne zločine.
Porodice žrtava iz sela Trnje/Tërrnje, opština Suvareka/Suharekë, obavestile su sudiju Mirjanu Ilić, predsednicu Odeljenja za ratne zločine u Beogradu, ujedno i predsednicu Veća u predmetu protiv oficira Rajka Kozline i Pavla Gavrilovića, za ubistvo 27 žena, dece i staraca 25. marta 1999. godine, da neće učestvovati u daljem postupku zbog odluke o isključenju zastupnika oštećenih, advokata sa Kosova, sa obrazloženjem da nisu upisani u Advokatsku komoru Srbije.
U stvarnosti se potvrđuje da jedino američki tužilac ima potencijal da osigura pravdu za srpske, romske i druge nealbanske žrtve, kao i za one Albance koji su ubijeni iz političkih razloga
U četvtak, 3. jula 2014. godine, Fond za humanitarno pravo (FHP) posetili su predstavnici organizacija za ljudska prava iz Gruzije, u okviru studijskog putovanja kroz Bosnu i Hercegovinu i Srbiju u organizaciji Norveškog helsinškog komiteta.