Posts Written By: hlcadmin

Studenti iz Švedske u poseti FHP-u

U četvrtak, 13. decembra 2018. godine, Fond za humanitarno pravo (FHP) posetili su studenti – članovi Udruženja za spoljnu politiku iz Upsale (Švedska). Ova grupa od 16 mladih u poseti je Balkanu, gde će se susresti sa predstavnicima institucija i organizacija civilnog društva. Zainteresovani su za razgovor na teme mira i sukoba, ljudskih prava, odnosa sa Evropskom unijom, feminizma i kulture.

Rad FHP-a i stanje u oblasti suočavanja sa prošlošću u Srbiji predstavili su im Budimir Ivanišević i Jelena Krstić. Studenti su posebno bili zainteresovani za rodnu perspektivu oružanih sukoba u bivšoj Jugoslaviji, odnos društva prema utvrđenim sudskim činjenicama, obrazovne politike, aktivizam mladih u okviru suočavanja sa prošlošću, te uticaj društvene podrške suočavanju sa prošlošću na uspostavljanje krivične pravde za počinjene zločine.

NAJAVA DOGAĐAJA: Predstavljanje Trećeg izveštaja o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina i Analize i preporuke za unapređenje regionalne saradnje u procesuiranju ratnih zločina

Fond za humanitarno pravo (FHP) će u četvrtak, 20. decembra 2018. godine, u Velikoj sali Medija centra Beograda (Terazije 3, II sprat), sa početkom u 11:00 časova, predstaviti „Treći izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina“ i „Analizu i preporuke za unapređenje regionalne saradnje u procesuiranju ratnih zločina“.

Vlada Republike Srbije je u februaru 2016. godine usvojila prvu Nacionalnu strategiju za procesuiranje ratnih zločina za period od 2016. do 2020. godine. FHP izveštava o implementaciji Nacionalne strategije, sa ciljem da tokom perioda važenja Nacionalne strategije ponudi istraživačke nalaze i zaključke o njenoj implementaciji. Treći po redu izveštaj FHP-a o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina (Izveštaj) pruža pregled sprovođenja aktivnosti u periodu od 1. juna 2018. godine, zaključno sa 1. decembrom 2018. godine, u osam oblasti koje pokriva Nacionalna strategija. Izveštaj ukazuje na ključne nedostatke i identifikuje preporuke za unapređenje stanja u ovim oblastima.

FHP će ovom prilikom takođe predstaviti i „Analizu i preporuke za unapređenje regionalne saradnje u procesuiranju ratnih zločina”, u kojoj analizira postojeći normativni okvir i mehanizme saradnje, kao i izazove koji su se javljali u regionalnoj saradnji, sa ciljem da ponudi preporuke za njeno unapređenje.

Govornici:

• Ivana Žanić, Fond za humanitarno pravo
• Višnja Šijačić, Fond za humanitarno pravo
• Erna Mačkić, BIRN
• Jelena Đokić Jović, Documenta – Centar za suočavanje s prošlošću
• Bekim Blakaj, Fond za humanitarno pravo Kosovo

Simultani prevod na engleski jezik je obezbeđen.

S Aleksandrom Zec, curicom u rozoj pidžami, pokopana je i naša savjest

TE HLADNE hladne večeri u jednom prosincu prije točno dvadeset i pet godina dvanaestogodišnja učenica zagrebačke Osnovne škole „August Šenoa“ Aleksandra Zec, vratila se iz škole i u svojoj sobi radila vjerojatno što djeca njene dobi i inače rade, slušala muziku, pisala domaću zadaću za sutra ili preslagivala ormar s garderobom.

Njen brat Dušan i sestra Gordana spavali su u drugom dijelu kuće. Njen otac, imućni zagrebački mesar, u kuhinji je zbrajao račune koje treba platiti, a majka, vlasnica kafića na Trešnjevki kuhala je ručak za sutra. Jedna posve normalna i obična večer u prosincu. Jedne posve normalne i obične obitelji kakve žive svojim mirnim životima svuda oko nas.

REKOM je temelj sećanja na prošlost – Lični stavovi Nataša Kandić, osnivačica Fonda za humanitarno pravo

Povodom osuđujuće presude Višeg suda u Beogradu u predmetu protiv Ranke Tomić

Odeljenje za ratne zločine Višeg suda u Beogradu donelo je 26. novembra 2018. godine presudu kojom je Ranku Tomić – starešinu jedinice „Fronta žena Petrovac”, koja se nalazila pod komandom Petrovačke brigade Vojske Republike Srpske (VRS) – oglasilo krivom što je, zajedno sa drugim pripadnicama jedinice kojom je komandovala, sredinom jula 1992. godine u mestu Radić (Bosanska Krupa) mučila i nečovečno postupala prema ratnoj zarobljenici Karmeni Kamenčić, i osudilo je na kaznu zatvora u trajanju od pet godina. Fond za humanitarno pravo (FHP) smatra da je sud doneo ispravnu odluku kojom je osudio Ranku Tomić, ali ističe da je izrečena kazna preblaga, s obzirom na način na koji je Karmena Kamenčić mučena a nakon toga i ubijena.

Dan sećanja na žrtve: U Vukovaru Kolona sećanja, u Beogradu performans „Ubijanje jednog grada“

Aktivistkinje organizacije Žene u Crnom obeležile su u centru Beograda Dan sećanja na žrtve u Vukovaru preformansom pod nazivom „Vukovar-ubijanje jednog grada“. Na današnji dan pre 27 godina posle tromesečne opsade grada pripadnici tadašnje Jugoslovenske narodne armije i srpskih paravojnih formacija ušle su u Vukovar.

Aktivistkinje Žena u crnom u 17 sati ispisali su na podu solju “Vukovar” i zapalile sveće.

Razvile su velike transparente sa natpisom “Nikada nećemo zaboraviti zločine u Vukovaru” i “Odgovornost”, kao i manji transparent na kojem je pisalo “Vukovar (1991-2018), JNA je držala pod opsadom Vukovar 87 dana, ubijeno je 1.000 civila, 25.000 ranjeno, a nesrpsko stanovništvo je proterano”.

27 godina od zločina u Škabrnji i Nadinu

U nedelju, 18. novembra 2018. godine, navršilo se tačno 27 godina od zločina koji su pripadnici Jugoslovenske narodne armije (JNA) i Teritorijalne odbrane (TO) Benkovac počinili nad hrvatskim civilima u selima Škabrnja i Nadin. Iako je Fond za humanitarno pravo (FHP) u novembru 2017. godine Tužilaštvu za ratne zločine (TRZ) podneo krivičnu prijavu za ove zločine, do danas FHP nema informacije da li je TRZ preuzelo bilo koju zakonsku radnju koja bi dovela do procesuiranja odgovornih za ovaj zločin.

Rano ujutru 18. novembra 1991. godine pripadnici JNA i TO Benkovac ušli su u Škabrnju iz pravca obližnjeg sela Smilčić, koje je bilo naseljeno pretežno Srbima. Odmah po ulasku u selo, srušili su Crkvu blažene djevice Marije, a nakon toga su na različitim mestima u Škabrnji ubili 41 hrvatskog civila. Sutradan, u obližnjem Nadinu ubili su još sedmoro civila. Većina ubijenih meštana su bile starije osobe, među kojima je bilo i 16 žena, od kojih je jedna bila nepokretna.

Odbrana neodbranjivog

Ispostavi li se da premijerka Srbije Ana Brnabić o ekonomiji zna koliko o ratnim zločnima i da ekonomska pitanja promišlja kao ratne devedesete, teško toj ekonomiji, teško Srbiji. U prekjuče objavljenom intervjuu za Dojče vele (Tim Sebastijan, Zona konflikta) oslikala je sebe kao nadobudnu ignorantkinju nespremnu na reforme u koje se kune, skloniju šibicarenju nego istinskom ispunjavanju zahteve EU na putu ka priključenju, nadajući se da će evropski partneri poput pinkovima i informerima anesteziranog domaćeg biračkog tela vremenom početi da za istinu uzimaju stotinu puta izgovorenu laž.

Odgovarajući na pitanja u vezi sa odnosom vlasti Srbije prema nedavnoj ratnoj prošlosti, premijerkin pristup tokom intervjua bio je sledeći – pohvaliti se neverovatnom neistinom, zatim izbegavati odgovore koliko god je moguće i, kad se više nema kud, ponavljati iznova i iznova neistinu izrečenu na početku.

Tužba hrvatskog logoraša pred sudom u Beogradu

Viši sud u Beogradu je 30. jula 2018. godine primio tužbu hrvatskog državljanina Dragutina Guzovskog protiv Republike Srbije, zbog naknade štete u iznosu od 6.000.480 dinara (oko 50.500 evra), potvrđeno je za Radio Slobodna Evropa (RSE) u ovoj pravosudnoj instituciji.

Guzovski je podneo tužbu zbog toga što je tokom rata u Hrvatskoj 1991. godine bio odveden u logor na teritoriji Srbije.

Како живе и раде ратни злочинци на Балкану: „Основно људско право” или одобравање злочина

Осуђени ратни злочинци све су активнији у јавном животу Србије, али и других земаља Балкана – Хрватске, Косова и Босне.

Ратни дневник генерала Небојше Павковића, који је пред Хашким трибуналом осуђен за злочине на Косову и тренутно је на издржавању казне, објавио је и промовисао медија центар српског Министарства одбране прошлог месеца.

Још један осуђеник за ратне злочине Веселин Шљинанчанин је пре годину дана говорио на трибини Српске напредне странке у Бешкој, а пре само недељу дана у једном српском таблоиду на насловној страни коментарисао је: „Морамо бити спремни за нови рат”, као и „Албанци и Хрвати спремају удар на Србе”.