Posts Written By: hlcadmin

U Srbiji sve manje znaju o zločinima

„Suštinski problem je taj što 22 godine posle rata, još ratujemo. Džaba sve, ne pomažu tu ni dokumenti, ni istoričari, ni novinari, sve kreće od glave, a to su političke elite“, tako rezultate istraživanja po kojima građani Srbije poražavajuće malo znaju o ratovima devedesetih i zločinima koji su tada počinjeni komentariše predsednik Odbora Skupštine Srbije za ljudska i manjinska prava iz redova vladajuće koalicije Meho Omerović.

Politička elita želi da suđenja za ratne zločine skine sa svoje agende

U Srbiji se trenutno vodi 12 postupaka za ratne zločine – devet pred Višim sudom u Beogradu (Lovas, Trnje, Doboj, Bosanska Krupa, Bratunac, Bosanski Petrovac – Gaj, Srebrenica, Ćuška, Ključ – Šljivari i Sanski Most – Lušci Palanla) i tri pred Apelacionim sudom (Ovčara, Skočić i Ključ – Kamičak).

Prenosimo saopštenje FHP Kosovo: Poništavanje Specijalnog suda – Uskraćivanje pravde žrtvama

Misija je Fonda za humanitarno pravo na Kosovu (FHP Kosovo) da pruži svoj doprinos kosovskom društvu da uspostavi vladavinu prava, da se suoči sa prošlošću i da vrati dostojanstvo žrtvama – podržavajući, shodno tome, sve sudove koji procesuiraju predmete ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti. S tim u vezi, FHP Kosovo je 2015. godine podržao usvajanje ustavnih izmena i zakona koji je omogućio obrazovanje Specijalnih veća i Specijalizovanog tužilaštva Kosova. FHP Kosovo je smatrao da je, usvajanjem potrebnih zakona za formiranje Specijalizovanih veća, Kosovo nedvosmisleno pokazalo da ima potrebnu političku zrelost za ispunjavanje obaveza koje mu je dala međunarodna zajednica i da je vladavina prava jedan od prioriteta kosovskog društva.

Fond za humanitarno pravo raspisuje konkurs za poziciju pravni analitičar

Opis poslova :

• Praćenje pravne regulative, rada nadležnih institucija, problema, međunarodnih standarda i prakse država i međunarodnih tela u oblasti prava na reparacije žrtava kršenja ljudskih prava, a posebno u regionu bivše Jugoslavije;
• Podrška advokatima u sudskim predmetima u kojima FHP zastupa žrtve, kontakt sa postojećim i potencijalnim strankama, administrativno vođenje i pravna analiza ovih predmeta;
• Pisanje saopštenja za javnost, itd.

Uslovi:

• Diplomirani pravnik/ca, (kandidati/kandidatkinje sa masterom iz prava/posebno ljudskih prava će imati prednost);
• Poznavanje međunarodnih konvencija iz oblasti ljudskih prava i prakse međunarodnih tela za zaštitu ljudskih prava;
• Poznavanje teorije i prakse tranzicione pravde, posebno u Srbiji i regionu bivše Jugoslavije;
• Veština pravne analize i pisanja analitičkih tekstova;
• Napredan nivo poznavanja engleskog jezika (pisanje i govor).

CV, motivaciono pismo, i preporuku profesora i/ili ranijeg poslodavca poslati najkasnije do 22. januara 2018. godine na e-mail adresu konkurs@hlc-rdc.org.

Napomena: biće kontaktirani samo oni kandidati koji uđu u uži izbor.

Podmetačina je da bi narod bio kriv

Rat u Bosni i Hercegovini bio je međunarodni oružani sukob u koji su bile uključene i Srbija i Hrvatska

Glavni tužitelj Haškog tribunala, Serge Brammertz za avangardu komentira presude Mladiću, “dokazano je da su počinjeni masovni zločini protiv čovječnosti u općinama u Bosni i Hercegovini”, Prliću i ostalima: “Dokazano je da je Hrvatska imala punu kontrolu nad HVO-om koji je počinio široko rasprostranjene zločine, ili da je Hrvatska dala svoje vlastite oficire Hrvatske vojske da komanduju snagama HVO-a u Bosni i Hercegovini, ili da je Hrvatska pružila logističku podršku tim snagama, ili da je Hrvatska slala vlastite snage Hrvatske vojske u Bosnu i Hercegovinu da neposredno učestvuju u sukobu”; o komentarima po kojima se Srbija, nakon presuda Mladiću i Karadžiću, “izvukla” od odgovornosti za rat u BiH, “Međunarodni sud pravde je utvrdio da je Srbija propustila spriječiti i kazniti genocid u Srebrenici.

Povodom pokretanja prekršajnog postupka protiv aktivistkinja i aktivista Inicijative mladih DRŽAVNA ODBRANA RATNIH ZLOČINACA

Osnovno javno tužilaštvo u Staroj Pazovi podnelo je prekršajne prijave protiv devet aktivistkinja i aktivista Inicijative mladih za ljudska prava zbog incidenta u vojvođanskom selu Beška 17. januara 2017. godine. Oni su tada iz protesta prekinuli tribinu Srpske napredne stranke zbog toga što je jedan od govornika bio osuđeni ratni zločinac Veselin Šljivančanin, nakon čega su nasilno izbačeni iz sale, pretučeni i povređeni. Fond za humanitarno pravo smatra da je odluka Tužilaštva iz Stare Pazove da pokrene prekršajni postupak protiv napadnutih aktivista pokazatelj da se državne institucije stavljaju na stranu ratnih zločinaca i obračunavaju sa onima koji im se suprotstavljaju.

Istraživanje javnog mnjenja „Obaveštenost građana Srbije o ratovima iz ’90-ih, ratnim zločinima i suđenjima optuženima za ratne zločine“

Istraživanje koje je sproveo Istraživačko-izdavački centar Demostat za potrebe dnevnog lista Danas, prvi put od 2011. godine predstavlja stavove građana o suđenjima za ratne zločine pred domaćim sudovima i Haškim tribunalom, ali i o otvaranju arhiva, regionalnoj saradnji pravosudnih tela, političkoj rehabilitaciji osuđenih za ratne zločine, nadoknadi štete žrtvama i podizanju spomenika, reformi obrazovnog programa, te govori o percepciji krivice, odgovornosti za počinjene zločine i opštoj obaveštenosti građana o ratovima i zločinima iz 1990-ih godina.

Predstavljeni Prvi izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina i istraživanje javnog mnjenja o stavovima građana o ratovima 1990-ih

U ponedeljak, 18. decembra 2017. godine, na konferenciji koju su organizovali Fond za humanitarno pravo (FHP) i dnevni list „Danas“, predstavljeni su Prvi izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina i rezultati istraživanja javnog mnjenja „Obaveštenost građana Srbije o ratovima ’90-ih, ratnim zločinima i suđenjima optuženima za ratne zločine“.

Proslava na masovnim grobnicama

Kako vreme odmiče, tihi ponos postaje glasniji. Posle slavljenja „legendarnog“ Prištinskog korpusa i „herojske“ Treće armije VJ koji su 1999. godine na Kosovu u delo sprovodili cilj udruženog zločinačkog poduhvata da se albansko stanovništvo zločinima zastraši i trajno protera, nije bilo razloga da se slična počast ne ukaže i Specijalnoj antiterorističkoj jedinici (SAJ), takođe umešanoj u kosovski sukob.