MONITOR: Za Vaše ime vezuju se dvije nevladine organizacije, Fond za humanitarno pravo i Fond za humanitarno pravo Kosovo, obje prepoznatljive po dokumentovanju ratnih zločina. Kako danas funkcionišu te organizacije i koji su Vaši prioriteti?
Fond za humanitarno pravo predstaviće 30. septembra 2014. godine Analizu procesuiranja ratnih zločina u Srbiji u periodu od 2004. do 2013. godine. Događaj se održava u Medija centru u Beogradu, u Velikoj sali na II spratu, sa početkom u 12 časova.
Film “Deca posle rata” nastao je u produkciji Fonda za humanitarno pravo, nakon istoimene tribine, održane u Beogradu 19. decembra 2013. godine, na kojoj je govorilo sedmoro mladih ljudi iz Bosne i Hercegovine, Kosova, Hrvatske i Srbije, koji su sami ili zajedno sa članovima svojih porodica preživeli zločine i lične tragedije. Tribini je prisustvovalo četrdesetoro mladih – učenika osnovnih i srednjih škola i studenata iz Srbije.
Sense dokumentacioni centar predstavlja selektivno odabrani materijal koji je prikazan u haškim sudnicama.
Polaznici Alpbah letnje škole o evropskim integracijama posetili su 17. septembra 2014. godine Fond za humanitarno pravo. Školu organizuje Klub Alpbah Beograd, a polaznici su studenti iz svih država Jugoistočne Evrope.
Enes Bogilović i Mušan Džebo dobili su pravosnažne presude na Sudu u Beogradu, kojim je država Srbija obavezna da im isplati odštetu od oko 5.000 eura. Sud je, naime, utvrdio odgovornost Srbije za torturu i nečovječno postupanje pripadnika MUP-a nad Bošnjacima iz Žepe, koji su u logoru Šljivovica bili zatočeni 1995. i 1996. godine.
Objavljen je novi broj biltena kroz PRISTUPANJE ka PRAVDI!
Šesto po redu izdanje biltena u centar pažnje postavlja diskusiju o retkim optužnicama za ratne zločine protiv visokorangiranih pripadnika vojske i policije, te mogućnosti primene instituta komandne odgovornosti i procesuiranja za zločin protiv čovečnosti.
Istraživačica Amnesty International-a Sian Jones postavlja pitanje zašto u Srbiji, uprkos brojnim najavama, još uvek nema adekvatnih istraga osumnjičenih za planiranje, podstrekivanje, naređivanje I prikrivanje ratnih zločina. Ivan Jovanović, konsultant za međunarodno krivično i humanitarno pravo, agrumentuje da li se i zašto komandna odgovornost i zločin protiv čovečnosti mogu procesuirati u Srbiji.
Rubrika novosti donosi pregled najnovijih dešavanja u oblasti tranzicione pravde i evropskih integracija Srbije.
Pošaljite nam Vaše mišljenje i komentare na bilten i/ili teme koje pokreće, na adresu towardsJUSTICE@hlc-rdc.org a diskusija je dobrodošla i na Twitteru/#towardsJUSTICE.
Svoj primerak biltena preuzmite ovde.
U najnovijem Mostu Radija Slobodna Evropa razgovaralo se o tome zašto se u Srbiji, sem retkih izuzetaka, ne gone visoki vojni i policijski oficiri Miloševićevog režima za koje se sumnja da su odgovorni za ratne zločine. Sagovornici su bili Sandra Orlović, izvršna direktorka Fonda za humanitarano pravo iz Beograda, i Bruno Vekarić, zamenik Tužioca za ratne zločine Srbije.
U intervjuu datom dnevnom listu Večernje novosti pod nazivom„Ugljanin izmišlja torturu”, objavljenom 6. septembra 2014. godine, Suzana Paunović, direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava Vlade Srbije, navela je da je tvrdnja bivšeg ministra bez portfelja Sulejmana Ugljanina da su Bošnjaci u Sandžaku bili žrtve sistemske torture neumesna i neosnovana.
Apelacioni sud u Beogradu (Apelacioni sud) preinačio je presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu i pravosnažno utvrdio odgovornost Republike Srbije za torturu i nečovečno postupanje pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) nad Bošnjacima iz Žepe, Enesom Bogilovićem i Mušanom Džebom, zatočenim u logoru Šljivovica (opština Čajetina) tokom 1995. i 1996. godine i obavezao državu da im isplati odštetu u ukupnom iznosu od 600.000 dinara. Iako dosuđeni iznosi odštete ne mogu predstavljati pravičnu naknadu žrtvama, Fond za humanitarno pravo (FHP) ističe da pravosnažna sudska ocena tretmana zarobljenih Bošnjaka u logoru Šljivovica od strane pripadnika MUP-a predstavlja prvo institucionalno priznanje nedela počinjenih nad Bošnjacima u logorima Šljivovica i Mitrovo Polje.