Suđenje za zločin u Srebrenici koji se vodi pred Posebnim odeljenjem beogradskog Višeg suda juče je ponovo odloženo. Ovoga puta, glavni pretres je odložen zbog toga što se Dragomir Parović, jedan od optuženih nije pojavio u sudu.
Popis preostalih žrtava i druge zadatke REKOM-a treba da preuzmu države naslednice nekadašnje SFRJ, i da na taj način neposredno doprinesu javnom priznanju žrtava: Žarko Puhovski, Dino Mustafić, Nataša Kandić i Adriatik Keljmendi
Javni zagovarači Inicijative za formiranje Regionalne komisije za činjenice o žrtvama ratova na prostoru bivše Jugoslavije (REKOM) apelovali su danas na lidere postjugoslovenskih država da ne propuste “istorijsku šansu” da sačine popis žrtava ratova iz devedesetih godina prošlog veka.
“Objavljivanje imena ratnih žrtava je barem delimična garancija da se zločini ne ponove i temelj za izgradnju mira i pomirenja”, navodi se u tekstu apela koji je upućen učesnicima današnjeg samita lidera zemalja regiona, koji se održava u Sarajevu.
Za osnivanje REKOM-a, svih ovih godina, postoji načelna podrška evropske zajednice. Sam projekat prihvatili su bili i političari sa ovih prostora. Međutim, poslednje dve godine, proces ide potpuno drugim putem. Danas imamo blokadu procesa suočavanja s prošlošću.
Zato nama predstoji da se direktno obratimo Evropskoj komisiji i da vidimo da li u toj instituciji postoji svest o tome da je evropska zajednica ispustila postkonfliktne države i podršku tranzicionoj pravdi – rekla je juče na konferenciji za medije “Blokada suočavanja s prošlošću i procesa REKOM”, Nataša Kandić, koordinatorka Koalicije za REKOM – Regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima i drugim teškim povredama ljudskih prava počinjenim na teritoriji nekadašnje SFRJ od 1. januara 1991. do 31. decembra 2001. godine.
Dok se ne izabere novi tužilac, ne može da stupi na snagu ni nova Tužilačka strategija * Na izbor tužioca i posledično usvajanje Tužilačke strategije čeka i zapošljavanje psihologa pri Tužilaštvu za ratne zločine koji bi radio sa žrtvamaOdbijanje Vlade Srbije da izabere novog tužioca za ratne zločine blokira većinu aktivnosti koja je predviđena u delu pregovaračkog Poglavlja 23 koje se tiče ratnih zločina, pokazuje izveštaj o napretku koji je početkom godine objavilo Ministarstvo pravde.
Dok se ne izabere novi tužilac, ne može da stupi na snagu ni nova Tužilačka strategija, a bez toga ne mogu da se realizuju brojne aktivnosti iz Akcionog plana za Poglavlje 23.
U subotu 4. marta 2017. godine Fond za humanitarno pravo (FHP) ostao je bez svog dugogodišnjeg saradnika i prijatelja, reditelja Lazara Stojanovića.
Lazarov doprinos misiji FHP-a je nemerljiv. Tokom svih proteklih godina svoja umeća stavljao je u službu uspostavljanja istine o zločinima počinjenim tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji i dostizanja pravde za njihove žrtve. Kao autor filma „Škorpioni – spomenar” pomogao je da se javnosti obznani učešće ove zloglasne jedinice u ratu u BiH i njenu umešanost u počinjenje genocida u Srebrenici. Svoju neiscrpnu energiju nesebično je ulagao i u Inicijativu za REKOM, predvodeći medijsku kampanju koja je pratila prikupljanje potpisa podrške osnivanju ovog tela i zahtevajući od predstavnika vlada da se posvete izgradnji regionalnog mira.
U četvrtak, 2. marta 2017. godine, Fond za humanitarno pravo (FHP) posetili su polaznici Škole za međunarodni trening (School for International Training – SIT). Studenti-polaznici ove škole pohađaju različite univerzitete u Sjedinjenim Američkim Državama, a u okviru SIT-ovog programa Studija mira, pri Centru za komparativne studije konflikta na Fakultetu za medije i komunikaciju, borave u Srbiji, Bosni i Hercegovini i na Kosovu.
Svakog 27. februara deo javnosti se seća dvadesetoro ljudi stradalih u jednom od brojnih zločina iz poslednjih ratova
Ovaj zločin simbolično otkriva karakter sukoba u bivšoj Jugoslaviji, koji je velikim delom bio usmeren na civile “one druge strane”, obeležene samo zbog svog imena i porekla.
Tog 27. februara 1993. iz redovnog voza na pruzi Beograd-Bar, zaustavljenog na lokalnoj stanici Štrpci u BiH, izvedeno je 20 putnika, prosto odabranih na osnovu imena i prezimena u ličnim kartama – njih 18 bili su Bošnjaci, jedan je bio Hrvat i još jedan neidentifikovani putnik afričkog porekla.
Dana 27. februara 2017. godine navršava se 24 godine od zločina u Štrpcima (BiH), kada su pripadnici Vojske Republike Srpske (VRS) iz voza koji je saobraćao na liniji Beograd-Bar oteli i ubili 20 putnika, među kojima je bilo 18 Bošnjaka, jedan Hrvat i jedan strani državljanin afričkog ili arapskog porekla, čiji identitet nije utvrđen. Fond za humanitarno pravo (FHP), Žene u crnom, Inicijativa mladih za ljudska prava (Inicijativa) i Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda podsećaju na odgovornost institucija Republike Srbije za ovaj zločin, te na činjenicu da porodice žrtava i dalje čekaju na sudsku pravdu u Srbiji, kao i na priznanje statusa porodica civilnih žrtava rata.
Žrtve ovog zločina su: Esad Kapetanović, Ilijaz Ličin, Fehim Bakija, Šećo Softić, Rifat Husović, Halil Zupčević, Senad Đečević, Jusuf Rastoder, Ismet Babačić, Tomo Buzov, Adem Alomerović, Muhedin Hanić, Safet Preljević, Džafer Topuzović, Rasim Ćorić, Fikret Memović, Fevzija Zeković, Nijazim Kajević, Zvjezdan Zuličić i jedno nepoznato lice.
Tomislav Nikolić, Aleksandar Vučić, Milorad Dodik i Mladen Ivanić poručuju da je podnošenjem zahteva za reviziju presude Međunarodnog suda pravde Bakir Izetbegović vratio region „25 ili 22 godine unazad“. Da budemo sasvim precizni, to je nakon sastanka ove četvorke u vili Mir na beogradskom Dedinju izgovorio odlazeći premijer Srbije Aleksandar Vučić.
Baš da vidimo šta se to u poslednjih „25 ili 22 godine“, od početka i kraja rata naovamo, u Srbiji promenilo u odnosu prema ratu u BiH i kakav je tome doprinos dala vlast koju predvode Vučić i Nikolić. Šta je odlučno krenulo napred da bi sada moglo da bude vraćeno „unazad“?