Specijalizovana Veća i Specijalno Tužilaštvo Kosova osnovani su da bi procesuirali ratne zločine ili zločine protiv čovečnosti koje su počinili pripadnici Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) od 1. januara 1998. do 31. decembra 2000.
Glavni tužitelj Haškoga suda Serge Brammertz u Puli je otvorio Centar za tranzicijsku pravdu “Sense”, arhiv i stalnu izložbu novinske agencije Sense, jedinoga medija koji je, kako je rečeno tom prigodom, iscrpno izvještavao o svim suđenjima na Haškome sudu i tako prikupio jedinstven i najtemeljitiji novinski arhiv o četvrt stoljeća rada Haškog suda
Centar je otvoren u središtu Pule, u prostoru koji su agenciji Sense ustupile gradske vlasti, a tom je prigodom otvorena i izložba “Spomenici na nišanu” kustosice Branke Benčić o razaranju kulturnog, povijesnog i vjerskog nasljeđa u ratovima na području bivše Jugoslavije.
U novom centru za tranzicijsku pravdu koji se otvara u Puli biće izloženi dokumenti, filmovi i fotografije iz predmeta koji su se vodili pred Međunarodnim kaznenim sudom za bivšu Jugoslaviju.
Nemanja Stjepanović iz Fonda za humanitarno pravo, ističe za Danas da je Srbija toliko insistirala na suđenju Naseru Oriću, “čak je i Tužilaštvo za ratne zločine iz Beograda podiglo optužnicu protiv njega po kojoj je uhapšen u Švajcarskoj, a onda je zakazalo kada je trebalo kolegama iz tužilaštva u Sarajevu dostaviti kvalitetne dokaze o Orićevoj odgovornosti”.
– Ilustrativan primer je navodni očevidac zločina, koji je pod merama zaštite i sa pseudonimom O-1 svedočio video linkom iz Beograda. Njegov kredibilitet je tokom procesa snažno uzdrman, dok ono što je govorio – uz napomenu da nismo videli presudu i da govorim na osnovu medijskih izveštaja – u određenoj meri odstupa od forenzičkih nalaza veštaka. Pored toga, postoje i određena svedočenja iz druge ruke, koja su bila atraktivna za tabloide, ali ne i od značaja za sud, ukazuje Stjepanović.
Sud u Sarajevu oslobodio je u ponedeljak bišeg komandatna Terotirojalne odbrane BiH, Nasera Orića, za zločin na području Srebrenice i Bratunca 1992. godine. Iz Srbije stižu oštre reči osude, a stručnjaci ocenjuju da su i institucije Srbije, svojom neaktivnošću, doprinele “raspadu” optužnice i oslobađajućoj presudi.
Predsedavajući sudija Šaban Maksumić, izričući oslobađajuću presudu, rekao je da nije postojalo dovoljno dokaza, niti kredibilnih iskaza svedoka tužilaštva BIH, koji ukazuju na umešanost Orića i Muhića u ubistva i mučenje srpskih ratnih zarobljenika.
Orića je, zajedno sa Sabahudinom Muhićem, bišim pripadnokom Teritorijalne odbrane Armije BiH, koji je takođe oslobođen, optužnica teretila za učešće u ubistvu tri srpska zarobljenika u mestima Zalazje, Lolići i Kunjerac.
Ministar odbrane Aleksandar Vulin prisustvovao je danas susretu starešina 3. armije za vreme NATO agresije “Da se ne zaboravi” u Domu Vojske u Nišu, saopštilo je Ministarstvo odbrane.
Dana 18. oktobra 1991. godine srpski dobrovoljci predvođeni oficirima JNA prisilili su pedeset Hrvata iz Lovasa kod Vukovara da odu do jednog minskog polja u blizini sela. Na putu prema minskom polju, pripadnici srpskih snaga ubili su iz vatrenog oružja jednog zatočenog Hrvata. Kada su došli do minskog polja, preostali zatočenici su prisiljeni da uđu u njega i nogama čiste tlo ispred sebe kako bi polje očistili od mina. Eksplodirala je najmanje jedna mina i pripadnici srpskih snaga su otvorili vatru usled čega je poginulo 20, a ranjeno 12 zatočenika.
Događaju je prethodila višednevna psihička i fizička tortura meštana Lovasa hrvatske nacionalnosti, namerno uništavanje njihovih kuća, ubistva, zatočenja, i primena diskriminatornh mera poput nošenja belih traka oko ruke i obeležavanje kuća belom tkaninom.
Povodom 26. godišnjice od stradanja meštana Lovasa, Fond za humanitarno pravo Vas poziva na javni čas o događajima u i oko Lovasa te jeseni 1991. godine, i toku sudskog postupka koji se vodi pred sudovima u Srbiji od 2007. godine. Čas će održati pravna zastupnica žrtava, advokatica Marina Kljaić.
Čas će biti održan u biblioteci Fonda za humanitarno pravo (Dečanska 12/III), 18. oktobra 2017. godine, sa početkom u 18 časova.
Posle neobično dugog iščekivanja da Vlada Srbije pošalje garancije Haškom tribunalu za privremeni boravak Ratka Mladića u Srbiji, sada kada su one konačno izdate, pravi je trenutak da se kaže istina – ne, taj vam heroj neće kući.
Pre nego što se pozabavimo razlozima za to, bitno je demistifikovati dve stvari – niti je potez vlade u bilo kakvom pogledu neobičan, jer je garancije do sada dobijao svaki optuženi ili osuđeni ratni zločinac koji ih je od srpskih vlasti tražio, niti su te garancije zaista garancija da će neko biti pušten. Reč je, prema tome, o formalnosti koja mora biti ispunjena pri podnošenju zahteva za privremeni dopust, nakon čega je sve na sudijama. A sudije će ga ostaviti u haškom pritvoru – evo i zašto.
U najnovijem Mostu Radija Slobodna Evropa razgovaralo se o tome da li je namera vlasti u Srbiji da potpuno odustane od suđenja za ratne zločine koje su počinili Srbi. Sagovornici su bili Milica Kostić, direktorka Pravnog programa Fonda za humanitarno pravo, i Milan Antonijević, direktor Komiteta pravnika za ljudska prava.
Bilo je reči o tome kako viši sudovi u Srbiji poništavaju presude za ratne zločine kojima su osuđeni Srbi, o blagonaklonom odnosu sudija prema optuženima kada su u pitanju Srbi, da li je dolaskom Srpske napredne stranke na vlast u Srbiji promenjen odnos prema ratnim zločinima, o slučaju generala vojske Republike Srpske Novaka Đukića, koji je pobegao u Srbiju nakon što je u Bosni i Hercegovini pravosnažno osuđen za ratni zločin, a koga Srbija odbija da izruči, zašto nikada nije podignuta optužnica za ratne zločine ni protiv jednog visokog oficira vojske i policije, kao i o tome zašto Srbija odbija da sarađuje sa Haškim tribunalom.